Srce zime

Met se ovoga puta tako lecnuo da to nije mogao da prikrije. Nameravao je da se oproba s tim ribarskim brodovima Džasfera Anana u slučaju da mu ne pođe za rukom da privoli Luku. Doduše, to bi bilo opasno - i više nego opasno. Možda bi se čak moglo nazvati ludim. Sul'dam na pristaništu vrlo bi verovatno htele da provere svaku naredbu po kojoj bi damane trebalo da se ukrcaju na ribarske brodove, a naročito noću. Pa, jednostavno će morati da pritisne Luku - i to koliko god bude bilo potrebno.

„Pustila si rodbinu da plovi u ovo godišnje doba?“ Neverica se borila s prezirom u Džolininom glasu. „Kada se spremaju najgore oluje?“

Gazdarica Anan, leđima okrenuta prema Aes Sedai, ponosno diže glavu - ali videlo se da se ne ponosi sobom. „Verujem Džasferu da zaplovi pravo u srce semarosa, ako je potrebno. Verujem mu koliko ti veruješ svojim Zaštitnicima, Zelena. I više od toga.“

Odjednom se mršteći, Džolin zgrabi svetiljku za gvozdeno postolje i pomeri je tako da svetlost obasja gostioničarkino lice. „Jesmo li se mi negde već srele? Ponekad, kada ti ne vidim lice, tvoj glas mi zvuči poznato.“

Mesto da odgovori, Setejl uze a'dam od Meta i poče da petlja oko pljosnate zglavkaste narukvice na jednom kraju okruglog srebrnog povoca. Čitava ta stvar bila je načinjena iz zglavaka, uklopljenih tako umešno da se uopšte nije videlo kako je to načinjeno. „Mogle bismo i da završimo s iskušavanjem.“ „Iskušavanjem?“, upita on, a one zelene oči ošinuše ga prezrivo.

„Ne mogu sve žene da budu sul'dam. Trebalo bi da si to dosad već shvatio. Nadam se da ja mogu, ali bolje da s time raščistimo pre poslednjeg trenutka.“ Mršteći se na narukvicu koja je uporno odbijala da se otvori, stala je da je prevrće u rukama. „Znaš li kako se ovo čudo otvara? Ne mogu da nađem ni gde se otvara.“

„Da“, odgovori on nejakim glasom. Kada je sa Seanšanima pričao o sul’dam i damane, samo je postavljao oprezna pitanja u vezi s njihovom primenom u boju. Ni na kraj pameti mu nije bilo da uopšte pormisli kako se sul’dam biraju. Možda će morati da se bori protiv njih - ona drevna sećanja retko kada su prestajala da ga gone da misli o vođenju bitaka - ali svakako nikada nije nameravao da ih pokuša privoleti na svoju stranu. „Bolje da sada isprobamo.“ A ne... Svetlosti!

Njemu je bilo jednostavno da otvori bravice - i to najlakše na narukvici. Samo je trebalo da stisne odgovarajuće tačke, gore i dole, ne baš tačno nasuprot povocu. To se dalo izvesti jednom rukom i narukvica se smesta otvori uz kliktaj metala. Okovratnik je bio nezgodniji za otvaranje i za to su mu bile potrebne obe ruke. Dodirnuvši odgovarajuće tačke s leve i desne strane prikačenog povoca, pritisnuo je ogrlicu, pa uvrnuo i povukao, sve vreme održavajući pritisak. Koliko je mogao da vidi, ništa se nije desilo sve dok dve strane nije uvrnuo u suprotnom pravcu. A onda su se samo rastvorile pored povoca, uz oštrije kliktanje nego što je to bilo s narukvicom. Jednostavno. Naravno, u palati mu je bilo potrebno skoro sat vremena da iznađe kako se to radi, čak i pomoću onoga što je Džuilin video. Međutim, u tom podrumu niko ga nije pohvalio. Niko nije ni delovao kao da misli da je on učinio nešto što oni ne mogu!

Škljocnuvši narukvicu oko zapešća, Setejl namota povodac oko podlaktice, pa pruži otvorenu ogrlicu. Džolin je s gađenjem pogleda zgrabivši suknje i stisnuvši šake u pesnice.

„Želiš li ti da pobegneš?“, tiho upita gostioničarka.

Trenutak kasnije, Džolin se ispravi i diže bradu. Setejl zatvori ogrlicu oko vrata Aes Sedai uz isti onaj oštar zvuk koji se čuo prilikom otvaranja. Mora da je pogrešio kad je procenjivao veličinu, jer joj je ogrlica čvrsto prianjala uz vrat. Džolin samo trznu usnama i to je bilo sve, ali Met oseti kako Blerik i Fen iza njega postaju sve napetiji. Dah mu stade.

Jedna pored druge, dve žene sitno koraknuše pored Meta, a on poče da diše. Džolin se nesigurno namršti, a onda koraknuše i drugi put.

Aes Sedai vrisnu i pade na pod, grčeći se od bolova. Nije bila u stanju da obrazuje reči, već je samo sve glasnije ječala. Bacakala se po podu, a ruke i noge - pa čak i prsti - trzali su joj se i krivili pod čudnim uglovima.

Setejl pade na kolena čim se Džolin prostrla po podu, a ruke joj poleteše ka ogrlici; no nije bila ništa brža od Blerika i Fena, mada su njihovi postupci izgledali čudno. Blerik kleknu i podiže Džolin, koja nije prestajala da zapomaže, pa je prisloni uza se i poče da joj masira ni manje ni više nego vrat. Fen joj je trljao ruke. Ogrlica se otvori i Setejl sede na tabane, ali Džolin nastavi da se trza i jeca, a njeni Zaštitnici nastaviše da je masiraju kao da hoće da smire grčeve. Ledenim pogledima streljali su Meta, kao da je za sve on kriv.

Gledajući ruševine svojih mukotrpno kovanih planova, Met tu dvojicu gotovo nije ni video. Nije znao šta sad da radi, niti odakle da počne. Tilin će se možda vratiti za dva dana, a on je bio sasvim siguran da mora otići pre toga.