Sećanje na svetlost

„Pođi sa mnom“, kaza mu Rand. „Moram da proverim neke stvari za sutra.“

Izađoše u mrak. Nekoliko Devica stade da ih prati kada Rand pođe prema Sebanu Balveru, kog je Perin stavio Randu na raspolaganje. To je Balveru inače potpuno odgovaralo, pošto beše sklon tome da bude u blizini onih koji su najmoćniji.

„Rande?" upita ga Perin hodajući pored njega i jednom rukom držeći Maalejnir. „Sve sam ti ovo već ispričao, sve o opsadi Dve Reke, o borbama... Zašto si opet pitao za to?“

„Perine, ranije sam te pitao za događaje. Pitao sam te šta se događalo, ali nisam pitao za ljude kojima se to događalo." Pogleda Perina, pa načini kuglu svetlosti kako bi mogli da vide kuda to idu po mraku. „Moram da zapamtim ljude. To je greška koju sam u prošlosti prečesto činio." Vetar je donosio miris logorskih vatri iz Perinovog obližnjeg tabora i zvuke što prate kovače kad kuju oružje. Rand je čuo priče: opet je otkriveno pravljenje oružja pomoću Moći. Perinovi ljudi rade bez prestanka, a njegova dva Aša’mana iznuruju se do srži, trudeći se da naprave što je više moguće oružja.

Rand mu je pozajmio koliko je god Aša’mana mogao, makar samo zato što se na desetine Devica pojavilo pred njim čim su čule za to, zahtevajući glave za koplja napravljene pomoću Moći. To je veoma razumno, Rande al'Tore, objasnila mu je Beralna. Njegovi kovači mogu da iskuju četiri glave za koplja umesto jednog mača. Namrštila se kada je izgovorila reč „mač“, kao da se napila morske vode.

Rand nikada nije okusio morsku vodu. Lijus Terin jeste. Nekada je to što zna takve stvari u njemu budilo veliku nelagodu. Sada je naučio da sve to posmatra kao deo sebe.

„Možeš li da veruješ šta se desilo s nama?" upita Perin. „Svetlosti, ponekad se zapitam kada će čovek koji je pravi vlasnik ove kitnjaste odeće doći da se izdere na mene i da me pošalje da čistim staje zato što sam dopustio da mi glava postane prevelika.“

„Točak tka kako Točak želi, Perine. Postali smo ono što smo morali da postanemo.“

Perin klimnu dok su hodali stazom koja je, obasjana svetlošću iznad Randove ruke, vodila između šatora.

„Kakav je... osećaj?" upita ga Perin. „Te uspomene koje si dobio?“

„Jesi li ikada sanjao san kojeg se kristalno jasno sećaš pošto se probudiš? Ne tako da sećanje na njega brzo izbledi, već ostaje s tobom čitav dan?“

„Da“, odgovori Perin, zvučeći neobično suzdržano. „Da, rekao bih da jesam.“

„E, osećaj je takav“, kaza mu Rand. „Sećam se da sam bio Lijus Terin, sećam se stvari koje je on činio, kao kada se čovek seća stvari koje je činio u snu. Ja sam ih činio, ali ne mora da znači da mi se te stvari sviđaju - ili da mislim da bih tako postupio da sam budan. Međutim, to ne menja činjenicu da su mi ti postupci u snu delovali ispravno.“

Perin klimnu.

„On je ja“, nastavi Rand. „I ja sam on. Ali istovremeno - nisam.“

„Pa, i dalje mi izgledaš kao ti“, reče mu Perin, mada Rand primeti blago kolebanje kod reči „izgledaš". Je li to Perin hteo da kaže „mirišeš" umesto „izgledaš"? „Nisi se toliko promenio.“

Rand je čisto sumnjao da bi to mogao da objasni Perinu a da ne zvuči kao da je poludeo. Onaj u kog se pretvorio kada je poneo titulu Ponovorođenog Zmaja... to nije samo gluma, nije obična maska.

To je on. Nije se promenio, nije se preobrazio. Jednostavno je prihvatio.

To ne znači da na raspolaganju ima sve odgovore. Iako mu se u mozgu nataložilo četiri stotine godina sećanja, on se i dalje brine zbog onoga što mora da uradi. Lijus Terin nije znao kako da zapuši Rupu. Njegov pokušaj doveo je do nedaća. Opačina, Slamanje, sve to zbog nesavršenog zatvora čiji su pečati sada krti.

Jedan odgovor nameće se Randu. Opasan odgovor. Odgovor koji Lijus Terin nije ni razmotrio.

Sta ako odgovor nije da se Mračni opet zapečati? Sta ako je odgovor, konačni odgovor, nešto potpuno drugo? Nešto trajnije.

Da, pomislio je Rand po stoti put Ali da li je to moguće?

Stigoše do šatora u kojem su pisari radili, a pre nego što Rand i Perin uđoše, Device se raširiše iza njih. Naravno, pisari su ostali da rade dokasno i nisu se iznenadili kada je ušao Rand.

„Moj gospodaru Zmaju," obrati mu se Balver i ukočeno pokloni s mesta pored stola s kartama i naslagama hartije gde je stajao. Suvonjavi čovečuljak usplahireno je složio svoje papire, a kvrgavi lakat virio mu je iz rupe u rukavu njegovog prevelikog smeđeg kaputa.

„Izveštaj“, naredi Rand.

„Roedran če doći“, kaza Balver, glasa slabog ali odsečnog. „Kraljica Andora ga je pozvala, obećavši mu da će mu one njene Srodnice otvoriti kapije. Naše oči u njenom dvoru kažu da je besan zbog toga što mu je potrebna njena pomoć da bi prisustvovao, ali da uporno tvrdi kako mora da dođe na sastanak - makar samo da ne bi bio izostavljen.“

„Izvrsno“, kaza Rand. „Elejna ne zna za tvoje uhode?“

„Moj gospodaru!" uvređeno odvrati Balver.

„Jesi li utvrdio ko je njena uhoda među tvojim pisarima?“, upita Rand.

Balver zamuca. „Niko...“