Zenica sveta

Obmotala se ogrtačem — to je trebalo da bude neka vrsta zida koja će ga držati na odstojanju — i udaljila se ukočeno nekoliko koraka. Nervozno je protrljao glavu. Kako da joj objasni? To nije bilo prvi put da je iz njegovih reči iscedila značenja kojih nije bio ni svestan. S obzirom na njeno trenutno raspoloženje, pogrešan korak samo bi pogoršao stvari, a bio je prilično siguran da bi pogrešan korak načinio svejedno, šta god da kaže.

U tom trenutku Met i Perin se vratiše. Egvena nije obraćala pažnju na njih. Pogledah su je oklevajući, a onda su prišli Randu.

„Moiraina je i Perinu dala novčić“, rekao je Met. „Isti su kao naši.“ Zastao je pre no što je dodao: „I on je video jahača.“

„Gde?“, zapita Rand. „Kada? Da h ga je još neko video? Jesi li rekao nekome?“ Perin je podigao mesnate šake pokazujući mu da uspori. „Jedno po jedno pitanje. Video sam ga na obodu sela, posmatrao je kovačnicu, baš juče, u sumrak. Naježio sam se od njega. Rekao sam gazda Luhanu, ali nikoga nije bilo kada je on pogledao. Rekao je da mi se priviđaju stvari. Ali nosio je sa sobom svoj najveći čekić dok smo gasili vatru u kovačnici i sklanjali alatke. Nikada ranije to nije radio.“

„Dakle, poverovao ti je“, rekao je Rand, ali Perin samo sleže ramenima. „Ne znam. Pitao sam ga zašto nosi čekić sa sobom ako se meni samo priviđa, a on je spomenuo nešto u vezi s vukovima koji su se toliko osmelili da silaze u selo. Možda je mislio da sam to video, ali trebalo bi da zna da umem da razlikujem vuka i čoveka na konju, čak i u sumrak. Znam šta sam video i niko me neće naterati da poverujem u nešto drugo.“

„Ja ti verujem“, rekao je Rand. „Priseti se, i ja sam ga video.“ Perin je zadovoljno zagunđao, kao da ni sam nije bio siguran u to.

„0 čemu vi to pričate?“, iznenada zapita Egvena.

Istog trenutka Rand zažali što nije pričao tiše. To bi i učinio da je shvatio da ona sluša. Cereći se kao budale, Met i Perin brže-bolje ispričaše joj o svojim susretima s crnim jahačem, ali Rand je ćutao. Bio je ubeđen da zna šta će Egvena reći kada oni završe.

„Ninaeva je bila u pravu“, reče ona, pogledavši prema nebu kada su dva mladića zaćutala. „Niko od vas nije spreman da se odmakne od majčine kecelje. Ljudi jašu konje, znate. To ih ne čini čudovištima iz zabavljačevih priča.“ Rand klimnu glavom za sebe; bilo je baš kao što je i pretpostavljao. Okrenula se ka njemu. „A ti širiš te priče. Ponekad nemaš nimalo pameti, Rande al’Tor. Zima je bila dovoljno strašna i bez tebe koji plašiš decu okolo.“

Rand se kiselo namrštio. „Ne širim ja ništa, Egvena. Ali video sam šta sam video, i to nije bio seljak koji traži izgubljenu kravu.“

Egvena je duboko udahnula i zaustila da nešto odgovori, ali šta god da je htela da kaže, iščilelo je kada su se vrata gostionice otvorila i čovek čupave sede kose izjurio napolje, kao da ga neko goni.

4 Zabavljač

Vrata gostionice zalupila su se za sedokosim čovekom, a on se okrete i preteći ih pogleda. Bio je vitak i visok, ali poguren. Ipak, kretao se žustro, što je bilo neočekivano za godine koje bi mu neko dao na prvi pogled. Njegov plašt je bio kao gomila zakrpa, raznih veličina i oblika, koje su lepršale sa svakim daškom vetra, u stotinama oblika i boja. U stvari, plašt je bio poprilično debeo, primeti Rand, uprkos onome što je gazda al’Ver rekao. Zakrpe su bile samo ukras.

„Zabavljač!“, prošapta ushićeno Egvena. Sedokosi čovek se obrnu i plašt mu se raširi. Njegov dugi kaput imao je neobične vrećaste rukave i velike džepove. Gusti brkovi, snežni kao i njegova kosa, podrhtavali su mu oko usana, a lice mu je bilo čvornato poput drveta koje je videlo teška vremena. Učini jedan graciozan, kraljevski pokret rukom prema Randu, držeći dugovratu izrezbarenu lulu iz koje su izbijali oblačići dima. Plave oči streljale su ispod čupavih belih obrva.

Rand je piljio i u te oči i u sve ostalo na njemu. U Dve Reke svi su bih tamnooki, kao i većina trgovaca i njihovih stražara i svi drugi koje je ikada video. Kongari i Koplini ismevali su ga zbog njegovih sivih očiju, sve dok nije razbio nos Evalu Koplinu; Mudrost ga je dobrano izribala zbog toga. Pitao se da li postoji mesto gde niko nema tamne oči. Možda i Lan dolazi odatle, pomisli.