Zenica sveta

„Šara pokazuje krizu, a u isto vreme i način da se ona reši. Da ne znam da je nemoguće, gotovo bih bila uverena da Tvorac učestvuje u ovome. Postoji način.“ Nasmešila se, kao da se setila neke skrivene šale, i okrenu se ka Loijalu. „Postojao je ogierski gaj ovde u Kaemlinu, i Kapija. Novi grad širi se na mestu nekadašnjeg gaja, pa je sigurno i Kapija unutar zidova. Znam da malo Ogiera sada zna išta o Putevima, ali neko ko ima Talenat i zna stare Pesme rasta mora da je poželeo da i to otkrije, mada je možda poverovao da to znanje nikada neće biti upotrebljeno. Da li poznaješ Puteve, Loijale?“

Ogier se nelagodno promeškolji. „Poznajem, Aes Sedai, ali...“

„Da li možeš da pronađeš put do Fal Dare kroz Puteve?“

„Nikada nisam ni čuo za Fal Daru“, reče Loijal, a u glasu mu se čulo olakšanje.

„U danima Troločkih ratova bila je znana kao Mafal Dadaranel. Da li znaš to ime?“

„Znam ga“, nevoljno reče Loijal, „ali...“

„Onda možeš da nam pronađeš put“, reče Moiraina. „E, ovo je zaista zanimljivo. U trenu kada ne možemo da ostanemo, a ni da jednostavno odemo, saznam za pretnju Zenici, a u istom mestu postoji neko ko može da nas odvede tamo za nekoliko dana. Bez obzira da lije ovo delo Tvorca, sudbine, ili čak Mračnog, Šara je odabrala put umesto nas.“

„Ne!“, uzviknu Loijal. Taj uzvik, poput grmljavine, mnogo je govorio. Svi su se okrenuli prema njemu i pogledali ga. On trepnu zbog pažnje koju je privukao, ali nije bilo kolebanja u njegovim rečima. „Ako stupimo na Puteve, svi ćemo umreti — ili će nas progutati Senka.“

43 Odluke i prikaze

Aes Sedai je izgleda znala šta Loijal misli, ali ništa nije rekla. On se zagleda u pod, trljajući se debelim prstom ispod nosa, kao da se posramio zbog svog ispada. Niko nije želeo da progovori.

„Zašto?“, napokon upita Rand. „Zašto bismo umrli? Šta su Putevi?“

Loijal pogleda Moirainu. Ona se okrenu da sedne pored kamina. Mačkica se protegla. Njene kandže zagrebale su po kamenu. Ležerno se došetala i protrljala glavom o Moirainine članke. Ona poče da češka mačku iza ušiju. Mačje predenje bilo je neobična protivteža smirenom glasu Aes Sedai. „To je tvoje znanje, Loijale. Putevi su jedini put ka bezbednosti za nas, jedini put koji imamo ako hoćemo da zaustavimo Mračnoga, makar samo na neko vreme, ali priča je tvoja.“

Ogiera izgleda nije utešilo to što je Moiraina rekla. Nelagodno se promeškoljio u fotelji pre no što je započeo priču. „U Vremenu ludila, dok je svet bio razrušen, zemlja nemirna, a čovečanstvo rasuto poput prašine na vetru, nas, Ogiera bilo je posvuda. Bili smo proterani iz steddinga, u Izgnanstvo i Dugo lutanje, dok je Čežnja pritiskala naša srca.” Još jednom pogleda Morainu ispod oka. njegove duge obrve skupile su se u dva grma. „Pokušaću da pričam što kraće, ali ovo ne može da se ispriča u nekoliko reči. Sada moram da pričam o drugima. O ono malo Ogiera koji su izdržali u svojim steddinzima dok se oko njih svet rušio i o Aes Sedai”, sada je izbjegavao da pogleda Morainu, „muškim Aes Sedai koji su umirali dok su uništavali svet u svom ludilu. Tim Aes Sedai — onima koji su tada uspeli da izbegnu ludilo — njima je stedding najpre ponudio utočište. Mnogi su prihvatili, jer su u steddingu bili zaštićeni od izopačenosti Mračnoga, koja ih je ubijala. Ali bili su odsečeni od Istinskog izvora. Ne samo da nisu mogli da koriste Jednu moć ili da dodirnu Izvor — nisu više mogli čak ni da osete postojanje Izvora. Na kraju, niko od njih nije mogao da prihvati tu odvojenost, i jedan po jedan napuštali su stedding, nadajući se da je izopačenost dotad nestala. Ali nije.”

„Neki u Tar Valonu“, tiho reče Moiraina, „tvrde da je ogiersko sklonište samo produžilo Slamanje i učinilo ga strasnijim. Drugi kažu da ništa ne bi ostalo od sveta da su u isti mah svi ti ljudi poludeli. Ja sam od Plavog Ađaha, Loijale; za razliku od Crvenog Ađaha, mi verujemo u ovo drugo. Utočište je pomoglo da se spasi ono što se moglo spasti. Nastavi, molim te.“

Loijal klimnu glavom u znak zahvalnosti. Rand shvati da ga je rasteretila brige.