Sećanje na svetlost

Onespokojavajuće je kojom se brzinom Šaranka navikla na zatočeništvo. Sve sul’dam su pričale o tome. Jedva da je bilo trenutka otimanja, a onda potpuna potčinjenost. Očekivale su da budu potrebni meseci da se tek zarobljena damana uvežba, ali ova je bila spremna za svega nekoliko sati. Katrona je bila ozarena kao da je lično odgovorna za Šarankinu narav.

Ta rupa jeste izvanredna. Met je stajao na njenoj ivici i gledao svet s visine, brojeći barjake i odrede dok ih je pamtio. Sta bi Klasen Bajor postigao da je imao jednu tu rupu, pitao se on. Možda bi Kolesarska bitka imala drugačiji ishod. Sasvim je sigurno da ne bi izgubio konjicu u močvari.

Metove snage i dalje su pružale otpor Senci na istočnoj granici Kandora, ali on nije bio zadovoljan trenutnim stanjem stvari. Brinova zamka bila je istančana i teško uočljiva kao žuti cvetni pauk koji vreba na latici. Tako je Met znao šta se dešava. Potreban je istinski vojni genije da se vojska dovede u tako težakpoložaj a da ne izgleda kao da je u teškom položaju. Takve stvari se ne događaju slučajno.

Met je izgubio više ljudi nego što je o tome želeo da razmišlja. Njegovi vojnici pribijeni su uz reku, a Demandred - iako neprestano urla o Ponovorođenom Zmaju - sve vreme iskušava Metove odbrane, pokušavajući da nađe slabu tačku i šalje jedinice teške konjice da napadaju s jedne strane, a onda na drugu upućuje juriš Troloka i šarske strelce. Samim tim, Met je bio prinuđen da dobro motri na Demandredove pokrete kako bi mogao na Vreme odgovoriti na njih.

Noć će ubrzo pasti. Hoće li se Senka povući? Troloci mogu da se bore po mraku, ali oni Šaranci verovatno ne mogu. Met izdade još jedan niz naređenja, a glasnici galopom proleteše kroz kapije da ih prenesu. Cinilo mu se kao da su samo trenuci prošli pre nego što su njegove jedinice na bojištu odgovorile na njegove zapovesti. „Tako brzo...“, izusti Met.

„Ovo će promeniti svet“, primeti general Galgan. „Glasnici mogu smesta odgovoriti na naredbe; zapovednici mogu posmatrati svoje bitke i trenutno odlučivati o potezima.“

Met zagunđa u znak saglasnosti. „Ali kladim se da će i dalje biti potrebno čitavo krvavo veče da se iz trpezarijskog šatora donese večera.“

Galgan se čak nasmeši. Za Meta je to bilo kao da gleda kamen kako puca na pola.

„Reci mi, generale“, kaza Tuon. „Kakva je tvoja procena sposobnosti mog supružnika?“

„Najveća, ne znam gde si ga pronašla, ali on je dragulj velike vrednosti. Posmatrao sam ga poslednjih nekoliko sati, dok je spasavao vojsku Bele kule. Uprkos njegovom... neuobičajenom načinu zapovedanja, retko kada sam video tako nadarenog vojnog zapovednika.“

Tuon se nije nasmešila, ali on je po njenom pogledu video da joj je drago. Oču su joj zaista lepe. A pošto se Galgan ne ponaša onako grubo, možda mu tu i neće biti loše.

„Hvala“, promrmrlja Met Galganu kada se obojica nagnuše da se zagledaju u bojište ispred njih.

„Moj prinče, sebe smatram istinoljubivim čovekom“, odgovori mu Galgan češkajući se po bradi jednim žuljevitim prstom. „Ti ćeš dobro služiti Kristalnom tronu. Bila bi šteta da prerano izgubiš život u napadu plaćenih ubica. Postaraću se da prve koje pošaljem na tebe budu oni tek izašli sa obuke, kako bi ih ti lakše zaustavio.“

Met samo zinu. Taj čovek mu je to kazao potpuno iskreno i skoro s naklonošću u glasu. Kao da namerava da Metu učini uslugu time što će pokušati da ga ubije!

„Ovi Troloci ovde“, reče on pokazujući jedan odred daleko ispod njega i Galgana, „ubrzo će se povući.“

„Saglasan sam“, odgovori Galgan.

Met se počeša po bradi. „Moraćemo da sačekamo pa da vidimo šta će Demandred s njima. Zabrinut sam zbog mogućnosti da Šaranci pokušaju da po mraku ubace svoje marat’damane u naš logor. Izuzetno su posvećeni svom cilju. Ili krvavo ne mare za samoočuvanje.“

Aes Sedai i sul’dam nisu posebno bojažljive, ali jesu načelno oprezne. Šarski usmerivači ni u kom slučaju nisu oprezni, a naročito ne muškarci.

„Dovedite neke damane da osvetle reku“, naredi Met. „I zatvorite čitav logor, a po logoru raširite obruč damana koje će motriti na usmeravanje. Niko da ni krvavu sveću nije zapalio usmeravanjem.“

„To se... možda neće dopasti... Aes Sedai“, odgovori mu general Galgan. I on se pokolebao kada je izgovorio te dve reči. Počeli su da se služe izrazom Aes Sedai umesto marat’damane na Metovo naređenje, s tim da je on očekivao da će ga Tuon poništiti. Nije.

Zaključio je da će biti pravo zadovoljstvo otkrivati kako ta žena razmišlja ako oboje prežive svu tu krvavu pometnju.

Tajli uđe u prostoriju. Visoka i sa ožiljcima na licu, tamnoputa žena kretala se samouvereno kao iskusni vojnik, što i jeste. Prostrla se ispred Tuon, odeće krvave a oklopa ulubljenog. Njena legija danas je bila u žestokim borbama, pa se verovatno oseća kao čilim nakon što domaćica istrese prašinu iz njega.

„Zabrinut sam zbog našeg položaja." Met se okrenu i čučnu, gledajući kroz rupu. Baš kao što je predvideo, Troloci su počeli da se povlače.

„Zbog čega?“, upita general Galgan.