Srce zime

Tomu je pošlo za rukom da nabavi odgovarajuće mastilo i hartiju i bio je spreman da oponaša ma čiji rukopis i pečat. Pečate je prezirao - prema njegovim rečima, svako s komadom repe i nožem može da ih izdelje. Ali pisati tuđim rukopisom - i to tako da i taj čovek misli da je on to napisao - e to je umetnost. Međutim, ni jedan ni drugi nisu uspeli da dobave primerak pisanih naredaba koji na sebi ima potreban pečat. Seanšani nisu tek tako ostavljali pisane naredbe na sve strane, baš kao ni a’dame. Samo što koraknu dvaput, pa nalete na kameni zid. A šest dana je prošlo u trenu. Ostalo im je svega još četiri. Metu se činilo kao da ima šest godina otkako je Tilin otišla, a da je ostalo svega četiri sata do njenog povratka.

Sedmog dana Tom je zaustavio Meta u hodniku čim se ovaj vratio s jahanja. Smešeći se kao da ga zapitkuje za zdravlje, nekadašnji zabavljač je spustio glas. Sluge koje su žurile pored njih mogle su da čuju tek mrmljanje. „Noel mi je kazao da je golam ponovo sinoć nekoga ubio. Tragačima je naređeno da pronađu ubicu, makar morali da se odreknu hrane i sna - mada ne mogu da otkrijem ko je tu naredbu izdao. Izgleda da je pod velom tajne čak i činjenica da im je naređeno da nešto rade. Ali mogu ti reći da već gotovo pripremaju sprave za mučenje.“

Bez obzira na to što je Tom govorio tiho, Met se osvrnu oko sebe da vidi da li neko prisluškuje. Jedini čovek u vidokrugu bio je zdepasti sedokosi Narvin, u livreji - mada nije ni žurio niti je šta nosio. Sluge na tako visokim položajima kao Narvin niti šta nose, niti žure. Trepnuo je kad je ugledao Meta kako pokušava da drži na oku sve oko sebe, pa se namrštio. Metu dođe da opsuje od muke, ali se isceri što je bezopasnije umeo, a Narvin ode mršteći se. Met je bio ubeđen da je taj čovek odgovoran za prvi pokušaj da se Kockica ukloni iz konjušnice.

„Noel ti je ispričao za Tragače?“, prošapta s nevericom čim se Narvin udaljio.

Tom samo odmahnu rukom kao da to nije ništa. „Naravno da nije. Samo o ubistvu. Mada on izgleda ume da čuje šaputanja i da shvati šta ona znače. To je redak dar. Pitam se da li je zaista bio u Šari“, mislio se. „Kaže da je...“ Tom se nakašlja kad ga Met ošinu pogledom. „Pa, biće kasnije vremena za to. Imam ja i drugih izvora, a ne samo nikad neprežaljenu Rizelu. Nekoliko njih su Osluškivači. Osluškivači izgleda zaista sve čuju.“

„Pričao si sa Osluškivačima?“, Met zaškripa kao zarđala šarka. Učinilo mu se da mu se celo grlo odjednom zapeklo!

„Nije to ništa, sve dok oni ne znaju da ti znaš“, zasmeja se Tom. „Mete, kada pričaš sa Seanšanima, moraš da pođeš od pretpostavke da su svi oni Osluškivači. Tako možeš da saznaš ono što želiš, a da pri tom ne kažeš nešto pogrešno u pogrešne uši.“ Zakašlja se i zagladi brkove, tek malo sakrivajući osmeh, toliko samoprekoran da je jednostavno pozivao da ga hvale. „Slučajno znam dvoje ili troje koji to zaista jesu. U svakom slučaju, nikad nije na odmet saznati nešto više. Želiš da odeš pre nego što se Tilin vrati, zar ne? Izgledaš mi malo... izgubljeno... otkad je otišla.“

Met samo zaječa.

Te noći golam je ponovo napao. Lopin i Nerim istrtljali su tu vest pre nego što je Met stigao da do kraja pojede ribu koju je imao za doručak. Tvrdili su da čitav grad samo što nije proključao. Poslednja žrtva, jedna žena, otkrivena je na ulazu u neku uličicu i ljudi su odjednom počeli da pričaju i dovode jedno ubistvo u vezu s drugima. Neki ludak se razulario i ljudi su počeli da zahtevaju da noću bude više seanšanskih straža na ulicama. Met odgurnu tanjir - doručak mu je preseo. Više straža. Kao da to nisu dovoljno loše vesti, možda se i Surot ranije vrati, ako za to dozna, i dovede Tilin sa sobom. U najboljem slučaju može da računa na još svega dva dana. Došlo mu je da povrati to što je upravo pojeo.

Ostatak jutra proveo je koračajući - bolje rečeno šepajući - napred-nazad po tepihu u Tilininoj spavaćoj sobi, ne obraćajući pažnju na bol u nozi dok je pokušavao da smisli nešto, bilo šta, što će mu omogućiti da za dva dana izvede nemoguće. Bol se zaista smanjio. Prestao je da koristi štap za šetnju i napinjao se što više kako bi što pre povratio snagu. Činilo mu se da bi možda mogao da istera dve ili tri milje peške pre nego što bude morao da stane i odmori nogu. Ako ništa drugo, da usput ne odmara dugo.

Džuilin mu je u podne doneo jedine zaista dobre vesti koje je čuo za čitavo to vreme. Zapravo, to baš i nisu bile vesti. Bila je to platnena vreća, a u njoj dve haljine obmotane oko srebrnog a'dama.

29 Novi plan

Podrum Izgubljene žene, s ogoljenim gredama na tavanici, bio je poveliki - ali činilo se da je u njemu jednako skučeno kao u sobi koju su Tom i Džuilin delili, premda je u njemu bilo svega petoro ljudi. Uljana svetiljka je s jednog uspravljenog bureta bacala treperavu svetlost. Nešto dalje, ostatak podruma bio je sav u senkama. Niša između polica i grubih kamenih zidova bila je jedva nešto šira nego što je bure visoko, ali nije zbog toga delovala skučeno.