Sećanje na svetlost

„Pobude koje vode Aes Sedai ponekad su neobične“, reče joj Androl „Svi to znaju. Bilo kako bilo, mada možda jesi drugačija od mnogih tvojih sestara, video sam onaj pogled u tvojim očima." On odmahnu glavom. „Neću da poverujem da si došla kako bi nam pomogla. Ništa više nego što verujem da su one Aes Sedai koje su progonile muške usmerivače zaista mislile da ini pomažu. Ništa više nego što verujem da glavoseča misli da zločincu čini uslugu time što ga ubija. Pevara Sedai, to što nešto mora da se uradi ne znači da je taj koji to radi - prijatelj. Žao mi je.“

Vratio se radu s kožom, koju je prineo svetiljci na stolu.

Pevara shvati da se u njoj budi razdraženost. Skoro da ga je upecala. Njoj se muškarci dopadaju; često je mislila da bi Zaštitnici bili od koristi. Zar ta budala ne može da vidi ruku koja mu je pružena preko ponora?

Pevara, smiri se, pomislila je. Nikud nećeš dospeti ako tobom ovlada bes. Potrebno joj je da taj čovek bude na njenoj strani.

„To će biti sedlo, zar ne?" upita ona.

„Šavovi su ti razuđeni.“

„Ja tako radim“, odgovori joj on. „Pomaže da se poderotine ne šire. A i mislim da izgleda lepo.“

„Pretpostavljam da se služiš dobrim lanenim koncem? Premazanim voskom? A da li za bušenje onih rupa koristiš jednostruko šilo ili dvostruko? Nisam lepo videla.“

On je zabrinuto pogleda. „Razumeš se u kožarstvo?“

„To mi je od strica“, odgovori mu ona. „Naučio me je nekim stvarima. Kada sam bila mala, puštao me je da radim u njegovoj radnji.“

„Možda sam ga upoznao.“

Ona se ukoči. Bez obzira na sve Androlove primedbe o tome kako ona umešno vodi razgovor kuda ona hoće, ona je taj razgovor trapavo odvela pravo na mesta na koja nikako nije želela da stigne.

„Pa?“, upita on. „Gde on živi?“

„U Kandoru.“

„Ti si Kandorka?" iznenađeno upita on.

„Naravno da jesam. Zar ne izgledam tako?“

„Samo sam mislio da umem da razaberem sve naglaske“, reče Androl i zategnu šav. „Bio sam tamo. Možda zaista poznajem tvog strica.“

„Mrtav je. Ubili su ga Prijatelji Mraka.“

Androl zaćuta. „Žao mi je.“

„Prošlo je preko stotinu godina od tada. Nedostaje mi moja porodica, ali oni bi svi pomrli i da ih Prijatelji Mraka nisu pobili. Mrtvi su svi koje sam poznavala.“

„Onda je moja tuga veća. Zaista.“

„To je davna prošlost“, odgovori mu Pevara. „Imam prelepe uspomene na njih i ne dopuštam da me bol ozledi. Ali šta je s tvojom porodicom? Braća i sestre? Nećaci, nećake?“

„Pomalo od svega“, odgovori joj Androl.

„Viđaš li ih?“

On je odmeri. „Pokušavaš da se upustiš u prijateljski razgovor sa mnom, kako bi mi dokazala da se ne osećaš nelagodno u mojoj blizini. Ali video sam kako vi Aes Sedai gledate ljude poput mene.“

„Ja...“

„Reci da ne misliš kako smo ogavni.“

„Ne mislim da bi ono što radite trebalo da...“

„Jasan i neposredan odgovor, Pevara.“

„Pa dobro. Muškarci koji usmeravaju zaista bude nelagodu u meni. Od vas me celo telo svrbi, što se samo pogoršava što sam duže ovde i okružena vama.

Androl klimnu sa zadovoljstvom zbog toga što mu je pošlo za rukom da to izvuče od nje.

„Medutim“, nastavi Pevara, „ovako se osećam jer mi je to usađivano decenijama. Ono što ti radiš užasno je neprirodno, ali ti mi se sam po sebi ne gadiš. Ti si samo čovek koji pokušava da da sve od sebe i da postupa najbolje što može. To teško da zavređuje gađenje. Bilo kako bilo, spremna sam da prevaziđem svoje predrasude zarad opšteg dobra.“

„Valjda je to bolje nego što sam očekivao.“ Osvrnu se i opet baci pogled prema prozorima oblivenim kišom. „Opačina je očišćena. Ovo više nije neprirodno. Voleo bih... voleo bih da jednostavno mogu da ti pokažem, ženo.“ Osvrnu se i oštro je pogleda. „Kako se obrazuju oni krugovi koje si pomenula?“

„Pa“, odgovori Pevara, „nikada to nisam radila s muškarcem koji usmerava, naravno. Jesam pročitala ponešto pre nego što sam pošla ovamo, ali većina onoga što imamo na raspolaganju samo su nagađanja. Da si žena, rekla bih ti da dođeš do ivice toga da prigrliš Izvor, a onda da se otvoriš prema meni. To bi mi omogućilo da uspostavim vezu s tobom.“

„Dobro“, reče joj on. „Ali ti ne dodiruješ Izvor.“

Nimalo nije pošteno što muškarac može da oceni kada žena drži Jednu moć, a kada je ne drži. Pevara prigrli Izvor i preplavi sebe slatkim nektarom saidara.

Ona se pruži da obrazuje vezu sa Androlom, kao što bi to učinila sa ženom, ali nije našla ništa što bi mogla da uhvati. To nije bilo kao kada uči Prihvaćene da obrazuju krug; tada u najvećem broju slučajeva može da oseti nešto, ali devojke se povlače umesto da se predaju.

„Da li radi?“, upita Androl.

„Ne“, odgovori mu Pevara. „Nadala sam se... nadala sam se da jedno što sam pročitala o vezama između muškaraca i žena neće biti tačno.“

„A to je?“

„Da muškarac, iz ko zna kog razloga, mora da predvodi mešani krug ako je ovako mali.“

On je odmeri pogledom, a ona se nevoljno pripremi da se s njim spoji u krug kada on to zatraži. Umesto toga, on je zgrabi. Ona bi uvučena u buru - kao da ju je neko povukao za kosu.