Sećanje na svetlost

„Svetlosti!" viknu Fajzela. „Moramo da dojavimo lordu Mandragoranu i da pošaljemo glas u Takandar! Moguće je da ovo ima uticaja i na njih - možda je reč o pokušaju da se sva četiri bojišta uruše odjednom, u usaglašenom napadu.“

„Postaraću se đa se to uradi“, reče Serin i pođe prema izlazu iz šatora. „Ali za sada sam saglasna s majkom. Brin mora biti razrešen.“

Jedna po jedna - i ostale klimnuše. Nije to bilo zvanično glasanje Dvorane, ali poslužiće. Garet Brin sede pored stola. Jadan čovek. Nesumnjivo je potresen i zabrinut.

On se neočekivano nasmeši.

„Generale?“, upita Egvena.

„Hvala ti“, odgovori Brin, Delovao je kao da mu je lakše.

„Na čemu?“

„Majko, pribojavao sam se da silazim s uma. Pred očima mi je stalno bilo ono što sam uradio... ostavio sam na hiljade ljudi da izginu... ali to nisam bio ja. Nisam bio ja.“

„Egvena“, obrati joj se Gavin. Dobro je skrivao bol koji je osećao. „Vojska. Ako je Brin bio primoran da nas vodi u opasnost, moramo smesta promeniti zapovednike.“

„Dovedite moje Kamenike“, reče Brin. „Prepustiću upravljanje vojskom njima.“

„A šta ako su i oni iskvareni?“, upita Dosina.

„Saglasna sam“, kaza Egvena. „Ovo mi miriše na nekog od Izgubljenih, možda na Mogedijen. Lorde Brine, da ti pogineš u borbama, ona bi znala da će tvoji zapovednici preuzeti upravljanje vojskom. Lako je moguće da će oni osećati iste štetne nagone koje si ti osećao.“

Dosina odmahnu glavom. „U koga možemo imati poverenja? Lako je moguće da su svaki krvavi muškarac ili žena koje možemo da stavimo na zapovednički položaj nad čitavom vojskom zapravo pretrpeli Prinudu

„Možda ćemo morati da lično predvodimo“, primeti Fajzela. „Lakše bi im bilo da dopru do muškarca koji ne može da usmerava nego do neke sestre, koja bi osetila usmeravanje i uočila ženu s tom sposobnošću. Verovatnije je da smo mi čiste.“

„Ali koja se od nas razume u vojnu taktiku?" upita Firejn. „Smatram sebe dovoljno načitanom da nadgledam sprovođenje planova, ali da ih ja sklapam?“

„Bolje i mi nego neko koga su možda iskvarili“, odgovori Fajzela.

„Ne“, reče Egvena i ustade oslanjajući se na Gavinovu ruku.

„Šta onda?" zapita Gavin.

Egvena stisnu zube. Sta onda. Ona zna za samo jednog čoveka za koga može verovati da nije Prinuđen, makar da ga Mogedijen nije Prinudila. Čovek otporan na saidar i saidin. „Moraćemo da stavimo naše vojske pod zapovedništvo Metrima Kautona“, reče ona. „Svetlost nas saklonila.“

32 Žuti cvetni pauk

Damane je držala otvorenu rupu u podu za Meta. Rupa je gledala pravo na bojište.

Met se počeša po bradi, i dalje zadivljen, mada je te rupe koristio poslednjih sat vremena, ako ne i više, da bi rasturio zamku koju je Brin postavio za Egveninu vojsku. Poslao je dodatne barjake seanšanske konjice da pruže pojačanje i jednom i drugom krilu njegovih vojnika kod reke, kao i dodatne damane da se suprotstave šarskim usmerivačima i da zauzdaju navalu Troloka koji su pritiskali branioce.

Naravno, to i dalje nije jednako dobro kao da je lično na bojištu. Možda bi trebalo da opet izađe i da se malo bori. Na tren pogleda Tuon, koja je sedela na prestolu - ogromnom prestolu visokom deset stopa - postavljenom uz jedan zid zapovedničke zgrade. Tuon ga preko pogleda, kao da vidi o čemu on to razmišlja.

Ona je Aes Sedai, pomislio je Met O, ne može da usmerava - još nije naučila - ali je krvavo jedna od njih bez obzira na to. A ja sam je uzeo za ženu.

Međutim, ona jeste neverovatna. Osećao je uzbuđenje svaki put kad bi je čuo kako izdaje naredbe; ona to čini tako prirodno da bi Elejna i Ninaeva mogle da se uče od nje. Tuon zaista izgleda veoma lepo na tom prestolu. zadrža pogled na njoj, zbog čega se ona namršti, što uopšte nije pošteno. Ako čovek ne može da pohotno gleda svoju ženu, koju može?

Met se opet okrenu da pogleda bojište. „Dobra stvar!“ reče saginjući se da proturi šaku kroz rupu, koja je otvorena na velikoj visini. Ako padne, imaće vremena da otpeva tri strofe pesme „Ne mogu da vidim njene gležnjeve pre nego što tresne o zemlju. A možda će stići da otpeva i refren.

„Ova je to naučila“, reče sul'dam, govoreći o svojoj novoj damani, „gledajući tkanja Aes Sedai.“ Ta sul’dam, po imenu Katrona, skoro da se zagrcnula od reči „Aes Sedai“. Met ne može baš da je krivi zbog toga. Ume da bude teško izgovoriti te reči.

Nije previše gledao tu damanu, sa istetoviranim cvetnim granama na obrazima koje su se pružale od vrata i temena kao da su prsti koji joj obuhvataju lice. Met je odgovoran za to što je ona zarobljena. Ali bolje i to nego da se ona bori na strani Senke, zar ne?

Krv i krvavi pepeo, pomislio je. Metrime Kautone, svaka ti čast kako si ubedio Tuon da ne koristi damane. Zarobio si jednu sopstvenim rukama...