Srce zime

„Kao što je činjenica da su postali Zaštitnici?“, tiho reče Šalon. '„Jeste li zato mogle da ih vežete? Jer ste ih smirile?“ Nadala se da će uspeti da iskopa neko priznanje, ali Aes Sedai samo baci pogled ka njoj. Nije ponovo progovorila dok nisu stigle do podnožja brda i izjahale na put odmah iza Kecuejn. Drum je bio širok, a zemlja nabijena od živog saobraćaja, ali bili su sami na njemu.

„To i nije neka tajna“, konačno progovori Serena, mada to nije bilo baš toliko voljno za nešto što nije bila tajna, „ali nije ni opštepoznato. Mi ne govorimo često o Far Madingu, osim sestara koje su tamo rođene, a čak i one ga retko posećuju. Ipak, trebalo bi da znaš pre nego što uđeš. Grad poseduje jedan ter’angreal. Ili su to, možda, tri ter’angreala. To niko ne zna. Oni - ili on - ne mogu da se proučavaju, isto kao što ne mogu da se uklone. Mora da su načinjeni za vreme Slamanja, kada je strah od ludaka koji usmeravaju Moć bio svakodnevica. Ali platiti toliku cenu sigurnosti!“ Pletenice sa perlicama koje su joj ležale na grudima začangrljaše kada je s nevericom odmahnula glavom. „Ti ter’angreali, oni oponašaju steding. Bar što se tiče onog bitnog, bojim se, mada pretpostavljam da neki Ogijer ne bi tako mislio.“ Tužno je uzdahnula.

Šalon zasopta na tu izjavu, pa razmeni zbunjene poglede s Harinom i Moadom. Zašto bi bajke plašile jednu Aes Sedai? Harina zausti, a onda mahnu Šaron da postavi očigledno pitanje. Možda je trebalo da se sprijatelji sa Serenom i da joj pomogne da izglađi odnose? Šalon je stvarno imala glavobolju. Ali je bila i radoznala.

„Čega bitnog?“, pažljivo je pitala. Da li ta žena zaista veruje u ljude visoke pet hvatova koji pevaju na drveću? Bilo je tu i nešto o sekirama. Evo ide Aelfin da ti mazne hranu, evo ide Ogijer da ti uzme glavu. Svetlosti, to nije čula još otkad je Harina bila u vezama za hodanje. Dok se njihova majka uzdizala na brodovima, ona je bila zadužena da odgaja Harinu zajedno sa svojim prvim detetom.

Sereni se oči iznenađeno raširiše. „Zar to zaista ne znaš?“ Pogled joj se vrati do ostrva s gradom pred njom. Po licu sudeći, kao da se sprema da uđe u brodsku kaljugu. „U stedingu ne možeš da usmeravaš. Ne možeš čak ni da osetiš Istinski izvor. Nijedno tkanje napravljeno van njega ne može da utiče na ono što je u njemu, ne tako da to bude bitno. Uistinu, ovde postoje dva stedinga, jedan u drugome. Veći utiče na muškarce, ali mi ćemo ući u manji pre nego što stignemo do mosta.“

„Nećeš moći da usmeravaš u njemu?“, upita Harina. Kada Aes Sedai zaklima glavom ne skidajući pogled s grada, Harini se usne izviše u tanak, ledeni osmeh. „Možda ćemo, pošto nađemo smeštaj, ti i ja moći da porazgovaramo o smernicama.“

„Ti čitaš filozofiju?“, Serena je delovala zapanjeno. „Teorija o smernicama nije mnogo poznata u ova vremena, a opet, oduvek sam verovala kako tu ima mnogo toga što se može naučiti. Biće prijatno raspravljati o tome kako bih skrenula misli s drugih stvari. Ako nam Kecuejn da vremena.“

Harina razjapi usta. Piljeći u Aes Sedai, zaboravila je da se drži za sedlo, i samo to što ju je Moad uhvatio za ruku spaslo ju je od pada.

Šalon nikada nije čula da Harina pominje filozofiju, ali nije je bilo ni briga o čemu to njena sestra priča. Buljeći u Far Mading, teško je progutala knedlu. Ona je bila naučila da nekog stavi pod štit da ne bi koristio Moć, naravno, a na obuci su je i samu stavljali pod štit, ali se pod štitom i dalje mogao osetiti Izvor. Kako li će biti ne osećati ga, kao sunce koje je van vidika, negde izvan dometa oka? Kakav je osećaj kada se sunce izgubi?

Dok su se približavali jezeru, bila je mnogo svesnija Izvora nego ikad od prvog uživanja pošto ga je dotakla. To je bilo sve što je mogla a da ga ne ispija, ali Aes Sedai bi primetile svetlost i znale bi, a verovatno bi znale i zbog čega. Neće se osramotiti pred Harinom na takav način. Mala svetlucava plovila bila su razbacana svud po površini vode, nijedno duže od šest ili sedam hvati; neka su vukla mreže dok su druga milela, pokretana dugim veslima. Sudeći po mreškanju površine vode pod naletima vetra, gde su se talasići međusobno sudarali praveći penušave valove, jedra bi ovde odmagala koliko bi i pomagala. I pored toga, čamci su joj bar bili poznati, mada ni nalik glatkim četvercima, osmercima ili dvanaestercima kakvi su se nosili na brodovima. To je bila kakva-takva uteha i pored čudnovatosti.

Put zaokrenu na zemljanu prevlaku koja je uranjala oko pola milje u jezero, i Izvor iznenada nestade. Serena uzdahnu, ali to je bio jedini znak koji je primetila. Šalon ovlaži usne. Nije bilo toliko loše koliko se bojala. Od toga je imala osećaj ... praznine ... ali mogla je da se nosi s tim. Sve dok ne bude morala da se nosi s tim predugo. Vetar, koji je duvao i uvijao se i pokušavao da joj otme ogrtač, odjednom kao da je zahladneo.