Sećanje na svetlost

Met slegnu ramenima. Sta je drugo mogao da uradi? Ako ta damane već pripada njemu, možda će moći da je oslobodi ili već tako nešto.

„Narediću da se onaj zapovednik kojeg si uzdigao premesti u tvoju ličnu pratnju“, nastavi Tuon. „On se kao vojnik pokazao dobro - a možda i predobro. Dodeljena mu je ona dužnost kod gaza zato što je smatran... mogućim pripadnikom klike koja bi bila protiv nas. A sad te hvali na sav glas. Ne znam šta si uradio, pa je on promenio svoj stav. Ti si, izgleda, naročito vešt u tome.“

„Nadajmo se samo da sam jednako vešt u postizanju pobede“, zagunđa Met. „Tuon, ovo je gadno.“

„Niko drugi ne misli tako." Pažljivo je odabrala šta će reći, tako da se zapravo ne raspravlja s njim. Samo iznosi činjenice.

„Svejedno sam u pravu. Voleo bih da nisam, ali jesam. Krvavo jesam.“

„Ako nisi, izgubiću uticaj.“

„Bićeš dobro“, odgovori joj Met terajući konja kasom prema seanšanskom logoru, koji je bio nekoliko milja severno odatle. „Možda povremeno umem da pogrešim, ali budi sigurna da je na kraju isplativo kladiti se na mene.“

30 Ponašanje grabljivaca

Perin i Gaul još jednom obiđoše Egvenin logor - ako ništa drugo, ono malo Egveninog logora što se odražavalo u vučjem snu. Njena vojska je bila potisnuta daleko na istok, a šatori nisu bili dovoljno dugo podignuti kod reke da bi se snažno odražavali u vučjem snu.

Vukovi su tu uočili Grendal, ali Perinu nije pošlo za rukom da je uhvati u onome što je radila, šta god to bilo.

Koljač je sada već tri puta pokušao da napadne Rupu, a vukovi su upozorili Perina. Koljač se svakog puta povukao pre nego što je Perin stigao. Čovek ih iskušava. Tako se grabljivci ponašaju - odmeravaju krdo i traže slabe jedinke.

Makar je Perinov plan s vukovima urodio plodom. Vreme u Rupi prolazi sporije, pa je Koljač - silom nužde - usporen kada pokušava da dopre do Randa. To Perinu pruža priliku da na vreme stigne do njega.

„Moramo upozoriti ostale na Grendal“, primeti Perin zastavši u središtu logora. „Ona mora da je u dodiru s Prijateljima Mraka u našim taborima.“

„Možda bi trebalo da odemo kod onih u Rupi? Uspeo si da razgovaraš s Ninaevom Sedai.“

„Možda“, odgovori Perin. „Ne znam da li bi bilo pametno da opet ometam Ninaevu, uzimajući u obzir ono što ona radi.“ Perin se osvrnu, gledajući umotanu ćebad koja je zatreperila, pa nestala u vučjem snu. On i Gaul proverili su je li otvorena kapija na Meriloru, ali trenutno je tamo nije bilo. Ako želi da se vrati u svet jave, moraće da ode u logor tamo podignut i da čeka satima. To mu se čini velikim traćenjem vremena.

Kad bi samo mogao da otkrije kako da se sam premešta u stvarni svet. Lanfear je nagovestila da bi on to mogao da nauči, ali jedini nagoveštaj koji on na raspolaganju ima zapravo še krije u Koljaču. Perin pokuša da se priseti trenutka kada se taj čovekpremestio napolje. Je li Perin tada nešto osetio? Je li osetio ikakav nagoveštaj kako Koljač to radi?

On odmahnu glavom. Mozgao je o tome, ali nije uspeo da dođe ni do kakvih zaključaka. Uzdahnuo je, pa poslao pitanje vukovima: Ima li ikakvog traga od Srcotragačice? - nadajući se da će dobiti potvrdan odgovor.

Vukovi mu poslaše osećaj da im je to smešno. Prečesto ih zapitkuje.

Jeste li, onda, videli logore dvonogih?, posla im Perin.

Na to dobi nejasan odgovor. Vukovi na ljude obraćaju pažnju tek toliko da mogu da ih izbegavaju; to u vučjem snu nije preterano bitno. Ipak, gde god da se ljudi okupljaju, košmari se često razulare, pa su vukovi naučili da se drže podalje od tih mesta.

Voleo bi da zna kako se druge bitke odvijaju. Sta li je sa Elejninom vojskom, Perinovim ljudima, lordom i gospom Bašer? Perin odvede Gaula odatle; trčali su umesto da smesta skoče na mesto kud je želeo da ode. Perin je hteo da malo razmisli.

Sto je duže telom u vučjem snu, to više oseća kako bi trebalo da zna kako da se premesti nazad u stvaran svet. Njegovo telo kao da razume da to mesto nije prirodno za njega. Tu nije spavao, iako... koliko li je vremena prošlo? Ne može da oceni. Hrane im je skoro nestalo, mada se on oseća kao da su on i Gaul tu svega nekoliko sati. Taj osećaj delimično je izazvan čestim obilascima Rupe, kako bi proveravao šta je sa snoklinom, ali i inače je veoma lako izgubiti pojam o vremenu kada je čovek u vučjem snu.

Takođe ga muči neka duboka iznurenost, koja postaje sve jača. Ne zna niože li tu da spava. Njegovo telo želi da se odmori, ali zaboravilo je kako. To ga je pomalo podsećalo na ono kada im je Moiraina raspršila umor dok su pre sveg onog vremena bežali iz Dve Reke. Prošlo je već dve godine od tada.

Veoma duge dve godine.

Perin i Gaul potom su obišli Lanov logor. On je još bestelesniji od Egveninog, pa je tu izviđanje u vučjem snu bilo besmisleno. Lan se kreće s gomilom konjice i povlači velikom brzinom. On i njegovi ljudi ne zadržavaju se na jednom mestu dovoljno dugo da bi se to odrazilo u vučjem snu, sem najmanje moguće.