Zenica sveta

Moirainina reakcija je bila sasvim neočekivana za Randa. Umesto da odgovori Loijalu ili da mu kaže da za to sada nema vremena, ona je samo stajala tu i gledala u Ogiera kao da ga ne vidi, mršteći se zamišljeno.

„To su nam i Krpari rekli“, reče Perin.

„Da“, oglasi se Egvena, „aijelska priča.“

I dalje stojeći nepomično, Moiraina polako okrenu glavu. „Kakva priča?“ Nikakvog izraza nije bilo na njenom licu dok ih je gledala, ali Perin duboko uzdahnu zbog tog pogleda. Ipak, kada je progovorio, bilo je to promišljeno kao i uvek. „Neki Krpari prelazili su Pustaru — rekli su da im niko ne pravi nevolje — i pronašli su Aijela na samrti, posle bitke s Trolocima. Pre no što je poslednji Aijel umro, zapravo ona — izgleda da su sve bile devojke — ispričala je Krparima ono što je Loijal upravo rekao. Mračni — oni ga zovu Slepnik — namerava da oslepi Zenicu sveta. Ovo je bilo pre samo tri godine, a ne pre dvadeset. Znači li to išta?“ „Možda znači sve“, odgovori Moiraina. Izgledala je smireno, ali Rand je imao osećaj da joj um radi punom parom iza tih tamnih očiju.

„Ba’alzamon“, iznenada reče Perin. Izgovoreno ime učini da utihne svaki zvuk. Izgledalo je kao da niko ne diše. Perin pogleda Randa, a onda Meta. Oči su mu bile neobično mirne i sada već sasvim žute. „Još tada sam se pitao gde sam čuo za njega... Zenica sveta. Sada se sećam. A vi ne?“

„Ne želim da se sećam“, stegnuto reče Met.

„Moramo da joj kažemo“, nastavi Perin. „Sada je važno. Ne možemo više da čuvamo našu tajnu. Ti to shvataš, zar ne, Rande?“

„Šta da mi kažete?“ Glas joj je bio strog. Izgledalo je kao da se sprema da primi udarac. Pogledala je Randa.

On nije želeo da odgovori. Kao i Met, ni on nije želeo da se priseća toga, ali ipak je zapamtio — i znao je da je Perin u pravu. „Ja sam...“ Pogleda svoje prijatelje. I Met i Perin klimnuše glavom, prvi nevoljno, a drugi odlučno, ali ipak su to učinili. Nije želeo da se sam suoči s Moirainom. „Sanjali smo... nešto.“ Protrlja ono mesto na prstu gde ga je jednom ubo trn, a kada se probudio, na tom mestu je bila rana. Sa mukom se sećao kako mu je lice izgorelo kada gaje ponovo sanjao. „Ipak, to nisu bili samo snovi. Sanjali smo Ba’alzamona.“ Znao je zašto ga je Perin tako nazvao; i to je bolje nego priznati da ti je Mračni bio u snovima, u umu. „Govorio je... svašta nam je govorio, ali jednom je rekao i da Zenica sveta nikada neće biti na mojoj strani.“ U trenu usta su mu bila suva poput baruta.

„I meni je to rekao“, reče Perin. Met duboko uzdahnu, a onda klimnu glavom. Rand primeti da mu usta više nisu suva. „Ne ljutiš se na nas?“, upita Perin, i izgledao je iznenađeno. I Rand primeti da se Moiraina nije nimalo razbesnela. Gledala ih je jasno i smireno, mada je bilo i napetosti u tom pogledu.

„Ljutim se više na sebe nego na vas. Ali rekla sam vam da mi kažete ako budete nešto neobično sanjali. Kada smo krenuli. Rekla sam vam.“ Iako joj je glas i dalje bio smiren, blesak gneva zasja joj u očima i istog trenutka se izgubi. „Da sam to saznala kada ste ga prvi put sanjali, možda sam mogla... Preko hiljadu godina u Tar Valonu nije bilo Šetača kroz snove, ali mogla sam bar da pokušam. Sada je prekasno. Svaki put kada vas Mračni dodirne, sledeći korak mu je lakši. Možda bi moje prisustvo moglo da vas zaštiti, ali čak i tada... Sećate se priča kako su Izgubljeni primoravali ljude da se vežu za njih? Jake ljude, koji su se od početka borili protiv Mračnog. Te priče su tačne, a niko od Izgubljenih nije imao ni desetinu snage svog gospodara. Ni Aginor ili Lanfear, niti Baltamel ili Demandred, čak ni Išamael, Izdajnik nade lično.“

Rand primeti da ga Ninaeva i Egvena posmatraju. Njega, i Meta, i Perina — svu trojicu. Lica su im bila prebledela mešavina straha i užasa. Da li se plaše za nas, ili se plaše nas?

„Šta da radimo?“, upita. „Sigurno može nešto da se učini.“

„Ne udaljavajte se od mene“, odgovori Moiraina, „i možda će to pomoći. Delimično. Samo u mojoj blizini ćete imati zaštitu koju pruža dodir s Istinskim izvorom, zapamtite to. Ali neću uvek biti uz vas. Možete da se odbranite i sami, ukoliko ste dovoljno jaki, ali morate u sebi da pronađete snagu i volju za to. U tome vam ne mogu pomoći.“

„Mislim da sam ja već pronašao svoju zaštitu“, reče Perin. Izgovorio je to ne kao da je srećan, već kao da se pomirio sa sudbinom.

„Da“, reče Moiraina, „pretpostavljam da jesi.“ Gledala gaje sve dok on nije spustio pogled, a čak i tada je stajala, misleći o nečemu. Naposletku se okrenula ka ostalima. „Samo vi možete da ograničite moć Mračnog nad vama. Posustanite samo na trenutak i on će sapeti vaše srce, a taj konop možda nikada nećete moći da presečete. Predajte se i bićete njegovi. Poreknite ga i njegova moć nestaje. To nije jednostavno kada on šeta kroz vaše snove, ali nije nemoguće. On će i dalje moći da pošalje Poluljude u poteru za vama, kao i Troloke, Draghkare i druga stvorenja, ali ne može da vas potčini, sem ako mu vi to ne dozvolite.“

„Seni su sasvim dovoljne“, reče Perin.