Zenica sveta

„Ne želim da mi ponovo bude u svesti“, zaškrguta Met. „Zar zaista ne postoji nikakav način da ga oteramo?“

Moiraina odmahnu glavom. „Loijal, Egvena i Ninaeva nemaju razloga za strah. U moru ljudi Mračni može samo slučajno da dodirne nekog čoveka, sem ako ne traži baš njega. Ali još neko vreme vi ćete biti u središtu Šare. Mreža sudbine se tka i svaka nit vodi pravo ka vama. Da li vam je mračni još nešto rekao?“

„Ne mogu više dobro da se setim“, reče Perin. „Pričao je nešto o tome da je neko od nas izabran, ili nešto slično. Sećam se da se smejao“, sumorno završi, „tome ko nas je izabrao. Rekao je da ja — mi, možemo ili da mu služimo ili da umremo. A ipak ćemo mu se na kraju potčiniti.“

„Rekao je da će Amirlin pokušati da nas iskoristi“, dodade Met. On iznenada utihnu kao da je tek sada shvatio kome priča. Proguta knedlu i nastavi: „Rekao je, baš kao što je Tar Valon iskoristio... pominjao je nekakva imena. Davian, mislim. Ni ja se dobro ne sećam.“

„Raolin Protivmračni“, reče Perin.

„Da“, reče Rand mršteći se. Pokušao je da potpuno zaboravi te snove. Sećanja nisu bila prijatna. „Pominjao je Jurijana Kamenolukog i Gvera Amalasana.“ Odjednom naglo zamuknu, nadajući se da Moiraina to nije primetila. „Nikoga od njih ne prepoznajem.“

Ali ipak je prepoznao jedno, sada kada gaje izvukao iz podsvesti. Jedva se zaustavi da ne izgovori to ime. Logan. Lažni Zmaj. Svetlosti! Tom je rekao da su to bila opasna imena. Zar je na to Ba ’alzamon mislio? Da Moiraina želi da jedan od nas bude lažni Zmaj? Aes Sedai traže lažne Zmajeve — ne koriste ih. Zar ne? Svetlost mi pomogla, zar ne?

Moiraina gaje posmatrala, ali ništa nije mogao da pročita s njenog lica. „Da li su tebi poznata?“, upita je Rand. „Da li znače nešto?“

„Otac laži je dobro ime za Mračnoga“, odgovori Moiraina. „Gde god može, trudi se da ubaci crv sumnje. On proždire ljudske umove poput bolesti. Kada poverujete Ocu laži, zakoračili ste ka predaji. Zapamtite, ako posustanete pred Mračnim, njegovi ste!“

Aes Sedai nikada ne laže, ali istina koju govori ne mora biti istina koju ti misliš da čuješ. To su bile Tamove reči, a ona mu zapravo nije odgovorila na pitanje. Trudio se da izbriše svako osećanje s lica. Spustio je šake na kolena, pokušavajući da ne briše znoj s njih o pantalone.

Egvena je gušila jecaje. Ninaeva ju je grlila, ali izgledala je kao da se i njoj plače. Rand požele da i on zajeca.

„Oni su svi ta ’veren“, odjednom se začu Loijal. Izgledalo je kao da gaje to oraspoložilo. Činilo se da se raduje što će biti svedok preplitanju Šare oko njih. Rand ga pogleda s nevericom, a Ogier posramljeno sleže ramenima. Ipak, to nije prigušilo njegovu razdraganost.

„I jesu“, reče Moiraina. „i to trojica njih kada sam mislila da će biti jedan. Isuviše toga se desilo što ja nisam očekivala. Ove vesti o Zenici sveta menjaju sve.“ Zastade, mršteći se. „Izgleda da se zaista već neko vreme Šara vrti oko vas trojice, baš kao što Loijal kaže, a vrtlog će bivati sve veći i potom će nestati. Ponekad ta ’veren znači da je Šara primorana da se uvija oko vas, a ponekad znači da vas Šara primorava da idete putem koji vam je određen. Mreža može i dalje da se prepliće na mnogo načina, a neki od njih mogli bi biti katastrofalni. Po vas, po svet.

Ne možemo da ostanemo u Kaemlinu, ali kojim god putem da pođemo, Mirdraali i Troloci sručiće se na nas pre no što pređemo deset milja. Upravo smo čuli šta preti Zenici sveta, i to ne s jedne strane, već s tri, među njima nema nikakvih veza. Sara nas prisiljava da krenemo. Ovog časa Sara se tka oko vas trojice, ali čija ruka sada namešta osnovu, i čija ruka sada usmerava čunak? Da li je zatvor Mračnoga toliko oslabio da on može ovoliko da utiče na to što se dešava?“

„Ne pričaj im tako!“, oštro reče Ninaeva. „Samo ćeš ih uplašiti.“

„A tebe ovo ne plaši?“, upita Moiraina. „Mene plaši. Pa, možda si u pravu. Ne smemo dozvoliti da zbog straha ne ostvarimo cilj. Bez obzira na to da lije ovo zamka ili upozorenje u pravom trenutku, moramo učiniti neophodno, a to je da što pre stignemo do Zenice sveta. Zeleni čovek mora da čuje za ovu pretnju.“

Rand se trže. Zeleni čovek? I ostali su takođe zgranuto gledali — svi sem Loijala. Na njegovom širokom licu jasno se videla zabrinutost.

„Veliki je rizik čak i da se zaustavim u Tar Valonu da bih tražila pomoć“, nastavi Moiraina. „Vreme nas je uhvatilo u klopku. Čak i ako budemo mogli neometano da napustimo grad, i dalje će proći nedelje dok ne stignemo do Pustoši, a i bojim se da nemamo toliko vremena.“

„Pustoš!“ Rand začu kako se njegov uzvik horski ponavlja, ali Moiraina se nije obazirala na njih.