Srce zime

Ispred njega je jahalo šest sul'dam, a njihove kratke, razdvojene suknje otkrivale su im gležnjeve. Veoma lepe gležnjeve na jednoj ili dve, ali te su žene sedele u svojim sedlima kao da su i one od Krvi. Kapuljače njihovih munjama ukrašenih ogrtača padale su im niz leđa dok su puštale hladan vetar da im zadiže ogrtače kao da ih to i ne dotiče, ili da se ne usuđuje to da učini. Dve su imale na povocima damane, koje su hodale pored njihovih konja.

Met je sujeverno posmatrao te žene. Jedna od damane, niska žena bledih plavih očiju, bila je vezana srebrnim a’damom za punačku sul’dam maslinaste kože koju je bio video kako vodi Teslinu u šetnju. Tamnokosa damane odazivala se na ime Pura. Na njenom glatkom licu jasno se videla bezvremenost jedne Aes Sedai. On nije stvarno verovao Teslini kada je rekla da je ta žena postala prava damane, ali proseda sul’dam se nagla nisko iz svog sedla da kaže nešto ženi koja je nekada bila Rima Galfrej, i šta god da joj je sul’dam promrmljala, Pura se nasmejala i oduševljeno zatapšala.

Met se stresao. Ona bi sasvim sigurno vikala u pomoć ako bi pokušao da joj skine a’dam s vrata. Svetlosti, o čemu razmišlja! Bilo je dovoljno loše što se našao zaglavljen da vadi kestenje iz vatre za Aes Sedai - Spaljen bio, ali činilo mu se da ga takve stvari zasipaju kad god se krvavo okrene oko sebe! - to je bilo dovoljno loše, nije bilo potrebe da razmišlja da izvuče još koju iz Ebou Dara.

Ebou Dar je bio velika morska luka, s možda najvećim pristaništem u poznatom svetu i dokovima koji su kao dugi sivi kameni prsti iznicali s rive koja se pružala celom dužinom grada. Gotovo svi vezovi bili su zauzeti seanšanskim brodovima svih veličina, s posadom na jarbolima koja je glasno klicala kada je Surot prolazila pored njih - grmljavina glasova koji su izvikivali njeno ime. Ljudi na drugim brodovima mahali su i isto tako vikali, mada su mnogi delovali kao da ne znaju kome ili zašto kliču. Nema sumnje, smatrali su da se to od njih očekuje. Na tim plovilima, vetar koji je duvao preko luke zavijorio je zlatne pčele Ilijana i polumesece Tira i majenskog zlatnog jastreba. Izgleda da Rand nije izdao naređenje tamošnjim trgovcima da prekinu posao s lukama koje drže Seanšani, ili mu se ovi trgovci šunjaju iza leđa. Boje zableštaše u Metovoj lobanji, i on odmahnu glavom da je raščisti. Većina trgovaca poslovala bi i sa ubicom sopstvene majke, samo ako bi im to donelo zaradu.

Najjužniji dok bio je očišćen od brodova i seanšanski zapovednici s tankim perjanicama na lakiranim kalpacima stajali su čekajući da pomognu Surot i Tilin da siđu u jedan od onih velikih čamaca na vesla koji je čekao, s po osam ljudi za svakim od dugih vesala. Potom je Tilin poslednji put poljubila Meta, bez obzira na okolnosti, gotovo mu iščupavši kosu da bi mu spustila glavu, pa ga uštinula za zadnjicu kao da niko krvavo ne gleda! Surot se nestrpljivo mrštila dok Tilin nisu preneli u dugi čamac, i usitinu, Seanšanka nije prestajala da se vrpolji čak ni tada, pucketajući prsima na Alvin, svoju so’đin, tako da se žena oštrih crta lica neprekidno teturala između klupa da bi joj dodala ovo ili ono.

Ostatak Krvi zapovednik je pozdravio dubokim naklonima, ali morali su da se spuste niz lestvice uz pomoć svojih so’đina. Sul’dam pomogoše damanama da uđu u čamce, a niko nije pomagao ljudima u belim ogrtačima da ukrcaju svoje zavežljaje i same sebe. Ubrzo su brodovi prelazili luku ka mestu gde su se čuvali rakeni i to’rakeni, južno od Rahada, vijugajući kroz rasutu usidrenu flotu seanšanskih brodova i desetine zarobljenih plovila Morskog naroda raštrkanih po luci. Činilo se da su mnogi sada opremljeni rebrastim seanšanskim jedrima i novom, drugačijom užadi. I njihovu posadu činili su Seanšani. Izuzimajući vetrotragačice, o kojima nije želeo da razmišlja, i neke koji su možda prodati, svi Ata’an Mijere bili su u Rahadu sa ostalim da’kovejlima i raščišćavali su kanale od šuta. I on nije mogao ništa da uradi u vezi s tim. Ništa im nije dugovao, i već je imao na tanjiru više nego što je mogao da proguta, i nije bilo ničega što bi mogao učiniti. To je bilo sve o tome!

Hteo je smesta da odjaše, da ostavi brodove Morskog naroda za sobom. Niko na dokovima nije obraćao ni najmanju pažnju na njega. Zapovednici su se razišli čim su brodovi zaplovili. Neko, nije znao ko, odvede tovarne konje. Pomorci su se spustili s jarbola i vratili se svome poslu, i članovi esnafa nosača poguraše svoja niska, teška ručna kolica puna bala i sanduka i bačvica. Ali ako bi prebrzo odjahao, Tilin bi mogla pomisliti kako namerava da izjaše iz grada, i onda poslati po njega, pa je samo zaustavio Kockicu na kraju doka i mahao kao neka prokleta budala sve dok nije bila dovoljno daleko da ne može da ga vidi bez durbina.