Sećanje na svetlost

Oblak crnih strela digao se u vazduh pa pao kao plimski talas. Strele su se sasule na Ituraldeovu vojsku raspoređenu na ulazu u dolinu Takandar, a neke su se odbile o štitove dok su se druge zarile u meso. Jedna je pala svega nekoliko palaca od mesta gde je Ituralde stajao, na jednoj isturenoj steni.

Ituralde nije ni trepnuo. Stajao je leđa potpuno pravih i ruku sklopljenih iza sebe. Ali jeste promrmljao: „Puštamo da nam se stvari malčice previše primaknu, zar ne?“

Bajnd, Aša'man koji je u mraku stajao pored njega, samo se namršti. „Izvinjavam se, lorde Ituralde.” Njegov zadatak je bio da rasteruje strele. Za sada je dobar u tome, ali ponekad se samo zagleda u daljinu i počne da mrmlja o „njima" kako pokušavaju da mu „uzmu ruke“.

„Pazi šta radiš?“, kaza mu Ituralde.

Glava ga je zverski bolela. Noćas je opet sanjao previše stvarne snove. Sanjao je Troloke kako proždiru članove njegove porodice još žive, a on je preslab da bi ih spasao. Otimao se i ridao dok su oni jeli Tamsin i njegovu decu, ali istovremeno ga je mamio miris kuvanog i prženog mesa.

Na kraju sna, pridružio se čudovištima u njihovoj gozbi.

Nemoj da razmišljaš o tome, pomislio je, ali to nije bilo lako. Snovi su bili tako živopisni. Bilo mu je drago što ga je probudio troločki napad.

Bio je spreman. Njegovi ljudi zapalili su lomače kod prepreka. Troloci su se napokon probili kroz njegove trnovite utvrde, ali skupo su to platili. Ituraldeovi ljudi sada su se borili na kraju klanca, zadržavajući troločku plimu da ne uđe u dolinu.

Dok su se Troloci probijali kroz mučne prepreke na ulazu u klanac, oni su to vreme dobro koristili. Ulaz u dolinu sada je bio utvrđen nizom zemljanih grudobrana koji su se dizali sve do visine grudi. Oni će biti odlični da se samostrelci sakriju iza njih u slučaju da Ituraldeovi kopljanici budu potisnuti toliko daleko.

Ituralde je za sada svoju vojsku podelio na skupine od po oko tri hiljade ljudi, pa je njih rasporedio u četvrtaste odrede naoružane kopljima, kukama i samostrelima. Ispred njih i na krilima rasporedio je konjicu naoružanu samostrelima, a obrazovao je i kopljaničku prethodnicu - jedno šest redova duboku. Nosili su dvadeset stopa duga koplja. Na Maradonu je naučio da je pametno zadržati se na što većem rastojanju od Troloka.

Koplja su divna stvar. Ituraldeovi kopljanički kvadrati mogu da se okreću i bore u svim smerovima u slučaju da budu opkoljeni. Troloci se mogu naterati da se bore u redovima, ali ti kvadrati - ako se iskoriste kako treba - mogu da rasture njihov poredak. Kada se troločki redovi razbiju, Aijeli mogu da ih pokolju.

Iza redova kopljanika postavio je pešadiju s kukama i halebardama. Ponekad se desi da se Troloci probiju kroz kopljanike tako što im razgrnu koplja ili ih obore bacajući leševe. U tom slučaju, dolaze vojnici s kukama - koji prolaze između kopljanika i sapliću vodeće Troloke. To vojnicima u prvim redovima daje vremena da se povuku i zauzmu nove položaje dok se naredni talas pešadije s kopljima pomera napred i napada.

Sve to za sada radi. U mraku je rasporedio desetak takvih kvadrata prema Trolocima. Brane se, dajući sve od sebe da razbiju dolazeću plimu. Troloci se bacaju na kopljanike, pokušavajući da ih slome, ali svaki kvadrat bori se nezavisno. Ituralde se nimalo nije brinuo zbog Troloka kojima je pošlo za rukom da se probiju između kopljaničkih položaja, zato što njih čekaju Aijeli.

Ituralde je morao da čvrsto sklopi ruke iza leda kako bi sakrio da se tresu. Sve se promenilo nakon Maradona. Tamo je stekao znanje, ali skupo ga je platio.

Plamen spalio ove glavobolje, pomislio je. A i one Troloke.

Već tri puta umalo da nije naredio da njegove vojske krenu u neposredni napad, rasturajući kvadrate. Može da zamisli pokolj i ubijanje. Nema više odlaganja. On hoće krv.

Sva tri puta se zaustavio. Oni nisu tu radi krvi, već da bi se branili. Tu su da bi onom čoveku obezbedili vreme koje mu je potrebno u onoj pećini. O tome reč... zar ne? Zašto mu je u poslednje vreme toliko teško da se toga seti?

Još jedan talas troločkih strela zasu Ituraldeove ljude. Seni su rasporedile Troloke na vrhovima padina iznad klanca, tamo gde su ranije bili Ituraldeovi strelci. Mora da je bio pravi poduhvat da ih dovedu tamo; zidovi klisure veoma su strmi. Koliko li je njih palo i poginulo dok su se verali? Bez obzira na sve to - jeste da Troloci nisu dobri strelci, ali i ne moraju da budu kada odapinju strele na čitave vojske.

Halebardisti digoše štitove. Ne mogu da se bore dok ih drže, ali nosili su ih na leđima za slučaj nužde. Strele su sve više padale, sekući retku izmaglicu koja je promicala noćnim vazduhom. Oluja je tutnjala iznad njih, ali vetrotragačice su opet na svom zadatku da je drže dalje od njih. Tvrdile su da je u nekoliko navrata vojska bila na korak od uništenja. U jednom trenutku grad veličine pesnice padao je čitav minut pre nego što je njima pošlo za rukom da povrate vlast nad vremenskim prilikama.