Srce zime

„Držimo se bitnih stvari, Tenobija“, blago je prekide Paitar. Umesto da sedne, on je stajao pijuckajući vino. Elejni je bilo drago što može da vidi bore na njegovom licu. U suprotnom, taj je glas mogao ženama pomutiti razum.

Etenajil ponovo pogleda u Tenobiju dok je sedala, i promrmlja nešto ispod glasa. Elejni se učini da je čula reč „udaja“, pomalo obešenjački izgovorenu, ali to nije imalo nikakvog smisla. U svakom slučaju, čim je sela, svu svoju pažnju ustremila je na Elejnu. „Možda bi mi se u nekoj drugoj prilici i dopala tvoja žestina, Elejna Sedai, ali teško je uživati u zasedi u čijem postavljanju je pomogao neko od tvojih sopstvenih saveznika.“ Tenobija se namršti, iako Etenajil nije bacila ni najkraći pogled tih oštrih očiju prema njoj. „Ono što se dogodilo u Falmeu“, reče kraljica Kandora Elejni, „nije toliko bitno kao ono što je proizišlo iz toga. Ne, Paitare, moramo joj reći ono što joj moramo reći. Već zna previše da bismo išta drugo učinili. Znamo da si u Falmeu bila u društvu Ponovorođenog Zmaja. Prijateljica, možda. U pravu si; nismo došli u osvajanje. Došli smo da pronađemo Ponovorođenog Zmaja. I prešli smo sav ovaj put da bismo otkrili kako niko ne zna gde se može naći. Znaš li ti gde je?“

Elejna prikri svoje olakšanje zbog tog otvorenog pitanja. Nikada ga ne bi postavili da su pomislili da mu je išta više od saputnice ili prijateljice. Mogla je da bude jednako otvorena. Napadni i nastavi da napadaš. „Zašto želite da ga nađete? Izaslanici ili glasnici mogu preneti bilo koju poruku koju biste želeli da mu pošaljete.“ To je bilo kao da ih je pitala zašto su doveli toliku vojsku.

Easar nije uzeo vino i stajao je, s pesnicama na bokovima. „Rat protiv Senke vodi se u Pustoši“, tmurno je progovorio. „Poslednja bitka odigraće se u Pustoši, ili čak u samom Šajol Gulu. A on ne obraća pažnju na Krajišnike i zanima se zemljama koje nisu videle Mirdraala još od Troločkih ratova.“

„Kar’a’karn odlučuje gde će koplja igrati, mokrozemče“, kroz zube procedi Avijenda. „Ako ga sledite, onda se borite tamo gde on kaže.“ Niko je nije pogledao. Svi su gledali u Elejnu. Niko nije zagrizao Avijendin mamac.

Elejna natera sebe da ravnomerno diše i da se bez žmirkanja susretne s njihovim pogledima. Vojska Krajišnika bila je prevelika stupica da bi je Elaida poslala da uhvati Elejnu Trakand, ali Rand al’Tor, Ponovorođeni Zmaj, bio je sasvim druga priča. Merilila se uzvrpolji na stolici, ali ona je imala svoja uputstva. Bez obzira na broj primirja koja je Siva sestra izvukla svojim pregovorima, kada je Elejna progovorila, morala je da ostane nema.

Od Birgite je kroz vezu plovilo samopouzdanje. Rand je bio kamen, nečitak i udaljen. „Je li vam poznat proglas Kule u vezi s njim?“, tiho je upitala. Do sada bi morao biti.

„Kula će izopštiti svakoga ko se prikloni Ponovorođenom Zmaju, osim ako to nije preko same Kule“, jednako tiho odvrati Paitar. Konačno sedajući, ozbiljno ju je odmeravao. „Ti si Aes Sedai. To se, sigurno, računa kao isto.“

„Kula se petlja u sve“, promrmlja Tenobija. „Ne, Etenajil; reći ću ovo! Ceo svet zna da je Kula podeljena. Da li si uz Elaidu ili uz pobunjenike, Elejna?“

„Svet retko zna ono što misli da zna“, progovori Merilila glasom koji kao da je spustio temperaturu u šatoru. Sićušna ženica koja je trčala kada joj Elejna to naredi i skvičala kada vetrotragačice pogledaju pravo u nju, sela je uspravno i suočila se s Tenobijom kao Aes Sedai, a glatko lice bilo joj je ledeno koliko i glas. „Poslovi Kule tiču se onih koje su deo nje, Tenobija. Ako želiš da saznaš više o tome, zatraži da ti se ime upiše u knjigu polaznica, pa za jedno dvadeset godina možda nešto i naučiš.“

Njeno prosvetljeno veličanstvo Tenobija si Bašer Kazadi, štit severa i mač granice s Pustoši, Visoko sedište Kuće Kazadi, gospa od Šahajnija, Asnele, Kunvara i Ganaja, piljila je iskeženih zuba u Merililu, pušeći se od besa. I ništa nije rekla. Elejnino poštovanje prema njoj malo poraste.

Nije bila nezadovoijna što je Merilila nije poslušala. To ju je spaslo okolišanja dok je pokušavala da se pretvara da govori samo istinu. Egvena je bila rekla da moraju pokušati da žive kao da su već položile Tri zakletve, a ovde i sada Elejna je osetila koliko je to teško. Ovde ona nije bila kći naslednica Andora koja se muči da povrati presto svoje majke, ili nije bila samo to. Bila je Aes Sedai Zelenog ađaha, s više razloga da pazi na svoje reči nego želje da sakrije ono što je želela da ostane skriveno.