Sećanje na svetlost

„Vepar je znamenje izvesnog Handoina, jednog od mojih takmaca u Seanšanu“, strpljivo objasni Tuon. „Beli vepar je znak opasnosti, a možda i izdaje. Ova žena radi za njega ili će raditi u budućnosti.“

„Ne možeš je tek tako pogubitil“

Tuon jednom trepnu, gledajući pravo u Min. Prostorija kao da se zamrači i kao da njom zavlada studen. Met se naježi. Nimalo mu se ne dopada kada je Tuon takva. Taj njen pogled... kao da je pogled neke druge osobe. Osobe bez sažaljenja. Kameni kip ima više života u sebi.

Selukija zamrda prstima obraćajući se Tuon. Ova je pogleda, pa klimnu glavom.

„Ti si moj Istinozborac“, kaza ona Min, bezmalo nevoljno. „Možeš da me ispravljaš u javnosti. Uviđaš li neku grešku u mojim odlukama?“

„Da, uviđam“, odgovori Min i ne trepnuvši. „Ne koristiš moje veštine onako kako bi trebalo.“

„A kako bi trebalo?“, upita Tuon. Ratnica koja je bila osuđena na smrt i dalje je ležala prostrta po podu. Nije se bunila - nije bila dovoljno visokog položaja da može da se obrati carici. Toliko je nisko na društvenoj lestvici da bi se obeščastila i kada bi se obratila nekome drugom u Tuoninom prisustvu.

„Šta neko može da uradi nije osnova da taj neko bude ubijen“, kaza Min. „Nije mi namera da pokažem nepoštovanje, ali ako ćeš da ubijaš ljude zbog onoga što ti ja kažem, prestaću da govorim.“

„Možeš da budeš naterana da govoriš.“

„Samo probaj“, tiho odvrati Min. Krvavi pepeo, deluje ledeno kao što je Tuon bila pre nekoliko trenutaka. „Da vidimo kako će se Sara poneti prema tebi, carice, ako budeš stavila na muke znahara znamenja.“

Tuon se samo nasmeši. „Dobro si se navikla na ovo. Objasni mi šta želiš, znaharko znamenja.“

„Saopštiću ti ono što vidim“, odgovori joj Min, „ali od sada će se tumačenja toga - bilo da su moja ili ono što ti vidiš u tim slikama - držati u tajnosti. Najbolje bi bilo da za njih znamo samo nas dve. Biće ti dopušteno da nekoga držiš na oku zbog onoga što sam ja kazala, ali ne i da ih kažnjavaš - ako ih uhvatiš da rade nešto što ne bi trebalo. Pusti ovu ženu na slobodu.“

„Neka bude tako“, reče Tuon. „Slobodna si“, oglasi se preko Selukije. „Budi odana Kristalnom tronu. Bićeš pod prismotrom.“

Žena se pokloni duboko, pa pognute glave ode iz prostorije. Met primeti tračicu znoja kako joj klizi niz obraz. Dakle, ipak nije kip.

Okrenu se da opet pogleda Tuon i Min. Njih dve i dalje zure jedna u drugu. Nema noževa, ali on se oseća kao da je neko proburažen. Kad bi Min samo naučila da pokazuje malo poštovanja. Jednog od narednih dana, morace je uhvatiti za gušu i odvući od Seanšana - i to samo korak ispred glavoseče. Ubeđen je u to.

Kapija odjednom rascepi vazduh na strani prostorije gde je Tuon kazala da bi trebalo da se otvori. Metu odjednom sinu zašto je ona premestila svoj presto. Da su onu damane zarobili i primorali da otkrije gde Tuon sedi, neka Aes Sedai bi mogla da otvori kapiju tako da je raspoluti. To je toliko neverovatno da je naprosto smešno - Aes Sedai pre može da poleti nego da ubije nekoga ko nije Prijatelj Mraka - ali Tuon nije želela da dovodi sebe u opasnost.

Kapija se otvori i otkri Dvoranu Kule kako zaseda u jednom šatoru. Iza njih je Egvena sedela u nekoj velikoj stolici. Met shvati da je zapravo reč o samom Amirlin Tronu. Krv i pepeo... naredila je da ga donesu.

Egvena je delovala krajnje iscrpljeno, mada je to dobro krila. Ni ostale nisu bile ništa bolje. Aes Sedai su napregnute do svojih krajnjih granica. Da je ona vojnik, on je takvu ne bi poslao u bitku. Krv i krvavi pepeo - da on ima vojnika toliko prebledelog i pomodrelog i s takvim pogledom, poslao bi ga na nedelju dana bolničkog ležanja.

„Želele bismo da znamo kakva je svrha ovog sastanka“, smireno reče Serin. Silvijana je sedela u jednoj manjoj stolici pored Egvene, a ostale sestre bile su razmeštene po ađasima. Neke nisu bile prisutne, uključujući i jednu Žutu, koliko je Met mogao da vidi.

Tuon klimnu Metu. On će voditi taj sastanak. Met je pozdravi tako što naheri šešir, a ona na to napola izvi jednu obrvu. Više ne gleda onako opasno, mada je i dalje carica.

„Aes Sedai“, reče Met ustajući i pozdravljajući Predstavnice isto kao maločas Tuon. „Kristalni tron vam je zahvalan na tome što ste se krvavo opametile i pustile nas da upravljamo bitkom.“

Silvijana iskolači oči kao da joj neko stade na nogu. Met krajičkom oka primeti tračak smeška na Tuoninim usnama. Krv i krvavi pepeo, obe žene bi trebalo da znaju kako nije pametno njega ohrabrivati.

„Mete, rečit si kao i uvek“, zajedljivo odvrati Egvena. „Da li i dalje imaš onog svog ljubimca, lisca?“

„Imam“, odgovori Met. „Ušuškan je tako da mu je lepo i toplo.“

„Vodi računa o njemu“, kaza Egvena. „Ne bih da završiš kao Garet Brin.“

„Dakle, zaista je reč o Prinudi?“, upita Met. Egvena mu je javila šta se desilo.

„Koliko možemo da utvrdimo“, odgovori Serin. „Ninaeva Sedai može da vidi tkanje na nečijem umu - bar mi je tako rečeno - ali nijedna od nas to ne može.“