Srce zime

„Misliš li da ja mogu ostati da živim igde gde žene pretvaraju u životinje samo zbog toga što mogu da usmeravaju?“, zatraži ona da čuje od njega, pa pređe preko poda i unese mu se u lice. „Misliš li da bih dopustila da moja porodica ostane u takvom mestu?“ Ako je streljala pogledom Džolin, njega je htela da zgromi. Iskreno, on o tome nikada nije razmišljao. Svakako da bi voleo da damane budu slobodne, ali zašto je to njoj toliko bitno? Očigledno joj jeste bitno; lagano je milovala dršku dugog krivog bodeža za pojasom. Žitelji Ebou Dara ne trpe uvrede, a ona je po tome bila čista Eboudaranka. „Počela sam da pregovaram o prodaji Izgubljene žene dva dana po dolasku Seanšana - čim sam videla kakvi su. Trebalo je da sve predam u ruke Lidel Elonid pre dva dana, ali odlagala sam da to uradim jer Lidel ne očekuje da u podrumu zatekne Aes Sedai. Kada budeš spreman da kreneš, predaću joj ključeve i poći s tobom. Postaje nestrpljiva“, ona naglasi te reči i okrenu se da pogleda Džolin.

A šta s mojim zlatom?, došlo mu je da besno pita. Hoće li mu Lidel dozvoliti da to ponese - pravo bogatstvo ispod poda njene kuhinje. Svejedno, zagrcnuo se zbog nečeg drugog. Odjednom je video sebe osedlanog, s čitavom porodicom gazdarice Anan, uključujući oženjene sinove i udate kćeri s decom, a možda i nekoliko tetaka i stričeva. Na desetine njih. Ko zna koliko. Možda ona nije odavde, ali njen muž ima rođake po celom gradu. Blerik ga potapša po leđima tako jako da se Met zatetura.

On mu se iskezi, nadajući se da će Šijenarac shvatiti to kao osmeh zahvalnosti. Blerikov izraz lica nije se ni za trunčicu promenio. Krvavi Zaštitnici! Krvave Aes Sedai! Krvave, krvave gostioničarke!

„Gazdarice Anan“, oprezno poče, „to kako nameravam da se izvučem iz Ebou Dara podrazumeva da će sa mnom biti veoma malo ljudi.“ Još joj nije ispričao za Lukinu predstavu. Na kraju krajeva, postojala je mogućnost da ga neće moći ubediti - a što je više ljudi, to će ubeđivanje biti teže. „Vrati se ovamo kada izađemo iz grada. Ako moraš da ideš, otplovi jednim od ribarskih brodova svog muža. Mada ti predlažem da sačekaš nekoliko dana. Možda nedelju dana, ili tako nešto. Kada Seanšani otkriju da su dve damane nestale, popeće se na glavu svima koji pokušavaju da ođu.“

„Dve?“, oštro se ubaci Džolin. „Teslin i ko još?“

Met se lecnu. To mu je izletelo. Shvatio je kakva je Džolin - i najpre bi je opisao kao svojeglavu, tvrdoglavu i razmaženu. Sve zbog čega bi pomislila da je to teže nego što jeste i da je veća verovatnoća da neće uspeti moglo bi je ponukati da se odluči na nekakav sopstveni sumanuti poduhvat, što bi bez ikakve sumnje upropastilo njegove namere. Ako sama pokuša da pobegne, zacelo će je uhvatiti - a ona će se boriti. Kada Seanšani jednom shvate da je u gradu sve vreme bila Aes Sedai - njima ispred nosa - ponovo će se iz sve snage dati u potrage za marat’damane, povećati broj uličnih straža i više nego što su to učinili zbog potrage za „ludim ubicom“ - a najgore od svega je što će vrlo verovatno otežati prolazak kroz kapije.

„Edesina Ejzdin“ nevoljno odgovori. „Ime je sve što znam o njoj.“

„Edesina?“, lagano kaza Džolin. Glatko čelo malčice joj se nabra od mrštenja. „Čula sam da je ona...“ Štagod da ječula, zadržala je to za zubima i odlučno ga pogledala. „Drže li još sestara u zarobljeništvu? Ako će već Teslina biti oslobođena, neću da im ostavim nijednu sestru!“

Met se jedva suzdrža da se ne zablene u nju. Svojeglava i razmažena? Pred njim se stvorila lavica ravna Bleriku i Fenu. „Veruj mi, ne nameravam da ostavim nijednu Aes Sedai u štenari ako ona ne želi da ostane“, odgovori joj on što je moguće suvljim glasom. Ali ta žena je i dalje tvrdoglava. Možda će hteti da se spasu i druge dve kao što je Pura. Svetlosti, nije trebalo da se bakće s Aes Sedai - to je trebalo da shvati i bez upozorenja iz drevnih sećanja! I njegova su sasvim dovoljna, hvala lepo.

Fen ga ukrućenim prstom munu u levo rame. „Pazi malo šta pričaš“, upozori ga Zaštitnik.

Blerik ga munu u drugo rame. „Imaj na umu s kime razgovaraš!“

Džolin šmrknu na te njegove reči, ali ga više nije pritiskala.

Met oseti kako mu se neki čvor opušta u vratu - tačno tamo gde bi ga glavoseča dokačio sekirom. Aes Sedai izvrću reči s drugim ljudima; ne očekuju da se neko drugi posluži tim njihovim varkama i da ih iskoristi protiv njih.

Okrenu se Setejli. „Gazdarice Anan, vidiš da su brodovi tvog supruga mnogo bolji...“

„Možda bi i bilo tako“, prekide ga ona, „samo da Džasfer pre tri dana nije otplovio sa svih deset brodova i svom našom rodbinom. Pretpostavljam da će esnaf hteti da popriča s njim ako se ikada vrati. Ne bi smeo da prevozi putnike. Prate obalu do Ilijana, gde će me sačekati. Vidiš, ne nameravam da idem sve do Tar Valona.“