Srce zime

„Ne mogu tačno da vam kažem gde se nalazi.“ Istina, jer je mogla samo da im da naznake, otprilike u pravcu Tira, i nije znala koliko je daleko: istina, jer im nije dovoljno verovala čak ni za to. Morala je samo da pazi šta će im reći i kako. „Znam da, izgleda, namerava tamo da ostane neko vreme.“ Danima se nije pomerao, prvi put otkada ju je ostavio da je ostao na istom mestu duže od pola dana. „Reći ću vam ono što mogu, ali samo ako se slažete da ćete poći ka jugu za nedelju dana. Ionako će vam, ako duže ostanete, ovde ponestati stočne hrane kao i mesa. Obećavam vam, ići ćete ka Ponovorođenom Zmaju.“ U početku hoće, u svakom slučaju.

Paitar odmahnu glavom. „Želiš da uđemo u Andor? Elejna Sedai - ili bi možda trebalo da vas zovem gospa Elejna, sada? - želim ti sve blagoslove Svetlosti u tvom pohodu na krunu Andora, ali ne toliko da bih ti ponudio svoje ljude da se bore za to.“

„Elejna Sedai i gospa Elejna su jedno te isto“, rekla im je. „Ne tražim da se borite za mene. Uistinu, svim srcem se nadam da ćete preći preko Andora bez i najmanje čarke.“ Dižući svoj srebrni pehar, ovlažila je usne a da nije otpila. Blesak upozorenja prođe zaštitničkom vezom, a Elejna se uprkos svemu nasmeja. Avijenda ju je posmatrala krajičkom oka i mrštila se. Čak i sada, njih dve su pazile na buduću majku.

„Drago mi je što je ovo nekome zabavno“, podrugljivo reče Etenajil. „Pokušaj da razmišljaš kao južnjak, Paitere. Ovde igraju Igru kuća, a meni se čini da je ona vrlo umešna u tome. Trebalo bi da bude, pretpostavljam; uvek sam slušala kako su Aes Sedai izmislile Daes Dae’mar.“

„Razmišljaj o taktici, Paitare“, Easar je sa smeškom proučavao Elejnu. „Krećemo ka Andoru kao osvajači, ili će bar to tako videti bilo koji Andorac. Možda je zima ovde blaga, ali još uvek su nam potrebne nedelje da stignemo tako daleko. Dok stignemo, ona će oko sebe okupiti dovoljno andorskih Kuća da nam se suprotstave, a da podrže nju, ili gotovo dovoljno. U najmanju ruku, dovoljno snaga će joj se zakleti da niko drugi neće moći dugo da joj se usprotstavlja.“ Tenobija se uzvrte na stolici, mršteći se i nameštajući suknje, ali kada je pogledala Elejnu, u očima joj se videlo poštovanje koga ranije tu nije bilo.

„A kada stignemo do Kaemlina, Elejna Sedai“, Etenajil nastavi, „ti ćeš... nas ubediti... da napustimo Andor bez borbe.“ To gotovo i da nije bilo pitanje. „Vrlo lukavo, zaista.“

„Ako se sve bude odvijalo kako je zamišljeno“, reče Easar, dok mu je osmeh bledeo. On bez gledanja ispruži ruku, a stari vojnik mu dodade kupu vina. „Bitke retko budu takve; čak i one bez kapi krvi, mislim.“

,Ja veoma želim da to bude bez prolivanja krvi“, reče Elejna. Svetlosti, mora da bude, jer će inače, umesto da izbavi zemlju od građanskog rata, upasti u nešto još gore. „Naporno ću raditi da bih to postigla. Isto očekujem i od vas.“

„Da slučajno ne znaš i gde je moj ujak Davram, Elejna Sedai?“ Iznenada upita Tenobija. „Davram Bašer? Želela bih da porazgovaram s njim koliko i s Ponovorođenim Zmajem.“

„Lord Davram nije daleko od Kaemlina, Tenobija. Mada, ne mogu ti obećati da će još uvek biti tamo kada budeš stigla. Mislim, ako se slažete?“ Elejna natera sebe da diše kako bi prikrila napetost. Sada je prošla tačku bez povratka. Sada je bila sigurna da će oni krenuti ka jugu, ali bez njihove saglasnosti doći će do krvoprolića.

Jedan dug trenutak u šatoru se nije čulo ništa osim uglja koji je pucketao u mangalu. Etenajil razmeni poglede s dvojicom muškaraca.

„Dok god dobijam priliku da vidim svoga ujaka“, srčano progovori Tenobija, „ja se slažem.“

„Tako mi časti, slažem se“, odlučno reče Easar, a gotovo preko njega, mada blažim glasom, Paitar dodade: „Pod Svetlošču, slažem se.“

„Onda se svi slažemo“, izusti Etenajil. „ A sada tvoj deo, Elejna Sedai. Gde da nađemo Ponovorođenog Zmaja?“

Elejna oseti kao neki grč, ali nije mogla da razazna je li to od radosti ili od straha. Uradila je ono zbog čega je bila došla, dovela je u opasnost i sebe i Andor, i samo će vreme pokazati je li donela ispravnu odluku. Odgovorila je bez oklevanja. „Kao što sam vam rekla, ne mogu vam reći gde se tačno nalazi. Mada, mislim da bi se isplatilo potražiti u Murandiji.“ Istina je, samo što će se isplatiti njoj, a ne njima, ako išta dobro izađe iz toga. Danas se Egvena pomakla iz Murandije, odvodeći vojsku koja je držala Aratelu Renšar i ostale plemiće na jugu. Možda će pokret Krajišnika ka jugu naterati Aratelu i Luana i Pelivara da se odluče kao što je Dijelin verovala da će je podržati. Svetlost poslala da bude tako.