Zenica sveta

Sa svakom novom Tamovom ili gradonačelnikovom rečju Cenovo izborano lice bivalo je sve tamnije, sve dok nije postalo gotovo purpurno. „Znate vi o kakvim ženama on priča? I prestani da se mrštiš na mene, Luhane, a i ti. Kravi. Ovo je pristojno selo s pristojnim narodom i dovoljno je loše što Fejn ovde priča o lažnim Zmajevima koji koriste Moć i bez ove Zmajem posednute budale od deteta, koja u to meša Aes Sedai. Neke stvari jednostavno ne bi trebalo pominjati, i nije me briga da li ćete pustiti onog glupavog cirkusanta da priča šta hoće. To nije ni dobro ni pristojno.“

„Nikada nisam video, čuo, niti pomirisao bilo šta o čemu ne bi moglo da se priča“, rekao je Tam, ali Fejn nije završio svoju priču.

„Aes Sedai su već umešane“, rekao je torbar. „Grupa njih krenula je južno od Tar Valona. S obzirom da on može da koristi Moć, niko sem Aes Sedai ne može da ga pobedi, bez obzira na sve bitke koje biju. Niti bilo ko može da se suoči s njime kada bude pobeđen. Ako bude pobeđen.“

Neko u gomili zajauka. Čak su se i Tam i Bran pogledali s nelagodom. Seljani su se zbili u grupice, a neki su se čvršće umotali u svoje ogrtače, iako se vetar stišao. „Naravno da će biti pobeđen“, zavika neko.

„Lažni Zmajevi su uvek pobeđeni na kraju.“

„Mora biti pobeđen, zar ne?“

„A šta ako ne bude?“

Tam je konačno uspeo da šapne nešto gradonačelniku na uvo, i Bran bi klimnuo glavom s vremena na vreme, ne obraćajući pažnju na komešanje oko njih. Sačekao je dok Tam ne završi pre no što je podviknuo.

„Svi vi, slušajte. Tišina i slušajte!“ Galama je ponovo utihnula i pretvorila se u žagor. „Ovo više nisu samo vesti spolja. O ovome Seoski savet mora da razgovara. Gazda Fejne, ako biste nam se pridružili u gostionici, imali bismo neka pitanja da vam postavimo.“

„Nije da mi ne bi prijao dobar krčag kuvanog vina“, odgovorio je torbar uz smeh. Skoči s kola, otrese ruke o kaput i veselo popravi svoj ogrtač. „Da li biste se, molim vas, postarali za moje konje?“

„Hoću da čujem šta ima da kaže!“, pobunilo se nekoliko glasova.

„Ne možete da ga odvedete! Žena me je poslala da kupim pribadače!“ Bio je to Vit Kongar. Povio je ramena pod pogledima ostalih, ali je i dalje bio uporan.

„I mi imamo pravo da postavljamo pitanja“, zavikao je neko iz gomile. „Ja...“

„Tišina!“, zagrme gradonačelnik, izazvavši iznenađeni muk. „Kada Savet bude postavio svoja pitanja, gazda Fejn će se vratiti da vam ispriča sve svoje vesti. I da vam proda svoje lonce i pribadače. Hju! Tade! Odvedite gazda Fejnove konje u štalu.“

Tam i Bran stali su tako da je torbar sada bio između njih, a ostatak Saveta skupio se iza, i čitava grupa je ušla u gostionicu, snažno zalupivši vrata ispred nosa onima koji su pokušali da uđu za njima. Lupanje na vratima urodilo je samo gradonačelnikovim povikom;

„Idite kući!“

Ljudi su se gurali pred gostionicom, mrmljajući o onome što je torbar ispričao, i o značenju svega toga, i o tome šta će ga Savet pitati, i kako bi i njima trebalo da dozvole da slušaju i postave pitanja. Neki su virili kroz prozore na pročelju gostionice, a nekolicina je čak ispitivala Hjua i Tada, mada nije baš bilo jasno šta se to od njih očekivalo da znaju. Dva tupava konjušara samo su odgovarala gunđanjem i nastavljala da uredno isprežu konje. Odvodili su jednog po jednog Fejnovog konja i, kada su odveli i poslednjeg, više se nisu vratili.

Rand nije obraćao pažnju na svetinu. Seo je na ivicu starog kamenog zdanja, prikupio ogrtač oko sebe i pomno se zagledao u vrata gostionice. Geldan. Tar Valon. Sama imena zvučala su neobično i uzbudljivo. Bila su to mesta o kojima je slušao samo u vestima koje su donosili torbari i u pričama koje su pričali trgovački čuvari. Aes Sedai, ratovi i lažni Zmajevi — bile su priče koje su se pričale kasno noću pred kaminom, uz samo jednu sveću koja pravi čudne senke na zidu i vetar koji trese kapke. Sve u svemu, mislio je da mu se više sviđaju mećave i vukovi. A opet, mora da je bilo drugačije tamo, izvan Dve Reke; bilo bi to kao živeti usred zabavljačeve priče. Avantura. Jedna duga avantura. Čitav život — avantura.

Lagano, seljani su se razišli, i dalje mrmljajući i odmahujući glavama. Vit Kongar je zastao i upiljio se u napuštena kola, kao da je mislio da će u njima naći skrivenog još jednog torbara. Na kraju, ostalo je samo nekoliko mlađih ljudi. Met i Perin su prišli do mesta gde je sedeo Rand.

„Ne vidim kako bi zabavljač mogao da nadmaši ovo“, uzbuđeno reče Met. „Pitam se da li ćemo moći da vidimo tog lažnog Zmaja?“

Perin odmahnu svojom čupavom glavom. „Ne želim da ga vidim. Negde drugde — možda, ali ne u Dve Reke. Ne, ako to znači rat.“

„I ne ako to znači Aes Sedai ovde“, dodade Rand. „Ili si zaboravio koje izazvao Slamanje? Zmaj je možda započeo, ali Aes Sedai su stvarno slomile svet.“

„Čuo sam priču jednom“, lagano reče Met, „od čuvara trgovca vunom. Rekao je da će Zmaj ponovo biti rođen kada čovečanstvu bude najpotrebniji i da će nas sve spasti.“