Zenica sveta

„Znam“, reče Loijal. „I dalje ne mogu da izađem na ulicu a da rulja ne počne da viče za mnom: ’Trolok!’ Ali Met barem samo priča. Nije pokušao da me ubije.“

„Naravno“, reče Rand. „Met sigurno ne bi.“ On ne bi učinio tako nešto. Sigurno ne Met.”

Neko je zakucao na vratima i jedna od služavki, Gilda, promolila je glavu. Stisnula je usne i zabrinuto ih gledala. „Gazda Gile, brzo dođite, molim vas. Beli plaštovi su u trpezariji.“

Gazda Gil skoči, psujući. Mačka odjuri sa stola i izlete iz sobe, uvređena i podignutog repa. „Dolazim. Otrči i kaži im da dolazim, a onda se skloni. Čuješ me, devojko? Skloni se od njih.“ Gilda klimnu glavom i nestade. „Najbolje je da ti ostaneš ovde“, reče Loijalu.

Ogier odgovori s prezirom, glasom koji je ličio na cepanje čaršava. „Ne želim da se ponovo sretnem sa Decom Svetla.“

Gazda Gil pogleda na tablu za kamenove, što gaje izgleda oraspoložilo. „Izgleda da ćemo kasnije morati da započnemo novu igru.“

„Nije potrebno.“ Loijal ispruži ruku ka polici i izvadi knjigu; primerak povezan u tkaninu izgledao je patuljasto u njegovim šakama. „Možemo da nastavimo gde smo stali. Vi ste na potezu.“

Gazda Gil napravi grimasu. „Ako nije jedno, onda je drugo“, promrmlja dok je hitro izlazio iz sobe.

Rand pođe za njim, ali sasvim lagano. Kao i Loijal, nije želeo da se susreće sa Decom. Ovaj čovek stoji u srcu svega toga. Stade na vratima trpezarije, tako da je mogao da vidi sve što se dešava, ali bio je dovoljno udaljen i nije očekivao da ga primete.

Grobna tišina ispuni sobu. Petorica Belih plaštova stajali su nasred prostorije. Ljudi za stolovima trudili su se da se ne obaziru na njih. Jedan je na plastu ispod sunca imao srebrnu munju, znak podoficira. Lamgvin je bio naslonjen na zid pored ulaznih vrata i pažljivo je čistio nokte jednim iverom. Još četvorica stražara koje je gazda Gil unajmio stajali su pored zida s njim. Svi su se trudili da ne primećuju Bele plaštove. Ako su Deca Svetla nešto i uočili, nisu to pokazivali. Samo je podoficir odavao znake barem nekakve emocije, nestrpljivo lupkajući čeličnim rukavicama o dlan dok je čekao gostioničara.

Gazda Gil brzo prođe kroz sobu i priđe, s izrazom opreza i neopredeljenosti. „Svetlost vas obasjala“, reče uz pažljivo odmeren naklon — ne suviše dubok, ali ni suviše ovlašan kako ih ne bi uvredio, „i našu dobru kraljicu Morgazu. Kako mogu da budem od...“

„Nemam vremena za tvoje slinavljenje, gostioničaru“, odseče podoficir. „Danas sam već bio u dvadeset gostionica, svaka je gori svinjac od prethodne, a moraću da obiđem još dvadeset pre no što sunce zađe. Tražim Prijatelja Mraka, momka iz Dve Reke...“

Gazda Gil je bivao sve tmurniji sa svakom rečju koju je čuo. Naduvao se kao da će da se raspukne, što se naposletku i desilo. Gostioničar prekide Belog plašta: „U mojoj gostionici nema Prijatelja Mraka! Svi koji su ovde su dobri kraljičini ljudi!“

„Da, a svi mi znamo za šta se Morgaza zalaže“, podoficir izgovori kraljičino ime rugajući se, „i njena veštica iz Tar Valona, zar ne?“

Stolice zatandrkaše kad su zagrebale po podu. Odjednom je svaki čovek u sobi bio na nogama. Stajali su mimo poput statua, ali svi do jednog su oštro posmatrali Bele plaštove. Izgledalo je kao da podoficir sve to nije ni primetio, ali četvorica iza njega osvrtali su se s nelagodnošću.

„Bilo bi dobro, gostioničaru“, reče podoficir, „da sarađuješ. Vremena su teška za one koji skrivaju Prijatelje Mraka. Mislim da gostionica sa Zmajevim očnjakom na vratima ne bi imala mnogo prometa. A možda bi bilo i nevolja s vatrom, ako bi ti se to našlo na vratima.“

„Izlazi, smesta“, tiho reče gazda Gil, „ili ću poslati po Kraljičinu gardu da odnesu na smetlište ono što bude ostalo od vas.“

Lamgvinov mač zašišta iz kanija. Promukla škripa čelika dok se prevlačio preko kože nebrojeno puta se začu u sobi, a u šakama su se pojavljivali mačevi i bodeži. Služavke pojuriše ka vratima.

Podoficir pogleda oko sebe s prekorom i nevericom. „Zmajev očnjak.. „Neće pomoći vama petorici”, završi gazda Gil umesto njega. Podiže stisnutu pesnicu i ispruži kažiprst. „Jedan.“

„Mora da si poludeo, gostioničaru, kada pretiš Deci Svetla.“

„Beli plaštovi nemaju nikakvu vlast u Kaemlinu. Dva.“

„Da li zaista veruješ da će se sve ovako završiti?“ „Tri.“

„Vratićemo se“, odseče podoficir, a onda brzo naredi svojim ljudima da krenu, pokušavajući da izgleda kako odlazi u miru i zato što on to želi. To je ipak pokvarila brzina kojom su njegovi ljudi krenuli ka vratima. Nisi potrčali, ali nisu ni krili da žele da izađu što pre.

Lamgvin se ispreči na vratima, držeći mač. Propustio ih je na gazda Gilovo mahnito mahanje. Kada su Beli plaštovi otišli, gostioničar se sruči u stolicu. Pređe rukom preko čela, a onda se zagleda u nju, kao da je iznenađen što nije pokrivena znojem. Svuda po prostoriji ljudi su ponovo zauzimali svoja mesta, prepričavajući uz smeh ono što su uradili. Neki su čak i prišli da potapšu gazda Gila po ramenima.