Tornjevi ponoći

„Lord Met ga nije otvorio", prekide ga Talmanes. „Znao je da će nas to umešati u politiku Bele kule. Čekao je sve one nedelje! Vidi šta si sada uradio. Pitam se možemo li ga vratiti unutra..."

„Talmanese", bio je uporan Olver. „Mislim da je važno."

Talmanes se pokoleba. Na tren je delovao rastrzano, a onda je digao pismo tako da ga je svetlost bolje obasjala. Pročitao ga je brzo, delujući kao dečak koji krade hranu s taljiga nekog uličnog prodavca i trpa je u usta pre nego što ga otkriju.

Talmanes opsova sebi u bradu. Ponovo pročita to pismo, pa onda opsova daleko glasnije. Zgrabi mač, koji je ostavio po strani, pa izjuri iz šatora. Pismo je ostavio na podu.

Olver ga uze i opet pregleda, sričući reći koje prvi put nije razumeo.

Metrime,

Ako si otvorio ovo, znači da sam ja mrtva. Nameravala sam da se vratim i da te za svega jedan dan razrešim tvog zaveta. Međutim, moj zadatak je zamršen i mnoge stvari mogu da pođu po zlu, tako da su veliki izgledi da neću preživeti. Moram da znam da sam ostavila nekoga ko će završiti ovaj posao.

Srećom, ako postoji nešto na šta mogu da se oslonom, to je tvoja radoznalost. Pretpostavljam da si izdržao nekoliko dana pre nego što si otvorio ovo pismo, što je bilo dovoljno dugo da se ja vratim, da sam to mogla. Stoga, ovaj zadatak pada na tebe.

U Kaemlinu postoji Putna kapija. Čuvana je, zaprečena i smatra se bezbednom. Nije.

Ogromna vojska Nakota Senke kreće se kroz Puteve prema Kaemlinu. Ne znam kada su tačno krenuh, ali trebalo bi da ima dovoljno vremena da se zaustave. Moraš dopreti do kraljice i ubediti je da uništi Putnu kapiju. To se može izvesti; neće biti dovoljno da se samo zazida. Ako ne možeš da je uništiš, kraljica mora da čuva to mesto svim svojim snagama.

Ako ovo ne uradiš, bojim se da će Kaemlin biti izgubljen pre kraja ovog meseca.

Srdačno,

Verin Matvin

Olver se počeša po bradi. Šta je Putna kapija? Učinilo mu se da je čuo Meta i Toma kako pričaju o njima. Uze pismo i izađe iz šatora.

Talmanes je stajao neposredno ispred šatora i gledao ka istoku. Ka Kaemlinu. Na obzorju je blistao crvenkasti sjaj, iznad čitavog grada. Veći nego drugim noćima.

„Svetlost nas saklonila", prošapta Talmanes. „Gori. Grad je u plamenu." Odmahnu glavom, kao da hoće da je razbistri, pa onda diže uzbunu. „Na oružje! Troloci u Kaemlinu! Grad je u ratu! Ljudi, na oružje! Plamen me spalio, moramo da uđemo u grad i spasemo one zmajeve! Ako padnu Senci u ruke - svi smo pokojni!"

Olver razrogačeno spusti pismo. Troloci u Kaemlinu? To će biti isto kao Šaidoi u Kairhijenu, samo gore.

On požuri u Metov šator, spotičući se preko čilima, pa se baci na kolena pored svog ležaja. Žurno raspara šav sa strane. Vuna iskoči kroz rupu u dušeku. On gurnu ruku unutra, pipajući po dušeku, pa izvadi veliki nož koji je tu sakrio. Nož je bio u kožnim koricama. Uzeo ga je od jednog od komornika Družine - Bergevina - kada ovaj nije obraćao pažnju.

Olver se nakon Kairhijena zakleo sebi da nikada više neće biti kukavica. Zgrabio je veliki nož obema rukama, tako da su mu prsti prebledeli, pa izjurio iz šatora.

Vreme je za bitku.

Bariga se zatetura prolazeći pored panja jednog izvaljenog drveta. Krv mu je s veđa kapala na zemlju, a koprive prekrivene tamnim pegama kao da su je upijale, hraneći se njegovim životom. Prinese drhtavu ruku čelu. Zavoj je bio potpuno natopljen.

Nema vremena za zaustavljanje. Nema vremena! Naterao se da se digne na noge i žurno se zateturao kroz uveli zubolist. Pokušao je da ne obraća pažnju na crne pege na biljkama. Pustoš, ušao je u Pustoš. Ali šta je drugo mogao? Troloci divljaju na jugu; sve kule su pale. Kandor je pao.