Sećanje na svetlost

Trebalo je... trebalo je da više zadirkuje Meta, pomislio je sa tračkom osmeha na usnama. Glupo je što u ovom trenutku razmišljam o takvim stvarima. Moram da... moram da nađem zmajeve. Ili smo ih već našli...

„Kažem ti da krvave stvari ne rade tako!" Bio je to Denelov glas. „To nisu krvave Aes Sedai na točkovima. Ne možemo da napravimo zid vatre. Ono što možemo jeste da hitnemo ove metalne kugle kroz Troloke.“

„One se rasprskavaju." Gajbonov glas. „Mogli bismo da iskoristimo viškove onako kako sam rekao.“

Talmanesu oči zatreperiše i sklopiše se.

„Da, kugle se rasprskavaju“, saglasi se Denel. „Ali najpre moramo da ih izbacimo iz nečega. Ako ih sve postavimo u red i pustimo da ih Troloci pregaze, nećemo ništa postići.“

Nečija ruka prodrma Talmanesa za rame. „Lorde Talmanese“, obrati mu se Melten. „Nije nečasno pustiti da se sada sve završi. Znam da je bol veliki. Neka te poslednji zagrljaj majke dočeka dobrodošlicom.“

Mač izlazi iz kanija. Talmanes se pribra.

A onda shvati da zaista ne želi da umre.

Natera sebe da otvori oči i diže ruku da zaustavi Meltena, koji je stajao nad njim. Džesamin je bila u blizini, ruku prekrštenih i zabrinutog izraza lica.

„Pomozi mi da ustanem“, reče Talmanes.

Melten se pokoleba, pa mu pomože.

„Ne bi trebalo da stojiš“, reče mu Džesamin.

„Bolje to nego da mi časno odrube glavu“, progunđa Talmanes, škrgućući zubima od bola. Svetlosti, zar je to njegova šaka? Toliko je potamnela da izgleda kao da je nagorela u vatri. „Šta... šta se dešava?“

„Milostivi, saterani smo u bezizlazni položaj“, sumorno mu kaza Melten, pogleda smrtno ozbiljnog. Očigledno misli da će svi poginuti. „Denel i Gajbon se svađaju oko razmeštaja zmajeva za poslednje pružanje otpora. Aludra odmerava naboje.“

Talmanesu naposletku pođe za rukom da ustane, pa klonu uz Meltena. Pred njime se dve hiljade ljudi skupilo na velikom gradskom trgu. Zgrčili su se kao ljudi u divljini, koji se guraju jedan uz drugog ne bi li podelili toplotu kada je noć i kada je hladno. Denel i Gajbon su razmestili zmajeve u polukrug, tako da budu upereni prema središtu grada, dok su izbeglice bile iza njih. Družina je sada bila posvećena opsluživanju zmajeva; za svako oružje potrebna su tri para ruku. Skoro svi u Družini obučeni su za to makar delimično.

Obližnje zgrade su se zapalile, ali čudne stvari dešavaju se sa svetlom. Zašto ne dopire do ulica? Te ulice su previše mračne. Kao da su naslikane. Kao da...

On trepnu, čisteči iz očiju bolne suze i tek tada shvatajući šta se dešava. Troloci su preplavili ulice kao plima mastila koja teče prema polukrugu zmajeva uprtih u njih.

Iz nekog razloga, Troloci su se suzdržavali da ne napadnu. Čekaju da se svi sakupe za juriš, pomislio je Talmanes.

Krici i režanja začuše se iza njega. Talmanes se okrenu, pa uhvati Meltena za ruku kada se sve oko njega zavrte. On sačeka da se vrtoglavica smiri. Bol... bol čak zamire, kao plamen kojem ponestaje ugljevlja. Bol se gostio njim, ali više nije ostalo mnogo toga što može da proždere.

Dok mu je vrtoglavica prolazila, Talmanes je video odakle dopire ono režanje. Trg na kom su se nalazili prostirao se uz gradske zidine, ali građani i vojnici držali su se podalje od njih, jer su bile načičkane Trolocima, kao da su prekrivene debelim slojem gareži. Troloci su mlatarali oružjem i urlali ka ljudima na trgu.

„Gađaju kopljima sve koji se previše približe“, reče Melten. „Nadali smo se da ćemo stići do zida, pa ga slediti do kapije, ali ne možemo - pošto nas ona stvorenja ubijaju s visine. Svi ostali putevi su presečeni.“

Aludra priđe Gajbonu i Denelu. „Naboji, postavila sam ih pod zmajeve“, kaza im - tiho, ali ne onoliko tiho koliko je trebalo. „Ti naboji, oni će uništiti oružje. Možda i povrede ljude, na veoma neprijatan način.“

„Učini to“, veoma tiho joj odgovori Gajbon. „Ono što će Troloci da im urade biće još gore, a ne smemo dozvoliti da zmajevi padnu Senci u ruke. Ib je ono što čekaju. Njihove vođe se nadaju da će im iznenadni juriš dati dovoljno vremena da nas preplave i zarobe oružje.“

„Kreću!" viknu jedan vojnik koji je stajao pored zmajeva. „Svetlosti; dolaze!“

Mrki mulj Nakota Senke pokulja niz ulice. Zubi, nokti, kandže, previše ljudske oči. Troloci su dopirali sa svih strana, željni ubijanja. Talmanes se borio za dah. Krici sa zidova počeše da zvuče uzbuđeno. Opkoljeni smo, pomislio je Talmanes. Saterani uza zid i uhvaćeni u mrežu. Mi...

Saterani uza zid.

„Denele!“, prodra se Talmanes kroz larmu. Kapetan zmajeva okrenu se od svog bojnog reda, gđe su ljudi s palicama za paljenje čekali naredbu da opale taj jedan plotun koji mogu.

Talmanes udahnu tako duboko da ga pluća zaboleše. „Kazao si mi da bi sa svega nekoliko hitaca mogao da srušiš neprijateljski grudobran.“

„Naravno“, viknu mu Denel u odgovor. „Ali mi ne pokušavamo da..." Zaćuta.