Sećanje na svetlost

Elejna kleknu pored njega, a Egvena joj se pridruži. Egvena je isprva pretpostavila da je Talmanes mrtav, pošto mu je koža bila toliko počrnela. A onda on drhtavo udahnu.

„Svetlosti“, izusti Elejna, Kopajući po njemu. „Nikada nisam videla ništa ni nalik ovome.“

„Takandarska sečiva“, odgovori Gajbon.

„Ni ti ni ja nismo u stanju da se nosimo sa ovim“, reče Egvena Elejni i ustade. „Ja..." Ona ućuta kada kroz ječanje i stenjanje vojnika i škripu kola začu nešto.

„Egvena?" tiho je upita Elejna.

„Učini šta možeš za njega“, reče joj Egvena, pa ustade i odjuri. Probi se kroz zbunjenu gomilu, osluškujući odakle se čuje onaj glas. Da li je to... da, tamo. Na samom rubu tla za Putovanje zatekla je otvorenu kapiju, kroz koju su Aes Sedai u raznoraznoj odeći hitale da pomognu ranjenima. Gavin je valjano završio svoj deo posla.

Ninaeva je - veoma glasno - zapitkivala ko je odgovoran za svu tu pometnju. Egvena joj priđe sa strane i zgrabi je za rame, tako da je iznenadi.

„Majko?“, upita Ninaeva. „Kakve su to priče da je Kaemlin zapaljen. Ja...“

Ona ućuta kada ugleda ranjenike. Ukoči se, pa pokuša da ode kod njih.

„Jedan čovek ima prednost“, reče Egvena i odvede je do Talmanesa.

Ninaeva odsečno uzdahnu, pa se spusti na kolena i nežno odgurnu Elejnu. Ninaeva Zakopa po Talmanesu, a onda se ukoči i razrogači oči.

„Ninaeva?" zausti Egvena. „Možeš li...“

Tkanja prasnuše iz Ninaeve kao iznenadna svetlost sunca koja dopire iza oblaka. Ninaeva izatka Pet moći u jedan blistavi stub, koji se zari u Talmanesovo telo.

Egvena je ostavi da radi. Možda će to biti dovoljno, mada se čini da njemu nema spasa. Ako Svetlost da, taj čovek će ostati u životu. U prošlosti ju je više puta zadivio. On deluje baš kao čovek kakav je potreban Družini - i Metu.

Elejna je pored zmajeva propitivala jednu ženu, kose prikupljene u pletenice. To mora da je Aludra - žena koja je stvorila zmajeve. Egvena priđe oružju, pa vrhovima prstiju dodirnu jednu dugu bronzanu cev. Naravno, primila je izveštaje o njima. Neki ljudi su govorili da su te cevi kao Aes Sedai, izlivene od metala i sa gorivom od vatrometskog praha.

Kroz kapiju je naviralo sve više i više izbeglica, a videlo se da su mnogi od njih žitelji Kaemlina. „Svetlosti“, promrlja Egvena sebi u bradu. „Ima ih previše. Ne možemo ovde smestiti ceo Kaemlin.

Elejna završi razgovor, pa ostavi Aludru da pregleda kola. Izgledalo je kao đa ta žena nije voljna da se odmori i da ih pregleda ujutru. Elejna pođe prema kapijama.

„Vojnici kažu da je okolina grada bezbedna“, reče Elejna prolazeći pored Egvene. „Idem da pogledam šta se dešava.“

„Elejna..." zausti Birgita prilazeći iza nje.

„Polazimo! Hajde.“

Egvena ostavi kraljicu i vrati se nadziranju posla koji se obavlja oko nje. Romanda je preuzela upravljanje nad Aes Sedai i razvrstavala je ranjenike u zavisnosti od ozbiljnosti njihovih rana.

Dok je Egvena nadgledala taj metež, primetila je da u njenoj blizini stoji dvoje ljudi: žena i muškarac, po čijem bi se izgledu rekli da su Ilijanci. „Šta vas dvoje hoćete?“

Žena kleknu pred njom. Svetle puti i tamne kose, ta žena je bila odlučnih crta lica, uprkos visokoj i vitkoj građi. „Ja sam Lejlvin“, reče nepogrešivo prepoznatljivim naglaskom. „Bila sam u društvu Ninaeve Sedai kada je poziv na Lečenje bio upućen. Sledili smo je ovamo.“

„Ti si Seanšanka“, iznenađeno izusti Egvena.

„Amirlin Tron, došla sam da ti služim.“

Seanšani. Egvena je i dalje držala Jednu moć. Svetlosti, nisu baš svi Seanšani koje je susrela predstavljali opasnost po nju; ipak, neće se igrati s tim. Kada su neki pripadnici Garde Kule prošli kroz jednu od kapija, Egvena im je pokazala ovo dvoje Seanšana. „Odvedite ovo dvoje na neko bezbedno mesto i držite ih na oku. Kasnije ću se postarati za njih.“

Vojnici klimnuše. Čovek ode nevoljno, a žena lakše. Ona ne može da usmerava, što znači da nije oslobođena damana - ali to ne znači da nije sul'dam.

Egvena se vrati Ninaevi, koja je i dalje klečala pored Talmanesa. Bolest se povukla s njegove prebledele kože. „Odnesite ga nekud da miruje“, iznureno kaza Ninaeva nekolicini vojnika iz Družine koji su tu stajali i gledali. „Učinila sam šta sam mogla.“

Kada ga ljudi odnesoše, ona pogleda Egvenu. „Svetlosti“, prošapta Ninaeva, „ovo me je iscrpelo. Cak i s mojim angrealom. Zadivljena sam što je Moiraina onda uspela da Izleči Tama, pre onog silnog vremena...” U Ninaevinom glasu čuo se prizvuk ponosa.

Ona je želela da izleči Tama, ali nije mogla - mada Ninaeva tada, naravno, nije znala šta radi. U međuvremenu je mnogo, mnogo napredovala.

„Majko, je li istina?“, upita Ninaeva ustajući. „Ono što se priča za Kaemlin?“

Egvena klimnu.

„Ovo će biti duga noć“, primeti Ninaeva, gledajući ranjenike koji su još navirali kroz kapije.

„A sutrašnji dan još duži“, odgovori joj Egvena. „Daj da se povežemo. Daći ti svoju snagu.“

Ninaeva je delovala zgranuto. „Majko?“

„Bolja si u Lečenju od mene.“ Egvena se nasmeši. „Ninaeva, možda sam ja Amirlin, ali sam i dalje Aes Sedai. Sluga svih. Moja snaga će ti koristiti.”