Zenica sveta

Ta soba je očito bila građena s istim ciljem kao i sve u gradu. U zidu su bili napravljeni prorezi za strelce, a kod čvrstih vrata nalazio se debeli zasun. Na vratima su bili prorezi za strelce i bila su okovana kaiševima gvožđa. Ovde je visila samo jedna tapiserija. Pokrivala je čitav zid i na njoj su bili prikazani ljudi, u oklopima poput oklopnika iz Fal Dare, kako se bore protiv Mirdraala i Troloka u planinskom prolazu.

Sto, jedan kovčeg i nekoliko stolica bili su jedini nameštaj u sobi, pored dv;i držača na zidu. Oni su privlačili Randovu pažnju koliko i tapiserija. Najednom je bio teški mač, viši od čoveka, jedan široki mač koji je izgledao sasvim obično, i ispod njih buzdovan i veliki štit na kome su bile prikazane tri lisice. Na drugom držaču visio je oklop, u punoj ratnoj opremi. Stajao je uspravno, kao da ga neko nosi. Uz njega je bio i šlem s perjanicom i podignutim vizirom, verižna košulja za jahanje i kožni potkaput, izlizan od nošenja, grudni oklop, čelične rukavice, štitnici za kolena i laktove i poluoklop za ramena, ruke i noge. Čak i ovde, u srcu utvrde, izgledalo je da su oružje i oklop pripremljeni da se upravu sada obuku. Bili su jednostavni, kao i sve u sobi, sa strogim zlatnim ukrasima.

Agelmar ustade kada su ušli i obiđe svoj sto, koji je bio pokriven mapama, listovima papira i perima u mastionicama. Na prvi pogled delovao je u toj sobi isuviše miroljubivo, u kaputu od plavog somota s visokim i širokim okovratnikom i mekim kožnim čizmama, ali kada je Rand pažljivije pogledao, otkri mu se sasvim drugačija slika. Kao i kod svih ostalih ratnika koje je do sada video, i Agelmarova glava bila je obrijana, izuzev potpuno sedog perčina. Izgledao je ozbiljno poput Lana. Jedine linije na licu bile su sitne bore u uglovima očiju, a oči su bile nalik smeđem kamenu, iako su se sada smejale.

„Mir, ali radujem se susretu, Dai Šane“, reče lord od Fal Dare. „I s tobom, Moiraina Aes Sedai, možda čak i više. Tvoje prisustvo greje moje srce, Aes Sedai.“

„Ninte calichniye no domashita, Agelmar Dai Shan“, odgovori svečano Moiraina, ali po glasu se videlo da su stari prijatelji. „Tvoja dobrodošlica greje moje srce, lorde Agelmare.“

„Kodome calichniye ga ni Aes Sedai hei. Aes Sedai ovde je uvek dobrodošla.“ Okrenuo se ka Loijalu. „Daleko si od steddinga, Ogieru, ali Fal Dara je počastvovana. Uvek slava Graditeljima. Kiserai ti Wansho hei.“

„Nisam dostojan“, reče Loijal dok se klanjao. „Ja sam taj koji je počastvovan.“ Pogleda gole kamene zidove i izgledalo je da se jedva suzdržava. Randu je bilo drago što Ogier nije više ništa komentarisao.

Sluge obučene u crno i zlatno tiho su se pojavile u mekim papučama. Neki su doneli na srebrnim poslužavnicima savijene peškire, vlažne i vruće, da gosti obrisu prašinu s lica i šaka. Drugi su nosili kuvano vino i srebrne posude pune suvih šljiva i kajsija. Lord Agelmar naredi da se pripreme sobe i kupke.

„Dugo se putuje od Tar Valona“, rekao je. „Mora da ste umorni.“

„Ne putuje se dugo stazama kojima smo mi išli“, reče Lan, „ali nas je to putovanje više zamorilo.“

Agelmar se zbuni kada je shvatio da Zaštitnik ništa više neće reći, ali odgovori samo: „Nekoliko dana odmora i oporavićete se.“

„Tražim sklonište za jednu noč, lorde Agelmare“, reče Moiraina, „za nas i naše konje. I sveže zalihe ujutru, ako možete da ih odvojite. Rano ujutru ćemo vas napustiti.“ Agelmar se namršti. „Ali ja sam mislio... Moiraina Sedai, nemani nikakvog prava da to tražim od tebe, ali ti bi vredela kao hiljadu kopalja u Tarvinovom procepu. A ti, Dai Šane, hiljadu ljudi bi došlo kada bi čuli da zlatni ždral ponovo leti.“

„Sedam kula je srušeno“, Lan odsečno reče, „a Malkier je mrtav. Malo je od njegovog naroda ostalo, raštrkano zemljom. Ja sam Zaštitnik, Agelmare, zaklet Plamenu Tar Valona i idem u Pustoš.“

„Naravno, Dai Ša... Lane. Naravno. Ali nekoliko dana, najviše nekoliko nedelja neće ništa promeniti. Trebaš nam. Ti i Moiraina Sedai.“

Moiraina prihvati srebrni pehar od sluge. „Ingtar izgleda veruje da pete poraziti ovu nevolju koja vam preti, kao što ste tokom godina porazili mnoge.“

„Aes Sedai“, hladno reče Agelmar, „ako bi Ingtar morao sam da jaše za Tarvinov procep, prešao bi čitav put pričajući da će Troloci biti ponovo odbijeni. Gotovo da je toliko ponosan da veruje da bi mogao i sam to da učini.“

„Ovog puta nije toliko siguran koliko ti misliš, Agelmare.“ Zaštitnik uze pehar, ali nije otpio. „Koliko je loše?“

Agelmar je oklevao, izvukavši mapu iz gomile papira na stolu. Zagleda se u nju, a onda je baci. „Kada krenemo prema Procepu“, tiho reče, „poslaćemo narod južno, u Fal Moran. Možda će prestonica odoleti. Mir, mora. Nešto će se ipak odupreti.“

„Zar je tako?“, reče Lan, a Agelmar umorno klimnu glavom.