Srce zime

Egeanin ga je neko vreme samo nepokretno gledala. Naposletku ona i Domon razmeniše jedan dug pogled. „Možda bi bilo pametno da krenemo što je pre moguće“, tiho reče, ali glas joj smesta postade odlučniji. Ako je na njenom licu na tren i bilo tragova brige, smesta nestaše. „Mislim da me Tragači neće sprečiti da izađem iz grada, ali oni misle da me mogu slediti do nečega što žele više nego mene. Pratiće me - i sve dok ne napustim krajeve koje je Rijagel već povratio - mogu da pozovu vojnike da me uhapse, što će učiniti čim zaključe da ja idem u zemlje koje još nisu povraćene. Zato će mi biti potrebno umeće tvog prijatelja Toma Merilina, gazda Kautone. Usput moram da nestanem Tragačima iz vidnog polja. Možda nemam zlato iz Kantorina, ali imam dovoljno da te lepo nagradim za tvoju pomoć - u to te uveravam.“

„Zovi me Met“, kaza joj i nasmeši joj se što je bolje umeo. Čak i najnamrgođenije žene smekšaju na njegov najlepši osmeh. Doduše, ona nije nešto vidno smekšala - čak se malo namrštila - ali znao je kakav učinak njegov osmeh ima na žene. „Znam kako da smesta nestaneš. Znaš, nema svrhe čekati. Tragači možda reše da te sutra uhapse.“ To ju je pogodilo. Nije ni trepnula - pretpostavljao je da ona pred malo čime uzmiče, ali skoro da je klimnula. „Egeanin, samo još jedno.“ Još postoji mogućnost da mu sve to prasne u lice kao Aludrin vatromet, ali nije oklevao. Ponekad čovek jednostavno mora da baci kocke. „Ne treba mi zlato, ali potrebne su mi tri sul'dam koje umeju da drže jezik za zubima. Misliš li da mi ih možeš obezbediti?“. Nakon jednog trena koji kao da se rastegao na sate i sate, ona klimnu, a on se nasmeši samome sebi.

„Domon“, procedi Tom bezizražajnim glasom, sve vreme grizući lulu. Ležao je s presavijenim tankim jastukom pod glavom i kao da je pogledom proučavao slabašne plave pramičke dima koji su lebdeli kroz sobu bez prozora. Ona jedna svetiljka u sobi bacala je slabu svetlost. „I Egeanin.“

„A sad je još i pripadnica Krvi.“ Sedeći na rubu kreveta, Džuilin je bio zagledan u čađavu glavu svoje lule. „To mi se vala baš i ne dopada.“

„Hoćete li vas dvojica da kažete kako ne možemo da joj verujemo?“, htede Met da čuje, nehajno tapkajući palcem travu za lulu. A onda tiho opsova trzajući palac i zabi ga u usta da ublaži opekotinu. Opet mu je jedini izbor bio da li će sesti na stoličicu ili ostati da stoji, ali sada mu nije smetalo da ipak sedne. Razgovor s Egeanin nije oduzeo veliki deo popodneva, ali Tom je sve do mraka bio van palate, a trajalo je još duže dok se pojavio Džuilin. Ni jedan ni drugi nisu bili oduševljeni Metovim vestima, kako je on očekivao. Tom je samo uz uzdah prodahtao da je naposletku dobro osmotrio jedan odgovarajući pečat, ali Džuilin se mrštio svaki put kada bi mu pogled pao na zavežljaj u uglu sobe gde ga je bacio. Nije bilo nikakve krvave potrebe da se taj čovek tako ponaša samo zato što im odore sul'dam više nisu potrebne. „Kad vam kažem da su oboje nasmrt prestravljeni od Tragača“, nastavi Met kad mu se palac ohladio. Možda ne baš nasmrt, ali svejedno su prestravljeni. „Egeanin možda jeste Krv, ali nije ni trepnula kada sam joj kazao šta će mi sul’dam. Samo je rekla da zna njih tri koje će uraditi ono što je nama potrebno i da ih može pripremiti za sutra.“

„Časna je žena ta Egeanin“, mislio je Tom naglas, povremeno zastajkujući da dune kolut dima. „Čudno je to, istina, ali ipak je ona Seanšanka. Mislim da se na kraju čak i Ninaevi dopala, a znam da se dopala Elejni. A i njih dve njoj - bez obzira na to što je verovala da su Aes Sedai. Bila je vrlo korisna u Tančiku. Vrlo korisna. Izuzetno je sposobna. Zaista bih veoma voleo da znam kako su je prihvatili u Krv, ali da - ubeđen sam da joj možemo verovati. A i Domonu. Zanimljiv čovek, taj Domon.“

„Krijumčar“, prekorno promrmlja Džuilin. „ A sada on pripada njoj. Znaš, so’đin nisu samo nečije vlasništvo. Ima so’đin koji govore Krvi šta da rade.“ Tom ga pogleda dižući jednu čupavu obrvu. To je bilo sve, ali hvatač lopova nakon nekoliko trenutaka samo slegnu ramenima. „Valjda se u Domona može imati poverenja“, nevoljno priznade. „Za jednog krijumčara.“

Met frknu. Možda su ljubomorni. Pa, on je ta’veren, i njih dvojica će morati da žive s time. „Onda krećemo sutra uveče. Jedina izmena je to što imamo tri prave sul’dam i jednu pripadnicu Krvi da nas provede kroz kapije.“

„ A te sul’dam će izvesti tri Aes Sedai iz grada, pustiti ih na slobodu i neće im ni na kraj pameti biti da dignu uzbunu“, promrmlja Džuilin. „Jednom prilikom, dok je Rand al’Tor bio u Tiru, video sam kako pet puta zaredom bačeni novčić pada na rub. Na kraju smo samo otišli i ostavili ga da tako stoji na stolu. Valjda je sve moguće.“

„Džuiline, ili im veruješ, ili im ne veruješ“, procedi Met. Hvatač lopova ošinu pogledom zavežljaj s haljinama u uglu, a Met odmahnu glavom. „Tome, kako su ti to oni pomogli u Tančiku? Krvi mu i pepela, nemojte vas dvojica samo blenuti u mene ponovo! Vi znate, njih dvoje znaju - mogu i ja da znam.“