Srce zime

Sumrak se brzo spuštao, nebo je postajalo tamnosivo, a senke su se dužile niz ulice. Vrlo je malo ljudi još uvek bilo uokolo; raštrkani, jurili su da završe svoje dnevne poslove pre nego što se vrate kući, večeri i toploj vatri. Dva nosača s tamnom, lakiranom nosiljkom nekog trgovca prokasaše jednom ulicom pred njima, a iza osmerca konja u kasu nekoliko trenutaka potom velika kola s cisternom začangrljaše u suprotnom pravcu, dok su im gvožđem okovani točkovi zvonili po kaldrmi. Još jedan požar, negde. Najčešće su se događali noću. Četiri stražara u obilasku dovedoše svoje konje do nje i produžiše, i ne pogledavši je dvaput. Nisu je prepoznali, kao ni ljudi na kapijama. Lelujajući u sedlu, jahala je čeznući za krevetom.

Sa zaprepašćenjem je shvatila da je neko podiže sa sedla. Otvorila je oči - nije se ni sećala da ih je sklopila - i shvatila da je Birgita na rukama nosi u palatu.

„Spusti me“, umorno je rekla. „Još uvek umem da hodam.“

„Jedva možeš da stojiš“, zareža Birgita. „Budi mirna.“

„Ne možeš da razgovaraš s njom!“, glasno uzviknu Avijenda.

„Zaista joj je potreban san, gazda Nori“, odlučnim glasom reče Merilila. „To će morati da sačeka do sutra.“

„Oprostite, ali neće moći da čeka do sutra“, odvrati Nori, začudo i sam zvučeći odlučno. „Ovo jeste hitno. Razgovaraću s njom sada!“

Elejna je imala utisak da joj se glava ljulja dok ju je podizala. Halvin Nori stiskao je onaj kožni omot uz svoje mršave grudi, kao i uvek, ali suvi čovečuljak, onaj isti što je o krunisanim glavama govorio jednako prašnjavim glasom kao dok je izveštavao o popravkama krovova, gotovo da je poigravao na prstima od napora da se probije pored Avijende i Merilile koje su ga držale za ruke, ne dozvoljavajući mu da krene napred.

„Spusti me, Birgita“, ponovo je rekla, i za divno čudo, drugi put u nekoliko trenutaka, Birgita je poslušala. Mada, zadržala je ruku oko Elejne, da je podrži, za šta joj je Elejna bila zahvalna. Nije bila sigurna da bi je sopstvene noge mogle dugo nositi. „Šta je bilo, gazda Nori? Pustite čoveka da prođe, Avijenda. Merilila?“

Glavni pisar polete ka njoj čim su sklonile ruke s njega. „Novosti su počele da pristižu ubrzo pošto si otišla, moja gospo“, rekao je, ne zvučeći ni najmanje prašnjavo. Obrve su mu bile skupljene od zabrinutosti. „Postoje četiri vojske... Pretpostavljam da bi trebalo da kažem male. Svetlosti, sećam se kada je pet hiljađa ljudi bilo vojska.“ On pređe šakom preko ćelave glave, ostavljajući sede čuperke da mu se neuredno dignu iza ušiju. „Postoje četiri male vojske koje prilaze Kaemlinu, s istoka“, nastavio je svojim uobičajenim glasom. Gotovo. „Stići će ove nedelje, bojim se. Dvadeset hiljada ljudi. Možda trideset. Ne mogu da budem siguran.“ Upola joj pruži omot, kao da joj nudi da joj pokaže papire u njemu. Zaista jeste bio uznemiren.

„Ko?“, upitala je. Elenija je imala imanja i vojne snage na istoku, ali imala ih je i Nijana. Ali nijedna od njih nije mogla da povede dvadeset hiljada ljudi. A sneg i blato trebalo je da ih zadrže do proleća. „Moglo je“ i „trebalo je“ ne sagradiše mostove, učinilo joj se da čuje kako joj govori Linin visoki glas. „Ne znam, moja gospo“, odgovori Nori, „za sada.“

Elejna je pretpostavljala da nije ni važno. Ko god da je, dolazi, i to sada. „S prvim svetlom, gazda Nori, hoću da počnete sa otkupljivanjem sve hrane koju možete da pronađete van zidina i da se postarate da se unese unutra. Birgita, neka zastavnici objave nagradu za upisivanje i da najamnici imaju četiri dana da se upišu u Stražu ili da napuste grad. Neka to bude objavljeno i narodu, gazda Nori. Ko god želi da ode pre nego što počne opsada, treba da ode sada. To će smanjiti broj usta koja moramo da nahranimo, a možda će dovesti i do toga da se malo više ljudi upiše u Stražu.“ Otrgavši se od Birgitine potpore, krupnim koracima krenula je hodnikom, žureći ka svojim odajama. Ostali su morali da je prate. „Merilila, obavesti Srodnice, kao i Ata’an Mijere. Birgita, nađi mi dobre karte i donesi ih u moje odaje. Još nešto, gazda Nori...“ Nije bilo vremena za spavanje, nije bilo vremena za iscrpljenost. Mora da odbrani svoj grad.

28 Vesti u platnenoj vreći

Jutro pošto je Met obećao da će pomoći Teslin, ako bude mogao - i Džolini, i toj Edesini koju tek treba da vidi! - Tilin je izjavila da odlazi iz grada.