Sećanje na svetlost

Na rubu logora, Baird odabra jedno lepo i debelo drvo. Mahnu ostalima, a oni uzeše konopac koji je on doneo i vezaše za drvo lorda Džarida. Čovek se bunio sve dok mu Morir nije zapušio usta maramicom.

Baird mu priđe, pa tutnu mešinu s vodom Džaridu u ruku. „Milostivi, ne otimaj se previše, ili ćeš ispustiti tu mešinu. Trebalo bi da možeš da izbaciš iz usta tu maramicu - ne izgleda mi kao da je prečvrsto vezana - i da podigneš mešinu dovoljno da možeš da se napiješ. Evo, izvadiću zapušač.“

Džarid je Bairda streljao pogledom.

„Milostivi, nije o tebi reč“, objasni mu Baird. „Oduvek si se dobro ophodio prema mojoj porodici. Ali, vidiš, ne možemo da te vodimo sa sobom i da nam otežavaš život. Samo, postoji nešto što moramo da uradimo, a ti sve sprečavaš da to urade. Možda je trebalo da ranije neko kaže nešto. Pa, šta je tu je. Ponekad, predugo ostaviš meso da visi, pa čitava polutka mora da se baci.“

Klimnu ostalima, a oni otrčaše da pokupe svoju ćebad. Pokaza Rosu obližnju stenu od škriljca i reče mu kako da prepozna dobar kamen za koplje.

Baird se potom opet okrenu da pogleda lorda Džarida, koji je pokušavao da se otme i odveže. „Milostivi, za ovo nisu krive veštice. Za ovo nije kriva Elejna... valjda bi sada trebalo da je zovem kraljicom. Baš je čudno razmišljati o tako mladom i lepom čeljadetu kao o kraljici. Radije bih je uzeo u krilo u nekoj gostionici nego što bih joj se poklonio, ali Andoru je potreban vladar kog će slediti u Poslednju bitku, a to nije tvoja supruga. Žao mi je.“

Džarid samo klonu onako vezan, a sav bes kao da isteče iz njega. Sada je ronio suze. To je bilo neobično videti.

„Reći ću ljudima pored kojih budemo prošli, ako budemo prošli pored ikakvih ljudi, gde se nalaziš“, obeća Baird, „i da verovatno imaš nešto dragulja sa sobom. Možda će doći po tebe. Možda." Pokoleba se. „Nije trebalo da pružaš otpor. Kao da su svi sem tebe znali šta će se desiti. Zmaj je ponovo rođen, stare veze su raskinute a stari zaveti raščinjeni... a ja ću radije biti obešen nego da dopustim da Andor pođe u Poslednju bitku bez mene.“

Baird ode u mrak, dižući svoje novo koplje na rame. Svejedno imam zavet stariji od onoga datog tvojoj porodici. Zavet koji ni sam Zmaj ne bi mogao da raskine. Bio je to zavet dat zemlji. Kamenje je u njegovoj krvi, a njegova krv je u andorskom kamenju.

Baird okupi ostale i pođoše ka severu. Iza njih, u mraku, njihov gospodar je cvileo, potpuno sam, a aveti su počele da promiču kroz logor.

Talmanes povuče Selfarove uzde tako da konj zaigra i zatrese glavom. Dorat je delovao žustro. Možda je Selfar osećao da je njegov gospodar uznemiren.

Noćni vazduh je bio pun dima. Dima i vrištanja. Talmanes je poveo Družinu pored druma zakrčenog garavim izbeglicama. Kretali su se kao naplavine u blatnjavoj reci.

Vojnici Družine zabrinuto su gledali izbeglice. „Polako!“, viknu im Talmanes. „Ne možemo da trčimo sve do Kaemlina. Polako!" Vodio je ljude najbrže što je smeo, skoro trčeći. Njihovi oklopi su zveketali. Elejna je pola Družine povela na Merilorsko polje, uključujući Esteana i veći deo konjice. Možda je očekivala da će morati brzo da se povuče.

Pa, Talmanesu konjica neće biti od prevelike vajde na gradskim ulicama, koje su nesumnjivo jednako zakrčene kao taj put. Selfar frknu i zatrese glavom. Sada su već blizu; gradske zidine su neposredno ispred njih - crne se u mraku naspram besnog svetla. Kao da je čitav grad postao lomača.

Tako mi milosti i palih barjaka, pomislio je Talmanes i naježio se. Ogromni oblaci dima dizali su se nad gradom. To je gadno. Daleko gore nego kada su Aijeli napali Kairhijen.

Talmanes naposletku pusti Selfara da pruži korak. Dorat se dade u galop pored puta, a onda se Talmanes nevoljno probi preko, ne obraćajući pažnju na preklinjanja za pomoć. Zbog vremena koje je proveo s Metom, priželjkivao je da može da pruži nekakvu pomoć tim ljudima. Baš je čudno kako Metrim Kauton utiče na čoveka. Talmanes sada sasvim drugačije gleda na ljude niskog roda. Možda je to zbog toga što još ne zna da li da o Metu razmišlja kao o velmoži ili ne.

S druge strane puta bacio je pogled na grad u plamenu, čekajući da ga njegovi ljudi sustignu. Mogao je sve da ih stavi u sedla - mada nisu uvežbana konjica, svi u Družini imaju konja koji služi za putovanje preko velikih razdaljina. Noćas se nije usuđivao da izda takvo naređenje. Pošto Troloci i Mirdraali vrebaju po ulicama, Talmanesu je trebalo da njegovi ljudi smesta budu spremni za bitku. Samostrelci su sa zapetim oružjem marširali na bokovima dugih kolona kopljonoša. Ma koliko njihov zadatak bio hitan, on nema namere da dopusti da njegovi vojnici budu izloženi troločkom jurišu.

Ali ako izgube one zmajeve...