Sećanje na svetlost

Ninaeva klimnu i njih dve se povezaše, pa se pridružiše skupini Aes Sedai koje je Romanda poslala da Leče izbeglice s najtežim ranama.

„Faila je dovodila u red moju mrežu očiju i ušiju“, govorio je Perin Randu dok su žurili ka Perinovom taboru. „Možda je noćas s njima. Samo da te upozorim, nisam siguran da joj se sviđaš.“

Bila bi budala kada bih joj se sviđao, pomislio je Rand. Verovatno zna šta ću tražiti od tebe pre nego što se sve ovo okonča.

„Pa“, nastavi Perin, „mislim da joj se dopada to što te poznajem. Napokon, ona je kraljičina rođaka. Mada mislim da se i dalje brine da ćeš poludeti i da ćeš me povrediti.“

„Ludilo je već nastupilo“, odgovori mu Rand, „i obuzdao sam ga. Sto se tiče toga da ću te povrediti - verovatno je u pravu. Mislim da ne mogu da izbegnem to da povredim ljude oko sebe. Bilo mi je teško da to naučim.“

„Govoriš da si lud“, reče mu Perin, opet spuštajući ruku na čekić dok je hodao. Iako je taj njegov čekić toliko veliki, nosio ga je za pojasom; morao je da napravi posebnu navlaku za njega. Taj čekić je neverovatno dobro napravljen. Rand je stalno nameravao da pita Perina je li je to jedno od oružja načinjenog pomoću Moći, koje njegovi Aša’mani prave. „Ali Rande - nisi. Uopšte mi ne deluješ ludo.“

Rand se nasmeši, a jedna misao mu zaleprša negde na rubu uma. „Perine, ja jesam lud. Moje ludilo se sastoji od ovih sećanja i nagona. Lijus Terin je pokušao da me preuzme. Bio sam dvostruk, i te dve osobe su se nadmetale za vlast nadamnom. A jedna od njih bila je potpuno sišla s uma.“

„Svetlosti“, prošapta Perin, „to zvuči strašno.“

„Nije bilo prijatno. Ali... evo u čemu je stvar, Perine. Sve sam uvereniji da su mi ta sećanja bila potrebna. Lijus Terin je bio dobar čovek. Ja sam bio dobar čovek, ali stvari su pošle po zlu - postao sam previše bahat i pretpostavio da sve mogu sam. Bilo mi je potrebno da se setim toga; bez ludila... bez tih sećanja - možda bih opet sam jurnuo pred rudu.“

„Dakle, sarađivaćeš sa ostalima?“, upita Perin gledajući prema mestu gde su se Egvena i ostali iz Bele kule ulogorili. „Ovo mi baš liči na vojske koje su se okupile kako bi s borile jedna protiv druge.“

„Nateraću Egvenu da se dozove pameti“, odgovori mu Rand. „Perine, u pravu sam. Moramo da polomimo pečate. Ne znam zašto ona to poriče.“

„Ona je sada Amirlin." Perin se počeša po bradi. „Rande, ona je Čuvarka pečata. Na njoj je da se postara za te pečate.“

„Jeste. I zato ću je ubediti da su moje namere u vezi s tim pečatima ispravne.“

„Jesi li siguran da ih treba polomiti, Rande?“, upita ga Perin. „Potpuno siguran?“

„Reci mi, Perine - ako se metalna alatka ili oružje slome, možeš li to da sastaviš i da radi kako treba?“

„Pa, možeš“, odgovori mu Perin. „Ali bolje je da to ne radiš. Sastav čelika... pa, skoro je uvek bolje da se ta stvar prekuje. Da se pretopi i napravi iznova.“

„Isto je i ovde. Pečati su polomljeni, kao mač. Ne možemo da jednostavno zalepimo parčad. To neće raditi. Moramo da sklonimo krhotine i da napravimo nešto novo što ćemo staviti umesto njih. Nešto bolje.“

„Rande“, reče mu Perin, „to je najrazumnija stvar koju je iko kazao u vezi sa ovim. Jesi li pokušao da to tako objasniš Egveni?“

„Ona nije kovač, prijatelju moj." Rand se nasmeši.

„Ali je pametna, Rande. Pametnija i od tebe i od mene. Razumeće te ako joj to objasniš na pravi način.“

„Videćemo“, odgovori mu Rand. „Sutra.“

Perin stade, lica obasjanog Randovom svetlosnom kuglom, stvorenom pomoću Moći. Njegov logor, podignut pored Randovog, sadržao je vojnu silu ravnu bilo kojoj drugoj na tom polju. Randu je i dalje bilo neverovatno što je Perinu pošlo za rukom da prikupi tako mnogo ratnika, uključujući i - ni manje ni više - Bele plaštove. Randove oči i uši izvestile su da su Perinu odani svi u njegovom logoru. Cak su i Mudre i Aes Sedai koje su s njim, sklone tome da ga poslušaju.

Jasno je kao dan da je Perin postao kralj. Drugačiji kralj nego Rand - kralj svog naroda, koji živi s njima. Rand ne može da ide tim putem. Perin može da bude čovek. Rand još neko vreme mora da bude nešto drugo - mora da bude simbol, sila na koju svi mogu da se oslone.

To je veoma iznurujuće. Ta iznurenost ne sastoji se u potpunosti od iznurenosti tela, već i od nečeg dubljeg. Umara ga to da bude ono što je ljudima potrebno i to ga melje s jednakom sigurnošću s kojom reka proseca planinu. Na kraju - reka uvek dobija.

„Rande, podržaću te u tome“, kaza mu Perin. „Ali hoću da mi obećaš da neće doći do sukoba. Neću se boriti protiv Elejne. Borba protiv Aes Sedai bila bi još gora. Ne možemo da priuštimo sebi razmirice.“

„Neće biti borbe.“

„Obećaj mi." Perinovo lice poprimi tako tvrd izraz, da bi se kamenje skršilo o njega kad bi ga udarilo. „Obećaj mi, Rande.“

„Obećavam ti, prijatelju moj. Povešću nas ujedinjene u Poslednju bitku.“