Sećanje na svetlost

Elejna stade da lista hartije, pa se zaustavi na jednom listu papira. „Njegova krv daće nam Svetlost..." Protrlja hartiju palcem, kao da je izgubljena u mislima. „Čekajte Svetlost. Ko je dodao ovu belešku?“

„To je primerak termendalskog prevoda Karetonskog ciklusa, koji je pripadao Donijeli Alijevin“, odgovori Egvena. „Donijela je u njega unela sopstvene primedbe, koje su među učenjacima predmet rasprava skoro koliko sama proročanstva. Znaš, ona je bila Sanjač. Jedina Amirlin za koju znamo da je to bila. Bar pre mene.“

„Da“, odgovori Elejna.

„Sestre koje su ovo prikupile došle su do istog zaključka kao ja“, nastavi Egvena. „Možda bude trenutak da se pečati polome, ali šta god Rand mislio - taj trenutak nije početak Poslednje bitke. Moramo da čekamo pravi čas, a budući da sam ja Cuvarka pečata, moja je dužnost da odaberem taj trenutak. Neću da stavim na kocku čitav svet samo da bi Rand mogao da povuče jedan od onih svojih preterano dramatičnih poteza.“

„Istina, ume da se ponaša kao zabavljač“, primeti Elejna, opet nežnim glasom. „Egvena, iznela si valjane stavove. Iznesi ih njemu. Saslušače te. On ume da razmišlja i moguće je ubediti ga u neke stvari.“

„Videčemo. Za sada, ja...“

Egvena iznenada oseti da se Gavin uzbunio. Pogled joj polete ka njemu i vide kako se on okreće. Spolja se začu bat kopita. Njegov sluh nije ništa oštriji od Egveninog, ali je njegov posao da osluškuje takve stvari.

Egvena prigrli Istinski izvor, zbog čega Elejna postupi istovetno. Birgita je već razgrnula šatorsko krilo sa ulaza, uhvativši se za mač.

Jedna zgranuta glasnica napolju skoči iz sedla, očiju potpuno razrogačenih. Zateturala se u šator, a Birgita i Gavin smesta stadoše pored nje, držeći je na oku za slučaj da pokuša da se previše približi.

Nije pokušala. „Veličanstvo, Kaemlin je napadnut“, kaza ta žena boreći se za dah.

„Sta!“ Elejna skoči na noge. „Kako? Zar je Džarid Sarand napokon...“

„Troloci“, objasni joj glasnica. „Napad je počeo pred suton.“

„Nemoguće!“, odvrati Elejna, pa zgrabi glasnicu za ruku i izvuče je iz šatora. Egvena žurno pođe za njom. „Prošlo je više od šest sati od sutona“, kaza Elejna glasnici. „Zašto nismo čuli ništa sve do sada? Sta se desilo Srodnicama?“

„Nije mi rečeno, kraljice moja“, kaza joj glasnica. „Kapetan Gajbon poslao me je da te dovedem što je brže moguće. Upravo je stigao kroz kapiju.“

Tle za Putovanje nije bilo daleko od Elejninog šatora. Gomila se već okupila oko njega, ali ljudi i žene razmakli su se da propuste Amirlin i kraljicu. Za svega nekoliko trenutaka, njih dve stigoše do prvih redova.

Skupina ljudi u krvavoj odeći milila je kroz otvorenu kapiju, vukući kola sa Elejninim novim oružjem - zmajevima. Mnogi su delovali kao da će se svakog časa srušiti. Smrdeli su na dim, a koža im je bila čađava i garava. Priličan broj njih onesvesti se čim Elejnini vojnici pritrčaše kolima, koja su očigledno bila predviđena za konjske zaprege.

Druge kapije otvoriše se u blizini kada ih Serinija Sedai i neke od snažnijih Srodnica stvoriše - Egvena nema namere da o njima razmišlja kao o Elejninim Srodnicama. Izbeglice pokuljaše kroz njih kao bujica kroz srušenu branu.

„Idi“, kaza Egvena Gavinu dok je i sama tkala kapiju - koja je vodila ka tlu za Putovanje u obližnjem taboru Bele kule. „Pozovi što je moguće više Aes Sedai. Reci Brinu da pripremi svoje vojnike i da im saopšti da slušaju Elejnina naređenja, pa da ih kroz kapije pošalje na obode Kaemlina. Pokazaćemo saosećajnost sa Andorom.“

Gavin klimnu, pa požuri kroz kapiju. Egvena je pusti da se zatvori, pa se pridruži Elejni pored skupa ranjenih i zbunjenih vojnika. Sumeko, jedna od Srodnica, preuzela je na sebe da se postara za Lečenje onih u neposrednoj opasnosti od gubitka života.

Vazduhom se pronosio smrad dima. Dok je Egvena žurila da priđe Elejni, na trenutak je ugledala nešto kroz jednu od kapija. Kaemlin u plamenu.

Svetlosti! Na tren je zapanjeno stajala, pa je onda požurila dalje. Elejna je razgovarala s Gajbonom, zapovednikom Kraljičine garde. Taj zgodni čovek jedva se držao na nogama, a odeća i ruke bili su mu zastrašujuće krvavi.

„Veličanstvo, Prijatelji Mraka ubili su dve žene koje si ostavila da šalju poruke“, umorno je govorio. „Još jedna je pala u borbi. Ali povratili smo zmajeve. Kada smo... pobegli..." Cinilo se kao da mu nešto nanosi bol. „Kada smo pobegli kroz rupu u gradskim zidinama, otkrili smo da se nekoliko najamničkih družina zaputilo oko grada prema kapiji koju su ljudi lorda Talmanesa branili. Slučajno su bili dovoljno blizu da nam pomognu da pobegnemo.“

„Dobro ste postupili“, reče mu Elejna.

„Ali grad...“

„Postupio si dobrog odlučno ponovi Elejna. „Povratio si zmajeve i spasao sve ove ljude? Kapetane, postaraću se da budeš nagrađen za ovo.“

„Veličanstvo, daj tu nagradu ljudima iz Družine. To je njihovo delo. I molim te, ako išta možeš da učiniš za lorda Talmanesa..." Pokaza čoveka kojeg je nekoliko članova Družine upravo nosilo kroz kapiju.