Sećanje na svetlost

Met na trenutak razmisli o tome, pa zaključi da je njen predlog razborit. Čovek bi ovde mogao da se povredi, pošto na sve strane lete strele i sečiva sevaju. Tajli pozva jednog od svojih starijih zapovednika, otprilike Metovog stasa. Naredila je čoveku da skine oklop, koji je bio izuzetno šaren i sastojao se od preklapajućih zelenih, zlatnih i crvenih ploča, opervaženih srebrom. Zapovednik je delovao zbunjeno kada mu je Met dao svoj kaput u zamenu za oklop, rekavši da očekuje da mu ovaj uveče vrati kaput u istom stanju u kojem ga je dobio. Met stavi oklop na sebe. Oklop mu je pokrivao nedra, podlaktice i butine, a bio je i dovoljno udoban. Ali kada mu je zapovednik pružio kalpak, Met je to zanemario i samo namestio svoj šešir širokog oboda dok se okretao da pogleda Tajli.

„Visosti, samo još nešto - marat'damane...“

„Lično ću se pobrinuti za one usmerivače“, odgovori Met.

Ona ga zgranuto pogleda, kao da je sišao s uma. Krvavi pepeo, verovatno i jeste.

„Visosti!“, ote se Tajli. „Carica..." Zaćuta kada vide izraz Metovog lica. „Makar nam dozvoli da pošaljemo s tobom neke damane da te štite.“

„Umem da se staram o sebi, hvala lepo na pitanju. One krvave žene samo bi mi smetale." On se isceri. „Jesi li spremna, Tajli? Zaista bih voleo da sa ovim završimo pre moje kapljice pred spavanje.“

U odgovor na to, Tajli se samo okrenu i zaurla: „U sedla!" Svetlosti, ta žena baš ima pluća! Na te njene reči, hiljade zadnjica pade u sedla, tako da se glasan pljesak pronese legijom, a sve i jedan vojnik zauze stav mirno, gledajući pravo pred sebe. On mora da Seanšanima oda priznanje makar za to da proizvode krvavo dobre vojnike.

Tajli odsečno i glasno izdade niz naređenja, pa se okrenu da pogleda Meta i kaza: „Visosti, na tvoju zapovest.“

Met uzviknu: „Los kaha’drin!" Većina prisutnih nije razumela te reči, ali podsvesno su znali šta znače. „Konjica napred!“

Dok je Met terao Kockicu u vodu kod gaza, dižući ašandarei iznad glave, slušao je kako zemlja tutnji dok se Prvi barjak prikupljao oko njega. Seanšanski rogovi glasali su se dajući znak za juriš, a svaki rog čuo se neznatno drugačije od prethodnog, tako stvarajući neusaglašenu riku koja se raspoznaje i s velike daljine. Ispred njih, vojnici Bele kule osvrnuli su se na tu buku i za ono nekoliko trenutaka koliko je Metu i Seanšanima bilo potrebno da pređu gaz, vojnici su im se već bacali s puta, kako bi napravili mesta da konjanici prođu.

Nakon kratkog skretanja ulevo, Seanšani se odjednom nađoše usred šarske konjice, koja je mlela Egvenine pešadince. Zahvaljujući brzini kojom su jurišali, seanšanska prethodnica zarila se u Šarance, a njihovi uvežbani atovi propeli su se trenutak pre nego što su se prednjim nogama okomili na neprijatelja. Šaranci i njihovi konji popadali su na tle, a seanšanska konjica pregazila je mnoge od njih neumoljivo grabeći napred.

Iako je izgledalo da se Šaranci razumeju u svoj posao, oni su bili teška konjica, i opterećeni teškim oklopima, a naoružani dugim kopljima - savršenom opremom za ubijanje pešadije priterane uza zid, ali od slabe pomoći protiv veoma pokretne lake konjice na skučenom bojištu.

Prvi barjak bio je udarna jedinica čiji su vojnici koristili raznovrsno naoružanje i bili uvežbani da sarađuju. Predvodnici su bacali koplja koja su se smrtonosno tačno zarivala Šarancima u kalpake i iznenađujući broj je prolazio kroz prečage i probadao lica iza njih. Za njima su se probijali konjanici s dvoručnim zakrivljenim mačevima, koji su svojim oružjem sekli po ranjivim mestima gde se kalpaci spajaju sa oklopnim prsnicima ili u ranjive grudi oklopljenih šarskih atova, na taj način obarajući konjanike. Drugi Seanšani služili su se kukama na kopljištima da obore i svuku Šarance iz sedala, a njihovi saborci su buzdovanima tukli po neprijateljskim oklopima toliko da su ih ulubljivali, pa ovi nisu mogli da se kreću. A kada bi se Šaranci našli na zemlji, s velikim mukama pokušavajući da se dignu na noge, napadali su ih ubadači - lako oklopljeni Seanšani čiji je posao bio da oborenim neprijateljima skinu kalpake i da im zariju bodeže u izložene oči. Šarska duga koplja bila su beskorisna u takvim uslovima - zapravo, veoma su im smetala, pa su mnogi Šaranci izgubili glave pre nego što su stigli da bace koplja i izvade mačeve iz kanija.

Met naredi jednom konjičkom odredu da galopira ivicom reke sve dok ne stigne do levog oboda bitke, pa da onda zaobiđe šarsku konjicu. Pošto više nije bila pod pritiskom šarskih kopljanika, pešadija Bele kule uspela je da opet podigne koplja i halebarde, pa se uz pomoć seanšanskog Drugog i Trećeg barjaka odbrana gaza lagano opet uspostavila. Ta bitka bila je prljava i klizava, pošto je tle na nekoliko stotina koraka od reke bilo toliko izgaženo i izrovano da se pretvorilo u blatište. Ali snage Svetlosti nisu uzmicale.