Zenica sveta

„Želiš?“, upita Morgaza glumeći iznenađenje, a onda se nasmeja. „Da, ti zaista pokušavaš da budeš poslušna kći. Ali opet, ispituješ stalno koliko daleko možeš da odeš. Pa, i ja sam to činila svojoj majci. Ta hrabrost pomoći će ti kada budeš sedela na prestolu, ali za sada, ti nisi kraljica, dete. Prekršila si moju zapovest i uspela si da vidiš Logana. Zadovolji se time. Na putovanju na sever neće ti biti dozvoljeno da mu priđeš ni na stotinu koraka. Ni ti ni Gavin. Da ne znam koliko će teška biti tvoja obuka u Tar Valonu, poslala bih Lini da se postara da budeš poslušna. Barem ona može da te natera da radiš ono što se mora.“

Elejna nadureno pognu glavu.

Žena iza prestola bila je izgleda zauzeta brojanjem svojih petlji. „Nakon sedam dana“, iznenada progovori, „želećeš da se vratiš kući svojoj majci. Posle mesec dana želećeš da pobegneš s Putujućim narodom. Ali moje sestre držaće te podalje od nevernika. To nije za tebe, ne još.“ Naglo se okrenula na stoličici da pažljivije pogleda Elejnu. „Ti imaš moći da budeš najveća kraljica koju je Andor ili bilo koja zemlja videla za hiljadu godina. Za to te mi pripremamo, ako imaš snage.“

Rand se zagleda u nju. Ona mora da je bila Elaida, Aes Sedai. Bilo mu je odjednom drago što joj se nije obratio za pomoć, bez obzira koji je Ađah bila. Strogost je prosto zračila iz nje, mnogo više nego kod Moiraine. Moiraina mu je ponekad delovala kao čelik prekriven somotom; s Elaidom somot je bio samo pričina.

„Dosta, Elaida“, reče Morgaza namrštivši se. „Čula je više no dovoljno. Točak tka kako Točak želi.“ Zaćuta na trenutak, posmatrajući kćer. „A sada, trebalo bi nešto da pitamo i ovog mladića“, pokaza ka Randu, netremice gledajući u Elejnu, „i kako i zašto je došao ovde, i zašto si se pozvala kod brata na pravo gostoprimstva za njega?“

„Mogu li da govorim, majko?“ Kada je Morgaza klimnula glavom u znak odobrenja, Elejna je jednostavno ispričala šta se dogodilo, od trenutka kada je primetila Randa kako se penje uz padinu ka zidu. Rand je očekivao da će na kraju reći da on nije ništa loše uradio, ali umesto toga, Elejna je izgovorila: „Majko, često mi govoriš da moram da upoznam naš narod, od plemića do podanika, ali ukoliko nekoga od njih sretnem, prati me tuce poslušnika. Zar je to način da saznam o njima bilo šta stvarno i istinito? U razgovoru s ovim mladićem već sam saznala više o narodu Dve Reke, o tome kakvi su to ljudi, no što bih ikada mogla iz knjiga. Nešto znači to što je doputovao sa takve udaljenosti i prihvatio crveno, kada toliko mnogo pridošlica nosi belo zato što su ih uplašili. Majko, molim te da ne budeš gruba prema svom vernom podaniku i nekome ko me je toliko naučio o ljudima kojima vladaš.“

„Verni podanik iz Dve Reke“, uzdahnu Morgaza. „Dete moje, trebalo bi pažljivije da čitaš te knjige. Više od šest generacija u Dve Reke nije ni videlo poreznika, a Kraljičinu gardu sedam. Usuđujem se da kažem da se retko kada i sete da su deo kraljevstva.“ Rand nelagodno slegnu ramenima, setivši se kako se iznenadio kada je čuo da su Dve Reke deo kraljevstva Andor. Kraljica to primeti i osmehnu se sa žaljenjem svojoj kćeri. „Vidiš, dete?“

Tek tada Rand primeti da je Elaida spustila pletivo i da ga posmatra. Ustala je i sišla lagano niz stepenice, a onda stade ispred njega. „Iz Dve Reke?“, reče. Podiže ruku ka njegovoj glavi; Rand ustuknu od njenog dodira, a ona spusti ruku. „S tim plamenom u kosi i sivim očima? Narod Dve Reke je tamne kose i očiju i retko kada su tako visoki.“ Ruka sevnu i ona zagrnu rukav njegovog kaputa, otkrivši svetliju kožu tamo gde sunčevi zraci nisu često dopirali. „I retko kada imaju takvu kožu.“

Suzdržavao se da ne stisne pesnice. „Roden sam u Emondovom Polju“, stegnuto reče. „Moja majka bila je strankinja; imam oči na nju. Moj otac je Tam al’Tor, čobanin i farmer, kao što sam i ja.“

Elaida polako klimnu, posmatrajući ga netremice. Gledao je i on nju, sa smirenošću koja je sakrivala mučninu u stomaku. Video je kada je primetila staloženost njegovog pogleda. Gledajući ga još uvek u oči, polako je podigla ruku ka njemu. Čvrsto je odlučio da se ovog puta ne trgne.

Ona dotače njegov mač, a ne njega. Sklopila je šaku oko balčaka gotovo kod samog vrha. Stegnu je prstima, a oči joj se iznenađeno raširiše. „Čobanin iz Dve Reke“, prošaputa, ali tako da je svi čuju, „s mačem koji nosi znak čaplje.“

Tih nekoliko poslednjih reči odjeknu u odaji kao da je najavila Mračnoga. Koža i metal zaškripale iza Randa, a čizme su zatutnjale po mermemim pločama. Video je krajičkom oka kako su Talanvor i još jedan od gardista ustuknuli sa šakama na mačevima kako bi imali više prostora, spremni da isuču mačeve, a sudeći po njihovim licima, i da poginu. U dva duga koraka Garet Brin našao se ispred stepeništa, između Randa i kraljice. Čak i Gavin stade ispred Elejne, zabrinut, sa šakom na bodežu. Elejna gaje gledala kao da ga vidi prvi put. Morgazin izraz lica nije se promenio, ali šakama je stezala pozlaćene rukohvate prestola.