Srce zime

Met skide pogled s Domona i osmotri visoku ženu koja je ukočeno sedela na drvenoj stolici. Danas je bila u bledožutoj haljini, a preko nje beše cvećem izvezena odora, ali setio je se. Njeno bledo lice bi]o je kao od kamena, a plave oči jednako grabljive kao Tilinine. Samo, pretpostavljao je da Egeanin ne lovi poljupce. Šake joj jesu bile vitke i tanane, ali pune mačevalačkih žuljeva. Nije mu se ukazala prilika da zapita čemu sve to, ali na kraju za tim nije ni bilo potrebe.

„Moj so’đin mi kaže da ti opasnost nije strana, gazda Kautone“, reče ona čim Domon zaćuta. Njeno seanšansko otezanje i dalje je zvučalo nadmeno i zapovednički, ali ipak je pripadala Krvi. „Potrebni su mi takvi ljudi za brodsku posadu i spremna sam da dobro platim - i to u zlatu, ne u srebru. Ako znaš još nekoga sebi nalik, unajmiću i njih. Samo moraju znati da drže jezik za zubima. Moja posla su samo moja. Bejl je spomenuo još dva čoveka, Toma Merilina i Džuilina Sandara. Ako je iko od njih dvojice ovde, u Ebou Daru, i oni bi mi bili od koristi. Poznaju me i znaju da mi mogu poveriti svoje živote. Isto i za tebe važi, gazda Kautone.“

Met sede na drugu stolicu i zabaci plašt. Ne bi smeo da sedne čak ni u društvu nekoga od niže Krvi - što je ona bila, sudeći po tamnoj kosi ošišanoj kao u nekog paža i noktima na malim prstima lakiranim u zeleno - ali morao je da razmisli. „Imaš brod?“, upitao je najviše da bi dobio na vremenu. Ona besno otvori usta - kada se Krvi postavljaju pitanja, to bi po pravilu trebalo činiti s velikim oprezom i pristojnošću - ali Domon zagunđa i odmahnu glavom, a ona se na tren još rasrdi; onda njeno strogo lice ponovo postade spokojno. S druge strane, oči su joj streljale Meta kao munje i ustala je podbočivši se i gledajući ga pravo u lice. „Imaću plovilo najkasnije krajem proleća, čim se moje zlato donese iz Kantorina“, odgovori mu ledenim glasom.

Met uzdahnu. Pa, zaista nije bilo nikakvih izgleda da ukrca Aes Sedai na brod u seanšanskom vlasništvu. „Otkud znaš Toma i Džuilina?“ Domon je mogao da joj ispriča za Toma, to svakako, ali Svetlosti - otkud ona zna Džuilina?

„Previše si radoznao“, odbrusi mu ona i okrenu se. „Bojim se da mi ipak nećeš vršiti posao. Bejle, izvedi ga.“ Te poslednje reči bile su s visine izrečena zapovest.

Domon se nije ni mrdnuo od vrata. „Reci mu“, ponuka je. „Pre ili posle, moraće sve da mu se objasni, inače će te dovesti u veću opasnost od ove s kojom si sada suočena. Reci mu.“ Izgleda da je njemu mnogo toga bilo dopušteno, čak i za jednog so’đina. Seanšani su veoma mnogo držali do toga da stvari u njihovom vlasništvu znaju gde im je mesto. Zapravo, da svi znaju gde im je mesto. Egeanin mora da nije ni četvrtinu opasna kao što izgleda.

Mada, kako je krupnim koracima zabacivala suknje koračajući napred-nazad, mršteći se čas na Domona, čas na Meta, trenutno je izgledala poprilično opasno. Naposletku stade. „Pomogla sam im u izvesnoj maloj meri kada su bili u Tančiku“, odgovori, pa trenutak kasnije dodade: „I dvema ženama koje su bile s njima - Elejni Trakand i Ninaevi al’Mera.“ Pogled joj se ustremi ka njegovom licu, čekajući da vidi jesu li mu ta imena poznata.

Metu se nešto steže u grudima. Nije to bio pravi bol, već pre kao da gleda konja na kojeg se kladio kako hrli ka završnici, dok su ostali konji tik iza njega i još ništa nije rešeno. Svetlosti mu, šta su Ninaeva i Elejna radile u Tančiku kad im je bila potrebna seanšanska pomoć, a još su je i dobile. Tom i Džuilin su ćutali o tome. Mada, to zapravo i nije bilo važno. Egeanin je tražila ljude koji umeju da čuvaju tajne i ne boje se opasnosti. To znači da je zapravo ona u opasnosti. Za jednog od Krvi veoma malo toga može da bude opasno, izuzev druge Krvi i... „Jure te Tragači“, reče.

Bila mu je dovoljna potvrda to kako je trznula glavom i mašila se rukom ka boku kao da se laća mača. Domon se premesti s noge na nogu i razmrda svoje krupne šake, ne skidajući pogled s Meta - pogled odjednom opasniji od Egeaninog. Debeljko više nije izgledao smešno; izgledao je opasno. Metu odjednom sinu da možda neće živ izaći iz te sobe.

„Ako hoćeš da pobegneš od Tragača, mogu da ti pomognem“, brzo kaza. „Moraćeš da odeš negde gde Seanšani nisu na vlasti. Tragači mogu da te nađu svugde gde seže njihova vlast. A najbolje bi bilo da kreneš što je pre moguće. Uvek možeš da stekneš još zlata, ako te Tragači pre toga ne ulove. Tom mi kaže da su se uzvrpoljili zbog nečega, da spremaju sprave za mučenje.“