Zenica sveta

Pratnja stade. Rand trepnu i iznenadi se kada otkri da se nalazi u velikom dvorištu ispred palate, pored visokih pozlaćenih kapija koje su se presijavale na suncu. Te kapije sigurno neće biti otvorene zbog jednog čoveka, svakako ne zbog prestupnika, čak i ako se kći naslednica pozvala na pravo gostoprimstva. Talanvor bez reči skloni zasun sa vratašca koja su bila postavljena na jednoj od kapija.

„Običaj je“, reče Elejna, „da se gost isprati sve do kapija, ali da se ne gleda dok odlazi. Treba pamtiti zadovoljstvo njegove posete, a ne tugu rastanka.“

„Hvala vam, moja gospo“, reče Rand. Dodirnu šal koji mu je bio povezan oko glave. „Za sve. Običaj je u Dve Reke da gost donese mali poklon. Bojim se da nemam ništa. Iako sam“, dodade suvo, „očigledno uspeo da vas naučim nečemu o narodu iz Dve Reke.“

„Da sam rekla majci da mislim da si zgodan, svakako bi te strpala u ćeliju.“ Elejna mu se blistavo osmehnu. „Ostaj mi dobro, Rande al’Tor.“

Otvorenih ustaje posmatrao kako odlazi, mlađa slika Morgazine lepote i veličanstva.

„Ne pokušavaj da je nadgovoriš“, nasmeja se Gavin. „Svaki put će te pobediti.“

Rand zamišljeno klimnu. Zgodan? Svetlosti, kći naslednica prestola Andora! Malo se razmrda kako bi razbistrio glavu.

Izgledalo je kao da Gavin nešto čeka. Rand ga na trenutak pogleda.

„Moj lorde, kada sam vam rekao da sam iz Dve Reke, bili ste iznenađeni. Kao i svi ostali, vaša majka, lord Garet, Elaida Sedai“, oseti kako se ježi po leđima, „niko od njih...“ Nije mogao da kaže do kraja sve što je hteo; nije bio siguran ni zašto je počeo priča. Ja sam sin Tama al’Tora, čak i ako nisam rođen u Dve Reke.

Gavin klimnu glavom, kao da je to očekivao. I dalje je oklevao. Rand zausti da povuče neizgovoreno pitanje kada Gavin reče: „Obmotaj šoufu oko glave, Rande, i bićeš slika i prilika Aijela. Čudno, s obzirom da majka izgleda misli da barem zvučiš kao da si iz Dve Reke. Voleo bih da smo mogli da se bolje upoznamo, Rande al’Tor. Ostaj mi zbogom.“

Aijel.

Rand je stajao posmatrajući kako Gavin odlazi, sve dok ga Talanvorovo nestrpljivo nakašljavanje nije podsetilo gde se nalazi. Zatim se malo pognu i prođe kroz vratanca, jedva uspevši da izađe pre no što ih je Talanvor zalupio za njim. Zasun na unutrašnjoj strani vrata glasno udari kada se vratio na mesto.

Ovalni trg ispred palate bio je sada prazan. Svi vojnici su otišli, gomila, zvuci trube i bubnjeva nestali su u tišini. Ostali su samo razbacani otpaci koje je vetar raznosio pločnikom i nekolicina onih koji su hitali zbog svojih poslova, sada kada je uzbuđenje prošlo. Nije mogao da vidi da li su nosili crveno ili belo.

Aijel.

Iznenađeno shvati da stoji tačno ispred kapija palate, tamo gde je Elaida s lakoćom mogla da ga pronađe kada bude završila razgovor s kraljicom. Uviviši se bolje u ogrtač, pretrča trg i ulice Unutrašnjeg grada. Često se osvrtao da proveri da li ga neko prati, ali zbog velikih krivina nije mogao mnogo da vidi. Ali suviše dobro se sećao Elaidinih očiju. Jurio je koliko su ga noge nosile dok nije stigao do kapija Novog grada.

41 Stari prijatelji i nove pretnje

Kada se vratio u Kraljičin blagoslov, Rand zadihano pade na dovratak lažnih vrata. Trčao je bez prestanka, ne mareći da li je neko video da nosi crveno ili da li će ih njegov trk namamiti da ga pojure. Mislio je da i Sen nije mogla da ga stigne.

Lamgvin je sedeo pored vrata s mačkom u rukama kada Rand dotrča. On ustade da vidi kakva ga to nevolja juri, gledajući u pravcu iz koga je Rand došao, i dalje smireno češkajući mačku iza ušiju. S obzirom da nije ništa video, ponovo sede, pazeći da ne uznemiri životinju. „Nedavno su neke budale htele da ukradu mačku“, reče. Pregledao je zglavke na šakama pre no što je nastavio da češka životinju. „Dobre pare mogu da se zarade na mačkama ovih dana.“

Rand vide da su dvojica u belom i dalje sedeli preko puta; jedan je imao masnicu na oku i oteklu vilicu. Taj se neraspoloženo mrštio i trljao balčak mača, nadureno i ljutito posmatrajući gostionicu.

„Gde je gazda Gil?“, reče Rand.

„Biblioteka“, odgovori Lamgvin. Mačka poče da prede, a on se nasmeja. „Mačka se ne brine dugo ni oko čega, čak ni kada neko pokuša da je strpa u vreću.“

Rand požuri unutra, kroz trpezariju koja je sada bila puna stalnih gostiju u crvenom. Svi su pričali uz pivo o lažnom Zmaju i o tome da li će Beli plaštovi praviti nevolje kada ga budu odveli na sever. Niko nije brinuo o tome šta će se dogoditi s Loganom, ali svi su znali da će kći naslednica i lord Gavin putovati s tom družinom, a niko od prisutnih nije želeo ni da razmišlja o tome da nešto može da im se desi. Rand pronađe gazda Gila u biblioteci kako igra kamenove s Loijalom. Punačka prugasta mačka bila je sklupčana na stolu, i gledala je kako im se ruke kreću po tabli. \