Sećanje na svetlost

„Morski narod to radi“, objasni on. „Skaču u okean. Sto si hrabriji, to je viša litica s koje skačeš. A ti si opet skrenula razgovor na druge stvari, Pevara Sedai. Veoma si umešna u tome.“

„Hvala ti.“

„Razlog“, kaza on dižući jedan prst, „što sam predložio da te krišom odvedemo odavde jeste to što ovo nije tvoja bitka. Ne bi trebalo da padneš ovde.“

„A nije to što želiš da na brzinu skloniš jednu Aes Sedai da ne gura nos u tvoja posla?“

„Obratio sam ti se za pomoć“, odgovori joj Androl. „Ne želim da te se otarasim. Drage volje ću te iskoristiti. Međutim, ako padneš ovde, pašćeš u tuđoj borbi. To nije pošteno.“

„Asa mane, da ti ja nešto objasnim“, reče mu Pevara i nagnu se prema njemu. „Ovo jeste moja borba. Ako Senka ovlada ovom Kulom, doći će do strašnih stvari u Poslednjoj bitki. Ja sam prihvatila odgovornost za tebe i za tvoje; neću da je se odreknem tako lako.“

„Ti si prihvatila odgovornost za nas? Šta to znači?“

Ah možda nije trebalo da to podelim s njim. Ipak, ako će već biti saveznici, možda je potrebno da on to zna.

„Crnoj kuli potreban je neko ko će joj pokazivati pravac“, objasni ona.

„Dakle, u tome je svrha vezivanja nas?" upita Androl. „Da budemo... saterani u torove, kao pastuvi koje treba ukrotiti?“

„Ne budi budala. Začelo priznaješ da iskustvo koje Bela kula poseduje ima svoju vrednost.“

„Nisam siguran da bih to rekao“, odgovori Androl. „Sa iskustvom dolazi i rešenost da se čovek začauri i da se izbegavaju nova iskustva. Sve vi Aes Sedai pretpostavljate da je to kako vi nešto radite jedini način da se te neke stvari završe. Pa, Crna kula vam neće biti potčinjena. Mi možemo da se staramo o sebi.“

„I to vam baš sjajno ide od ruke, zar ne?“

„To nije pošteno“, tiho joj odgovori on.

„Možda i nije“, priznade ona. „Žao mi je.“

„Tvoje pobude me ne iznenađuju“, reče joj on. „I najslabijim borcima bilo je jasno šta tražite ovde. Mene muči sledeće pitanje: zašto je, od svih mogućih žena, Bela kula poslala baš Crvene sestre da nas vežu?“

„A koje bi bile bolje od nas? Mi smo čitave živote posvetile muškarcima koji mogu da usmeravaju.“

„Tvoj Ađah osuđen je na propast.“

„Je li tako?“

„Vi postojite da biste lovile muškarce koji usmeravaju“, odgovori joj on. „Da ih smirujete. Da ih... uklanjate. Pa, Izvor je očišćen...“

„Tako svi vi tvrdite.“

Jeste očišćen, Pevara. Sve dolazi i prolazi kako se Točak okreće. Nekada je bio čist, te stoga opet mora biti čist. To se dogodilo.“

A to kako gledaš u senke, Androle? Je li to znak čistote? Nalamovo mrmljanje na nepoznatim jezicima? Zar misliš da nismo primetile takve stvari?

„Vi kao Ađah imate dva izbora“, nastavi Androl. „Možete ili da nastavite da nas proganjate - ne obraćajući pažnju na dokaz koji mi nudimo u prilog tome da je Izvor očišćen - ili možete da dignete ruke od toga da budete Crveni ađah.“

„Besmislica. Od svih ađaha, Crveni bi trebalo da vam je najveći saveznik.“

„Vi postojite da biste nas uništile!“

„Mi postojimo da bismo se postarale da muškarci koji mogu da usmeravaju nesrečnim slučajem ne povrede sebe ili ljude oko sebe. Žar se nećeš složiti da je upravo to svrha i Crne kule?“

„Pretpostavljam da bi delimično i mogla biti. Jedina svrha koja je meni spomenuta jeste da ćemo mi biti oružje u rukama Ponovorođenog Zmaja, ali važno je i sprečiti da se dobri ljudi povrede ako nemaju dobru obuku.“

„Onda možemo da se ujedinimo oko toga, zar ne?“

„Pevara, voleo bih da ti verujem, ali video sam kako nas ti i tvoje žene gledate. Vi nas vidite kao... nekakvu mrlju koju treba očistiti, ili otrov koji treba staviti u bočice.“

Pevara odmahnu glavom. „Ako je tačno to što kažeš i Izvor je očišćen, onda će promene neumitno doći, Androle. Crveni ađah i Aša’mani s vremenom će dobiti zajedničku svrhu. Voljna sam da sada i ovde sarađujem s vama.“

„Da nas obuzdavaš.“

„Da vas navodim. Molim te, veruj mi.“

On ju je odmeravao na svetlosti mnogobrojnih svetiljaka koje su gorele u toj sobi. Lice mu jeste iskreno. Jasno joj je zašto ga drugi slede, iako je najslabiji. Obdaren je neobičnom mešavinom strasti i poniznosti. Samo da nije... pa... to što jeste.

„Voleo bih da mogu da ti verujem“, reče joj Androl i skrenu pogled. „Priznajem da si drugačija od ostalih. Uopšte nisi kao jedna Crvena.“

„Mislim da ćeš s vremenom otkriti da među nama ima više različitosti nego što ti misliš“, odgovori mu Pevara. „Ne postoji samo jedna pobuda koja tera žene da postanu Crvene.“

„Sem mržnje prema muškarcima.“

„Da vas mrzimo, da li bismo došle ovamo da vas vezujemo?" Zapravo, to je bilo vrludanje. Mada Pevara lično ne mrzi muškarce, mnoge Crvene ih mrze - ili su u najmanju ruku sumnjičave prema njima. Ona se nada da će to promeniti.