Zenica sveta

Štala se iznenada pojavi iz mraka. Izgledala je preteće sve dok se štalska vrata nisu otvorila i prosula potok svetla u dvorište. Gostioničar ih tek toliko otvori da mogu da uđu jedan za drugim, i žurno ih zatvori iza Perina, gotovo ga dokačivši po petama. Rand zatrepta zbog iznenadne svetlosti u prostoriji.

Konjušari nisu bili iznenađeni poput kuvarice kada su ih videli. Njihovi konji su ih čekali, osedlani. Mandarb je arogantno stajao, primećujući samo Lana, ali Aldieb ispruži glavu da dotakne Moiraininu šaku. Bio je tu i tovarni konj, sav glomazan zbog samara, i ogromna životinja sa čupavim potkolenicama, koja je bila viša čak i od Zaštitnikovog pastuva, namenjena Loijalu. Činilo se da je životinja dovoljno velika da sama vuče natovarena kola, ali u poredenju s Ogierom, delovao je kao poni.

Loijal odmeri velikog konja i sumnjičavo promrmlja: „Sopstvene noge su mi uvek bile sasvim dovoljne.“

Gazda Gil mahnu Randu. Gostioničar mu dovede riđana, riđeg gotovo poput Randove kose. Konj je bio visok i mišićavih sapi, ali Randu je bilo drago što nema onu vatru u koraku kao Oblak. Gazda Gil reče da se konj zove Crveni.

Egvena pođe pravo ka Beli, a Ninaeva ka svojoj dugonogoj kobili.

Met primače svog sivca Randu. „Perin me uznemirava“, promrmlja. Rand ga oštro pogleda. „Pa, neobično se ponaša. Zar ti to ne vidiš? Kunem se da ne umišljam, ili... ili...“

Rand klimnu glavom. Nije to od bodeža koji ga ponovo hvata, hvala Svetlosti. „Vidim, Mete, ali samo budi miran. Moiraina zna za to... šta god daje. Perin je dobro. Želeo je da može da poveruje u to, ali izgledalo je da je sasvim smirilo Meta. Ili barem delimično.

„Naravno“, brzo reče Met, i dalje posmatrajući Perina ispod oka. „Nisam ni rekao da nije.“

Gazda Gil je razgovarao sa svojim glavnim konjušarem. Čovek s grubom kožom i konjskim licem salutirao je u pozdrav i odjurio ka drugom kraju štale. Gostioničar se okrenu ka Moiraini zadovoljno se osmehujući. „Rami kaže da je put čist, Aes Sedai.“

Zid štale u pozadini izgledao je čvrsto i stameno. Duž njega bile su poredane teške police s alatkama. Rami i još jedan konjušar skloniše vile, grabulje i lopate, pokrećući skrivene poluge iza police. Iznenada se pokrenuše vratnice u zidu, otvarajući se prema štali. Šarke su bile tako dobro skrivene da Rand nije bio siguran da li bi mogao da ih pronađe, čak i dok su vrata otvorena. Svetlost iz štale obasjavala je zid od cigala koji je bio udaljen svega nekoliko stopa.

„To je samo uski prolaz između zgrada“, reče gostioničar, „ali niko van ove štale ne zna da ovde postoji izlaz do nje. Niko neće moći da vidi kuda ste prošli, ni Beli plastovi, ni bele značke.“

Aes Sedai klimnu glavom. „Zapamti, dobri gostioničaru, ako se bojiš da ćeš zbog ovoga imati neke nevolje, piši Šeriam Sedai od Plavog Ađaha u Tar Valonu, i ona će ti pomoći. Bojim se da moje sestre i ja već puno toga treba da nadoknadimo onima koji su nam pomogli.“

Gazda Gil se nasmeja. To nije bio smeh zabrinutog čoveka. „Ma, Aes Sedai, već ste mi omogućili da samo moja gostionica u Kaemlinu nema pacove. Šta bih više mogao da tražim? Samo time mogu da udvostručim svoj promet.“ Iznenada nestade osmeha s gostioničarevog lica i on ozbiljno reče: „Šta god da nameravate, kraljica je uz Tar Valon, a ja sam uz kraljicu, stoga vam želim dobro. Svetlost vas obasjala, Aes Sedai. Svetlost vas obasjala sve.“

„Svetlost obasjala i vas, gazda Gile“, odgovori Moiraina naklonivši se. „Ali ako nameravamo da Svetlost sija na bilo koga od nas, moramo da požurimo.“ Hitro se okrenula ka Loijalu. „Da li si spreman?“

Ogier uhvati uzde velikog konja, oprezno gledajući prema zubima životinje. Pokušavajući da čeljusti budu što dalje od ruke, koliko su mu to uzde dozvoljavale, povede životinju ka otvoru u pozadini štale. Rami je opet poskakivao, nestrpljiv da ponovo zatvori prolaz. Loijal zastade na trenutak, nagnuvši glavu kao da pokušava da oseti povetarac na licu. „Ovuda“, izgovori i krenu niz usku uličicu.

Moiraina krenu odmah iza Loijalovog konja, a sledili su Rand, pa Met. Randu je zapalo da prvi vodi tovarnog konja. Ninaeva i Egvena išle su u sredini kolone, a za njima Perin, i Lan na začelju. Tajna vrata su se žurno zatvorila čim je Mandarb zakoračio na prašinu uličice. Čulo se kliktanje reza koje su se zatvarale. Randu se i to učini previše glasno.

Beg, kako ga je gazda Gil nazvao, zaista je bio veoma uzak. Bio je i čak i mračniji od dvorišta, ako je to uopšte bilo moguće. Visoki goli zidovi od cigle i kamena uzdizali su se s obe strane. Nad glavama im se video samo tanak kaiš crnog neba. Velike pletene košare koje su visile na tovarnom konju grebale su o zidove zgrade. Samar je bio pun zaliha za putovanje. Uglavnom su to bili ćupovi puni ulja. Na konjskim leđima je po dužini bio privezan svežanj motki, a na njihovom kraju ljuljao se fenjer. Na Putevima, upozorio je Loijal, bilo je mračnije od najcrnje noći.