Sećanje na svetlost

„Ne“, odgovori Rand, mada ga je ta reč zabolela. „Perine, ako je grad zaista preplavljen - poslaću ljude kroz kapije da se uvere u to - onda je izgubljen. Zauzimanje onih zidina tražilo bi previše napora, makar u ovom trenutku. Ne smemo dopustiti da se ovaj savez raspadne pre nego što mi se pruži prilika da ga stopim u celinu. Jedinstvo će nas sačuvati. Ako svako od nas odjuri da gasi požare u svojoj domovini, ona ćemo izgubiti. To je pravi razlog za ovaj napad.“

„Valjda je i to moguće...“, odgovori Perin, dodirujući svoj čekić.

„Napad možda uznemiri Elejnu i natera je da bude spremnija da dela“, kaza Rand, razmišljajući o desetak različitih nizova postupaka. „Možda će zbog ovog biti spremnija da pristane na moj plan. Ovo bi još moglo i da bude dobro.“ Perin se namršti.

Kako sam samo brzo naučio da se služim drugim ljudima. Naučio je da se opet smeje. Naučio je da prihvati svoju sudbinu i da smešeći se juriša ka njoj. Naučio je da sa spokojem prihvati ono što je bio i ono što je učinio.

To razumevanje neće ga sprečiti da se služi alatkama koje su mu date. Potrebne su mu - potrebne su mu sve. Sada je razlika u tome što je on u stanju da vidi ljude onakvim kakvi jesu, a ne samo kao alatke koje će on upotrebiti za nešto - ili makar on to sebi tako govori.

„I dalje mislim da bi trebalo da nekako pomognemo Andoru“, reče mu Perin, češkajući se po bradi. „Sta misliš, kako su se ušunjali u grad?“

„Kroz putokapiju“, rasejano odgovori Rand.

Perin zagunđa. „Pa kazao si da Troloci ne mogu da Putuju kroz kapije; šta misliš, jesu li našli neki način da to promene?“

„Moli se Svetlosti da nisu“, odgovori mu Rand. „Jedini Nakot Senke kojeg su uspeli da naprave tako da može da prolazi kroz kapije bio je golam, a Aginor nije bio toliko glup pa da njih napravi više od nekoliko. Ne, spreman sam da se opkladim i protiv Meta lično da su prošli kroz kaemlinsku Putokapiju. Mislio sam da je ona pod ključem i čuvana!“

„Ako jeste reč o Putokapiji, onda nešto još i možemo da uradimo“, odgovori mu Perin. „Ne smemo dopustiti da Troloci divljaju po Andoru; ako ostave Kaemlin, naći će nam se iza leđa, a to će biti golema nevolja. Ali ako pristižu svi u jednu tačku, možda ćemo moći da poremetimo njihov osvajački pohod napadom na tu tačku.“

Rand se isceri.

„Šta je smešno?“

Ja makar imam izgovor za to što znam i razumem neke stvari koje nijedan mladić iz Dve Reke ne bi trebalo da razume.“

Perin frknu. „Idi i skoči u Vinsku vodu. Zaista misliš da je reč o Demandredu?“

„To je upravo nešto nalik onome što bi on pokušao da izvede. Nateraj svoje neprijatelje da se podele, pa ih smrvi jednog po jednog. To je jedna od najstarijih strategija ratovanja.“

Demandred ju je lično otkrio u starim spisima. Pre nego što je Rupa prvi put otvorena, oni ništa nisu znali o ratovanju. O, mislili su da ga razumeju, ali to je bilo razumevanje jednog učenjaka koji se osvrće na nešto drevno i prašnjavo.

Od svih koji su se okrenuli Senci, Demandredova izdaja možda je najtragičnija. Taj čovek je mogao da bude heroj. Trebalo je da bude heroj.

I za to sam ja kriv pomislio je Rand, Da sam mu pružio ruku umesto što sam mu se rugao - da sam mu čestitao umesto što sam se nadmetao s njim... da sam bio čovek kakav sam sada...

To sada nije bitno. Mora da pošalje nekoga Elejni. Pravi put jeste da pošalje pomoć s ciljem da se ljudi izbave iz grada, Aša’mane i odane Aes Sedai da otvore kapije i oslobode što je više ljudi moguće - i da se postaraju da Troloci za sada ostanu u Kaemlinu.

„Pa, valjda ta tvoja sećanja nečemu i vrede‘, kaza mu Perin.

„Perine, želiš li da znaš šta me najviše muči?“ tiho ga upita Rand. „Želiš li da znaš zbog koje me to stvari obuzima drhtavica, kao da hladan dah Senke duva preko mene? Opačina je ono što me je učinilo ludim i ono što mi je dalo sećanja na prošli život. Ta sećanja su uzela oblik Lijusa Terina koji mi šapuće - ali upravo to ludilo mi je dalo nagoveštaje koji su mi potrebni kako bih pobedio. Shvataš li? Ako na kraju pobedim, upravo će opačina dovesti do pada Mračnoga.“

Perin tiho zazvižda.

Iskupljenje, pomislio je Rand. Kada sam poslednji put pokušao da ovo izvedem, moje ludilo nas je uništilo.

Ovoga puta će nas spasti.

„Perine, idi svojoj ženi“, kaza mu Rand gledajući nebo. „Ovo je poslednja noć koja je makar malo nalik spokoju za koju ćeš znati pre kraja. Idem da vidim koliko su stvari gadne u Andoru." Pogleda svog prijatelja. „Neću zaboraviti svoje obećanje. Jedinstvo mora da bude ispred svega ostalog. Prošli put sam izgubio upravo zbog toga što sam to jedinstvo odbacio.“

Perin klimnu, pa uhvati Randa za rame. „Svetlost te obasjala.“

„I tebe, prijatelju moj.“

2 Izbor ađaha