Sećanje na svetlost

„Onda je to dovoljno." Perin uđe u svoj logor, klimajući glavom stražarima. Obojica su bili Dvorečani - Rid Solen i Kert Vagoner. Pozdraviše Perina, pa pogledaše Randa i pokloniše se pomalo nezgrapno.

Rid i Kert. Zna ih obojicu - Svetlosti, kao dete se ugledao na njih - ali Rand se navikao na to da ga ljudi koje poznaje posmatraju kao stranca. On oseti kako ga pritiska breme Ponovorođenog Zmaja.

„Moj gospodaru Zmaju“, obrati mu se Kert. „Da li mi... mislim..." On se zagrcnu i pogleda nebo i oblake koji kao da - premda je Rand prisutan - puze ka njima. „Stvari deluju gadno, zar ne?“

„Kerte, oluje počesto znaju da budu gadne“, odgovori mu Rand. „Ali Dve Reke ih prežive. Tako će i sada biti.“

„Ali..." opet zausti Kert. „Izgleda gadno. Svetlost me spalila, izgleda gadno.“

„Biće kako Točak želi“, odgovori Rand i pogleda ka severu. „Mir s vama, Kerte i Ride“, tiho im kaza Rand. „Skoro sva proročanstva su ispunjena. Ovaj dan je predviđen i naša iskušenja su poznata. Nećemo se upustiti u njih ne znajući šta radimo.“

Nije im obećao da će pobediti, niti da će preživeti - ali obojica su se ispravili i smešeći se klimnuli. Ljudi vole da znaju kako postoji nekakav plan. To saznanje da neko zna šta radi možda je najveća uteha koju Rand može da im pruži.

„Dosta više, nemojte da gospodara Zmaja gnjavite tim svojim pitanjima“, reče im Perin. „Pazite da dobro čuvate ovu postaju - ne srne da bude dremanja, Kerte, niti kockanja.“

Obojica opet pozdraviše kada Perin i Rand prođoše pored njih i uđoše u logor. Tu je bilo veselije nego u drugim logorištima na polju. Logorske vatre delovale su nekako malčice sjajnije, a smeh je zvučao malčice glasnije. Kao da je Dvorečanima nekako pošlo za rukom da sa sobom ponesu dom.

„Dobro ih predvodiš“, tiho reče Rand, brzo hodajući pored Perina, koji klimnu prema onima u mraku.

„Ne bi trebalo da ja moram da im govorim šta da rade - i to je sve." Međutim, kada jedan glasnik utrča u tabor, Perin smesta preuze zapovedništvo. Oslovio je vižljastog mladića po imenu, a kada je primetio da je dečak pocrveneo i da mu kolena klecaju - plašio se Randa - Perin ga je poveo u stranu i porazgovarao s njime tiho ali odlučno.

Perin posla dečaka da nađe Failu, pa opet priđe. „Moram da opet razgovaram s Random.“

„Ti razgovaraš s...“

„Potreban mi je pravi Rand, a ne čovek koji je naučio da priča kao Aes Sedai.“

Rand uzdahnu. „Ovo zaista jesam ja, Perine“, pobunio se on. „Više sam ja nego što sam veoma dugo bio.“

„Da, pa, ne volim da razgovaram s tobom kada su ti sva osećanja prikrivena.“

Odred Dvorečana prođe pored njih, pozdravljajući ih. Videvši te ljude i znajući da nikada više neće biti jedan od njih, on odjednom oseti kako ga obuzima studena usamljenost. Najteže mu je s Dvorečanima. Ali, Perina radi, dopustio je sebi da postane... opušteniji.

„Dobro, šta je bilo?" upita. „Šta je glasnik kazao?“

„Bio si u pravu što si brinuo“, odgovori mu Perin. „Rande, Kaemlin je pao. Pregazili su ga Troloci.“

Rand oseti kako mu lice poprima okamenjeni izraz.

„Nisi iznenađen“, reče mu Perin. „Zabrinut si, ali nisi iznenađen.“

„Ne, nisam“, priznade Rand. „Mislio sam da će napasti negde južno - čuo sam da su Troloci tamo viđeni i gotovo da sam siguran da je Demandred umešan u sve to. On se nikada nije dobro osećao bez vojske. Ali Kaemlin... da, to je pametan potez. Rekao sam ti da će oni pokušati da nam skrenu pažnju. Ako podriju Andor i odvuku ga od nas, moj savez će postati klimaviji.“ Perin baci pogled ka Elejninom logoru, podignutom pored Egveninog. „Ali zar ne bi bilo dobro za tebe kada bi Elejna otišla? Ona je na suprotnoj strani u ovom sučeljavanju.“

„Nema suprotne strane, Perine. Postoji samo jedna strana - i različiti stavovi o tome kako treba nastaviti. Ako Elejna ne bude ovde i ne učestvuje u sastanku, to će podriti sve što pokušavam da postignem. Ona je verovatno najmoćnija od svih prisutnih vladara.“

Naravno, Rand ju je osećao kroz vezu. Nagla uzbuna koju je osetila stavila mu je do znanja da je i ona dobila tu vest. Da li da ode k njoj? Možda bi mogao da joj pošalje Min. Ustala je i izašla iz šatora u kom ju je ostavio. I...

On trepnu. Avijenda. I ona je tu, na Meriloru. Pre nekoliko trenutaka nije bila tu, zar ne? Perin ga pogleda, a on nije ni pokušao da prikrije zgranutost. „Ne smemo dopustiti da Elejna ode“, reče Rand.

„Čak ni da bi zaštitila svoju domovinu?“, s nevericom upita Perin.

„Ako su Troloci već zauzeli Kaemlin, onda je prekasno da Elejna učini bilo šta značajno. Elejnine snage usredsrediće se na zaštitu građanstva dok se ono bude povlačilo. Ona ne mora tome da prisustvuje, ali mora da bude ovde. Sutra ujutru.“

Kako da se osigura da ona ostane? Elejna loše prihvata kada joj neko kaže šta da radi - tako je sa svim ženama - ali ako joj to nagovesti...

„Rande“, upita ga Perin, „šta ako pošaljemo Aša’mane? Sve njih? Možemo da se borimo za Kaemlin.“