Zenica sveta

Gazda Gil poče da se izvinjava zbog mačaka, gotovo u isti mah protiveći se tolikoj časti koju mu Moiraina ukazuje time što će biti njegov gost, i upita je da lije sigurna da joj neće više odgovarati palata, što bi on potpuno razumeo, ali, u protivnom, nadao se da će prihvatiti da bude besplatno u njegovoj najboljoj sobi. Sve je to činilo jednu veliku zbrku na koju se Moiraina uopšte nije obazirala. Umesto toga, sagnula se da pomazi narandžasto-belu mačku. Životinja se tog trena odmakla od gazda Gilovih nogu i počela da se vrti oko nje.

„Do sada sam ovde videla još četiri mačke“, reče. „Imate li nevolja s miševima? Pacovima?“

„Pacovima, Moiraina Sedai“, uzdahnu gostioničar. „To je užasno. Moja gostionica nije prljava, shvatate. To je zbog svih ovih ljudi. Čitav grad je pun nekakvog sveta i pacova. Ali moje mačke se staraju o tome. Obećavam da vam pacovi neće smetati.“

Rand i Perin se nakratko pogledaše. Perin odmah ponovo spusti pogled. Njegove oči zbog nečega su izgledale neobično, a i bio je tako tih. Perin je i ranije retko govorio, ali sada se uopšte nije čuo. „Možda je to zbog svih ovih ljudi“, pomisli Rand.

„Uz vašu dozvolu, gazda Gile“, reče Moiraina, kao da se to podrazumeva, „veoma je jednostavno učiniti da se pacovi sklanjaju od ove ulice. Uz malo sreće, pacovi neće ni shvatiti da ih nešto tera.“

Gazda Gil se namršti na to poslednje, ali nakloni se, prihvatajući njenu ponudu. „Ukoliko ste sigurni da ne želite da odete u palatu, Aes Sedai...“

„Gde je Met?“, iznenada reče Ninaeva. „Ona je rekla da je i on ovde.“

„Gore je“, reče Rand. „On se... nije mu dobro.“

Ninaeva podiže glavu. „Bolestan je? Ostaviću pacove njoj, a ja ću se pobrinuti za njega. Odvedi me odmah kod Meta, Rande.“

„Idite svi gore“, reče Moiraina. „Pridružiću vam se za nekoliko minuta. Pravimo gužvu u gazda Gilovoj kuhinji, a bilo bi najbolje kada bismo svi mogli da se sklonimo negde gde je tiho.“ Čula se poruka između redova. Nemojte da se ističete. Moramo i dalje da se krijemo.

„Hajde“, reče Rand. „Popećemo se stražnjim stepenicama.“

Ljudi iz Emondovog Polja pošli su za njim ka stepeništu, ostavivši Aes Sedai i Zaštitnika u kuhinji sa gazda Gilom. Nije mogao da se smiri zbog toga što su bili ponovo zajedno. To je gotovo bilo isto kao da je ponovo kod kuće. Neprestano se osmehivao.

Činilo se da je to olakšanje, gotovo radost, zahvatilo i ostale. Smejali su se sami sebi i stalno ga hvatali za ruku. Perin je zvučao potišteno i neprestano je gledao u zemlju, ali barem je počeo da priča dok su se peli.

„Moiraina je rekla da može da otkrije gde ste ti i Met, i pronašla vas je. Kada smo ujahali u grad, mi ostali nismo prestajali da blenemo — pa, naravno, svi izuzev Lana. Svi ti ljudi, zgrade, sve.“ Guste kovrdže su mu se zatresle kada odmahnu glavom u neverici. „Sve je tako veliko. I tako puno ljudi. I neki od njih blenuli su u nas. Vikali su: ’Crveno ili belo?’ Ko zna na šta su mislili.“

Egvena dotače Randov mač umotan u crveno. „Šta to znači?“

„Ništa“, reče on. „Ništa važno. Polazimo za Tar Valon, jesi li zaboravila?“

Egvena ga pogleda, ali sklonila je šaku s mača i nastavila da priča tamo gde je Perin stao. „Moiraina nije gledala okolo, kao ni Lan. Vodila nas je toliko puta tamo-amo kroz sve te ulice kao kada pas prati miris, da sam ja pomislila da sigurno niste ovde. A onda, neočekivano, pošla je niz neku ulicu. U sledećem trenu, mi smo već davali konje konjušarima i upadali u kuhinju. Nije ni pitala da li ste ovde. Samo je rekla ženi koja je mesila testo da ode i kaže Randu al’Toru i Metu Kautonu da neko želi da ih vidi. I, odjednom, eto vas“, nasmeja se, „niotkuda, kao lopta iz zabavljačeve ruke.“

„Gde je zabavljač?“, upita Perin. „Da lije s vama?“

Rand oseti mučninu. Naglo se stišalo dobro raspoloženje zbog toga što je bio među prijateljima. „Tom je mrtav. Mislim da jeste. Bila je Sen...“ Ništa više nije mogao da kaže. Ninaeva odmahnu glavom, mrmljajući u bradu.

Tišina se zgusnula oko njih, gušeći tiho smejanje i gazeći radost, sve dok nisu stigli do vrha stepeništa.

„U stvari, Met nije baš bolestan“, tek tada reče Rand. „To je... Videćete.“ Otvori vrata sobe koju je delio s Metom. „Pogledaj koje ovde, Mete.“

On je bio i dalje sklupčan na krevetu, kako gaje Rand i ostavio. Podiže glavu i pogleda ih. „Kako znaš da su to zaista oni?“, promuklo upita. Lice mu je bilo crveno, a koža zategnuta i skliska od znoja. „Kako da ja znam da si ti zaista ti?“

„Nije bolestan?“, upita Ninaeva, prezrivo pogledavši Randa dok se probijala da prođe pored njega. Već je skidala torbu s ramena.

„Svi se menjaju“, prodahta Met. „Kako da budem siguran? Perine? Da li si to ti? Promenio si se, zar ne?“ Njegov smeh zvučao je više poput kašlja. „Oh, da, promenio si se.“

Na Randovo iznenađenje, Perin se sruči na ivicu drugog kreveta, hvatajući se za glavu, i zagleda se u pod. Izgledalo je kao da ga Metov isprekidani smeh probada.