Srce zime

Odmah pošto je odlučio da pokuša da oslobodi Teslinu potražio je Toma i našao ga kako u kuhinjama ćaska s kuvaricama nad medom glaziranom piletinom. Tom se dobro slagao s kuvaricama, kao što se slagao i sa zemljoradnicima ili trgovcima ili plemićima. On je nekako umeo da se prilagodi svima, taj Tom Merilin, umeo je da čuje svako govorkanje i da ih sve poveže u veću sliku. Umeo je sve iskosa da posmatra i da primeti ono što je svima drugima promicalo. Čim je završio pile, Tom je smislio jedini način kako mogu da provedu Aes Sedai pored stražara. Sve je to delovalo gotovo lako, tada. Vrlo kratko. Ali pojavile su se i druge prepreke.

Džuilin je na isti iskrivljeni način umeo da posmatra stvari, možda zbog godina koje je proveo kao hvatač lopova, i u nekim noćima Met se susretao s njim i Tomom u sobičku koji su ova dvojica delila u odajama za poslugu, pokušavajući da osmisli kako da prevaziđu te prepreke. Zbog toga se Met stvarno znojio.

Za vreme prvog od tih susreta, one noći kada je Tilin otišla, Beslan je upao tražeći Toma, ili je bar tako tvrdio. Na nesreću, prvo je prisluškivao na vratima i čuo je dovoljno da ga nije mogla zavarati nikakva priča. Da bi sve bilo još gore, zahtevao je da učestvuje. Čak im je tačno rekao i kako to da urade.

„Ustanak“, rekao je čučeći na tronošcu između dva uska kreveta. Umivaonik sa okrnjenim starim bokalom, bez ogledala, dopunjavao je ostatak nameštaja u sobi. Džuilin je u potkošulji, nečitkog lica sedeo na ivici jednog kreveta, a Tom je bio ispružen na drugom i smrknuto gledao u svoje pesnice. Tako je Metu ostalo da se nasloni na vrata, sprečavajući da još neko upadne. Nije znao treba li da se smeje ili da plače. Očito, Tom je već duže znao za ovo ludilo; to je pokušavao da umiri. „Ljudi će ustati kad im ja dam znak“, nastavio je Beslan. „Moji prijatelji i ja smo razgovarali s ljudima svuda po gradu. Spremni su da se bore!“

Uzdahnuvši, Met prebaci veći deo težine na zdravu nogu. Pretpostavljao je da će se, kada Beslan da znak, dići samo on i njegovi prijatelji. Većina ljudi je radije govorila o borbi nego učestovovaia u njoj, pogotovo protiv vojnika. „Beslane, u pričama zabavljača konjušari s vilama i pekari s kamenjem pobeđuju vojnike i vojske jer žele da budu slobodni.“ Tom vrlo glasno šmrknu, a beli brkovi mu se nakostrešiše. Met nije obraćao pažnju na njega. „U pravom životu, konjušari i pekari bivaju ubijeni. Ja umem da prepoznam dobrog vojnika kada ga sretnem, a ovi Seanšani su vrlo dobri.“

„Ako budemo oslobodili damane zajedno sa Aes Sedai, one će se boriti uz nas!“, bio je uporan Beslan.

„Ima preko dve stotine damane gore, na tavanu, Beslane, a većina njih su Seanšanke. Oslobodi ih i verovatnije je da će otrćati da pronadu svoje sul’dam. Svetlosti, ne možemo da verujemo ni svim ženama koje nisu Seanšanke!“ Met podiže ruku da prekine Beslanovo negodovanje. „Nemamo naćina da otkrijemo kojoj možemo da verujemo, a ni vremena za to. A i kad bismo ga imali, morali bismo ubiti ostale. Nisam za ubijanje žena čiji je jedini zločin to što su na povocu. A ti?“ Beslan skrenu pogled, ali i dalje je imao grč u vilici. Taj se ne predaje.

„Oslobodili damane ili ne“, nastavio je Met, „ako se ljudi dignu, Seanšani će pretvoriti Ebou Dar u klanicu. Oni se oštro obračunavaju s pobunama, Beslane. Vrlo oštro! Možemo da ubijemo sve damane na tavanu, a oni će dovesti još iz logora. Tvoja majka će se vratiti da pronađe ruševine umesto zidina i tvoju glavu istaknutu ispred njih. A tu će joj se uskoro pridružiti i njena. Ne veruješ valjda da će poverovati kako nije znala šta njen sin namerava, zar ne?“ Svetlosti, zna li? Ta je žena bila dovoljno hrabra da to pokuša. Nije verovao da je toliko glupa, ali...

„Ona kaže da smo mi miševi“, ogorčeno reče Beslan. „Kada vučjaci prolaze, miševi se pritaje ili ih pojedu“, citirao je. „Ne volim da budem miš, Mete.“

Met poče malo lakše da diše. „Bolje živ nego mrtav miš, Beslane.“ Što je možda moglo da se kaže nekako blaže - Beslan se namrštio - ali je bilo istina.

On je hrabrio Beslana da im se pridruži na sastancima, ako ništa, ono da bi ga držao na uzdi, ali Beslan je retko dolazio, a na Tomu je ostalo da pokuša da ga obuzdava, koliko i kako je umeo. Uspelo mu je samo da ubedi Beslana da obeća kako neće podizati ustanak dok ne prođe mesec dana od njihovog odlaska, kako bi se izvukli dovoljno. daleko. To je pomagalo, iako nije bilo zadovoljavajuće. Sve ostalo bilo je kao da dvaput korakne i udari u kameni zid. Ili se saplete o žicu.