Sećanje na svetlost

Bio je neiskusan, tako da samo što joj zubi nisu zazveckali. Ali jeste uspostavio vezu iz prve, što jeste izvanredno. Pevara sklopi oči, ne dopuštajući sebi da se otima i bori; to bi raščinilo krug. Ali nije mogla a da ne oseti trenutak čistog užasa.

Povezana je s muškarcem koji usmerava, što je jedna od najstrašnijih stvari na svetu. Sada jedan od njih ima potpunu vlast nad njom. Njena Moć tekla je kroz nju i prelivala se preko njega, a Androl je uzdahnuo.

„Tako mnogo..ote mu se. „Svetlosti, tako si snažna.“

Ona dopusti sebi da se nasmeši. Vezaje sa sobom donela i oluju svesnosti. Osećala je ono što Androl oseća. Bio je uplašen koliko i ona. Ali takođe je čvrst. Mislila je da će povezanost s njim biti strašna, zbog njegovog ludila, ali nije osećala to bezumlje.

I... šta je to? Ta tečna vatra s kojom se on rve, kao sa zmijom što pokušava da ga proguta. Ona ustuknu. Saidin.

Je li izopačen? Uopšte nije sigurna da to može oceniti. Saidin je tako drugačiji, tako stran. Iscepkani izveštaji o opačini iz davnina govore kao o uljanoj mrlji na reci. Pa, ona lepo vidi reku - zapravo, više nekakav potočić. Izgleda da je Androl bio iskren s njom i da nije preterano moćan. Nije osećala nikakvu opačinu - mada, ona i ne zna šta da traži.

„Pitam se...“, zausti Androl. „Pitam se da li bih sa ovolikom snagom mogao da otvorim kapiju.“

„Kapije više ne rade u Crnoj kuli.“

„Znam“, odgovori on. „Ali stalno osećam da su mi nadohvat vrhova prstiju.“

Pevara otvori oči, gledajući ga. U krugu je osećala njegoyu iskrenost, ali otvaranje kapije traži mnogo Jedne moći, bar za žene. Androl je za više redova veličine preslab da bi mogao da stvori to tkanje. Je li moguće da to kod muškaraca traži drugačiji nivo snage?

On pruži ruku, nekako koristeći njenu Moć, ali proteranu kroz njegovu. Nije mogla da vidi tkanja koja je stvarao, ali osećala ga je kako crpe Jednu moć kroz nju. Da li on to proceđuje saidar? Koristi li ga kako bi osnažio sopstvena tkanja?

„Androle“, kaza mu ona. „Pusti me.“

„Predivno je..." prošapta on, pogleda neusredsređenog dok je ustajao. „Da li se drugi ovako osećaju? Oni čija je Moć snažna?“

On povuče još više Moći od nje i upotrebi je. Predmeti u prostoriji počeše da se dižu u vazduh.

„Androle!" Bezuman strah. Takav strah je osetila kada je čula da su joj roditelji mrtvi. Prošlo je više od sto godina otkad nije znala za takav užas - ne otkad je bila iskušavana za šal.

On je imao vlast nad njenim usmeravanjem. Potpunu vlast Ona poče da se bori za dah, pokušavajući da ga dosegne. Ona ne može da koristi saidar ako ga on prethodno ne pusti - ali on može da ga koristi protiv nje. Slike njega kako se služi njenom sopstvenom snagom kako bi je vezao talasima Vazduha proleteše joj kroz misli. Ona ne može da okonča vezu. Samo on može.

On odjednom primeti šta se dešava i oči mu se razrogačiše. Krug nestade za tren oka, a njena Moć opet joj se vrati. Ne razmišljajući, ona napade. To se neće ponoviti. Ona će imati vlast nad sobom. Talasi poleteše iz nje i pre nego što je shvatila šta radi.

Androl pade na kolena, a ruka mu prelete preko stola dok je on zabacivao glavu, rušivši alatke i kožno remenje na pod. Oštro uzdahnu. „Šta si to uradila?“

„Taim je kazao da možemo da odaberemo bilo koga od vas“, promrmlja Pevara shvatajući šta je to zapravo učinila. Vezala ga je. Na neki način, to je obratno od onoga što je on učinio njoj. Pokušavala je da smiri lupanje srca. Svest o njemu rascveta joj se u umu, nalik na ono što su imali u krugu, ali nekako ličnije. Dublje.

„Taim je čudovište!" procedi Androl. „Ti to dobro znaš. Zar ćeš prihvatiti njegovu reč šta možeš a šta ne možeš da uradiš - i da to uradiš bez moje dozvole?“

„Ja... ja...“

Androl stisnu zube i Pevara smesta oseti nešto. Nešto strano, nešto čudno. Osećaj je bio kao da ona posmatra samu sebe, kao da joj se njena sopstvena osećanja beskrajno vraćaju u nekakvom krugu.

Njeno ja stopi se s njegovim ja, naizgled na večnost. Spoznala je kako je to biti on i misliti njegove misli. Za tren oka videla je čitav njegov život i njegova sećanja su je u potpunosti upila u sebe. Ote joj se uzdah i ona pade na kolena pred njim.

To na kraju izblede. Ne u potpunosti, ali izblede. Osećala se kao da je preplivala stotinu liga ključale vode i da je tek sada izronila, zaboravivši kako je to osećati uobičajene stvari.

„Svetlosti..." prošapta ona. „Šta to bi?“

Ležao je na leđima. Kada je to pao? On trepnu, gledajući u tavanicu. „Video sam jednog od ostalih kako to radi. Neki Aša’mani vezuju svoje žene za sebe.“

„Ti si me vezao?" ote joj se užasnuto.

On zastenja i prevrnu se. „Ti si mene prva.“

Ona sa zgražanjem shvati da i dalje oseća isto što i on. Njegovo ja. Cak može i da razume neke stvari o kojima on trenutno razmišlja. Ne same misli, već nekakve utiske o njima.

On je zbunjen, zabrinut i... radoznao. Radoznao je zbog novog iskustva. Glupo muško!