Sećanje na svetlost

„Balvere, ona neminovno ima nekoga“, sa osmehom mu reče Rand. „Napokon, ona me je naučila kako se ovo radi. Nije bitno. Sutra će moje namere svima biti jasne. Tajne neće biti potrebne.“

Sem onih koje čuvam najdublje u svom srcu.

„To znači da će svi biti na sastanku, zar ne?“, upita Perin. „Svi veliki vladari? Tir i Ilijan?“

„Amirlin ih je ubedila da prisustvuju“, reče Balver. „Moji lordovi, imam ovde primerke njihove prepiske, ako želite da ih pregledate.“

„Ja želim“, odgovori mu Rand. „Pošalji ih u moj šator. Pregledaću ih noćas.“

Tle se odjednom zatrese. Pisari zgrabiše hrpe hartija, držeći ih da ne padnu, i preplašeno zavikaše kada svuda oko njih nameštaj poče da se ruši na zemlju. Napolju su ljudi vikali i urlali, ali to se jedva čulo od zvuka kršenja drveća i zveketa metala. Zemlja je ječala, a iz daljine su čulo tutnjanje.

Rand je to osetio kao bolan grč u mišićima.

U daljini se začu grmljavina, nalik na nekakvo obećanje stvari koje tek predstoje. Potresi se smiriše. Pisari ostaše da drže svoje hrpe hartije, kao da se boje da će se srušiti ako ih puste.

Zaista je počelo, pomislio je Rand. Nisam spreman - mi nismo spremni - ali ipak je počelo.

Mnoge mesece proveo je strepeći od današnjeg dana. Otkad su Troloci došli noću, otkad su ga Lan i Moiraina izvukli iz Dve Reke - strepeo je od onoga što predstoji.

Poslednja bitka. Kraj. Sada kada je počela, shvatio je da se ne boji. Zabrinut jeste, ali ne boji se.

Dolazim po tebe, pomislio je Rand.

„Saopštite narodu“, kaza Rand svojim pisarima. „Postavite upozorenja. Zemljotresi će se nastaviti. Doći će oluje. Prave i strašne oluje. Doći će do Slamanja - a mi to ne možemo da izbegnemo. Mračni će pokušati da smrvi ovaj svet.“

Pisari klimnuše i stadoše da se zabrinuto zgledaju obasjani svetiljkama. Perin je delovao zamišljeno, ali je na kraju klimnuo, kao da to klimanje glavom upućuje samome sebi.

„Ima li drugih vesti?“, upita Rand.

„Milostivi, moguće je da kraljica Andora nešto smera“, reče mu Balver.

„Nešto nije baš preterano dobar opis, Balvere“, primeti Rand.

Balver se namršti. „Zao mi je, gospodaru. Još ne znam više za tebe; samo što sam primio ovu belešku. Pre kratkog vremena, kraljicu Elejnu su probudili njeni savetnici. Nemam nikoga dovoljno blizu njoj da sazna zašto.“

Rand se namršti i spusti ruku na Lamanov mač, koji mu je bio pripasan oko pojasa.

„Možda je reč samo o pripremama za sutra“, primeti Perin.

„Istina“, kaza Rand. „Balvere, saopšti mi ako nešto otkriješ. Hvala ti. Odlično radiš ovaj posao.“

Čovek se ispravi. U tim poslednjim danima - tako tmurnim - svako želi da radi nešto korisno. Balver je najbolji u svom poslu i siguran u svoje sposobnosti. Ipak, nije zgoreg podsetiti ga na tu činjenicu, naročito ako je njegov poslodavac glavom i bradom Ponovorođeni Zmaj.

Rand izađe iz šatora, a Perin pođe za njim.

„Zabrinut si zbog toga“, reče mu Perin. „Zbog čega god da su probudili Elejnu.“

„Ne bi je probudili bez dobrog povoda“, tiho odgovori Rand. „Naročito ne u njenom stanju.“

Trudna je. Nosi njegovu decu. Svetlosti! Tek je saznao za to. Zašto mu ona nije to rekla?

Odgovor je jednostavan. Elejna ima uvid u Randova osećanja, baš kao što on ima uvid u njena. Trebalo je da je mogla da oseti kakav je on doskora bio. Pre Zmajeve planine. Kada je bio...

Pa, ona svakako nije želela da mu stavi do znanja da je trudna kada je on bio u takvom stanju. Sem toga, on se trudio da nikome ne bude lako da ga pronađe.

Međutim, bez obzira na sve to, svejedno je bio zgranut.

Biču otac, pomislio je - i to ne prvi put. Da, Lijus Terin je imao dece i Rand ih se sećao, kao i ljubavi koju je gajio prema njima. Ali nije to isto. On, Rand al’Tor, postaće otac. Pod pretpostavkom da pobedi u Poslednjoj bitki.

„Ne bi oni probudili Elejnu bez valjanog razloga“, nastavi on, vraćajući se na prekinuti razgovor. „Zabrinut sam - ali ne zbog onoga što se možda dogodilo, već zbog mogućih smetnji. Sutra će biti važan dan. Ako Senka ima ikakav nagoveštaj o važnosti onoga što će se sutra odigrati, daće sve od sebe da nas spreči da se sastanemo i da se ujedinimo.“

Perin se počeša po bradi. „Imam ljude u Elejninoj blizini. Ljude koji motre na to kako se stvari odvijaju.“

Rand diže ruku. „Hajde da popričamo s njima. Noćas imam mnogo posla, ali... Da, ne smem da dozvolim da ovo prođe tek tako.“

Njih dvojica krenuše prema Perinovom logoru u blizini, puštajući korak. Randove telohraniteljke pođoše za njima kao senke s velovima i kopljima.

Noć je bila previše tiha. Egvena je u svom šatoru sastavljala pismo koje je nameravala da uputi Randu. Nije bila baš sigurna da li će ga poslati. To nije ni bitno. Ona ga piše da bi pribrala misli i utvrdila šta želi da mu kaže.

Gavin opet uđe u njen šator, sa šakom na balčaku, a njegov zaštitnički plašt zašušta.

„Hoćeš li da ovoga puta ostaneš unutra?" upita ga Egvena, pa umoči pero u mastilo. „Ili ćeš opet da smesta izađeš?“