Zenica sveta

„Sede vlasi ne znače da smo izlapeli“, rekao je Tam suvo. „Zato drži otvorene četvore oči. Možda ću ga ja i uhvatiti, ako se ponovo bude pojavio.“ Rand se smirio kada je to čuo. Iznenađeno je shvatio da lakše korača, i nestalo je čvorova u njegovim ramenima. Bio je još uplašen, ali ne onako kao doskora. Tam i on bili su ponovo sami na Kamenolomskom putu kao i tog jutra, ali nekako se osećao kao da je čitavo selo bilo s njima. Sva razlika je bila u tome što su drugi znali i verovali. Nije bilo ničeg što je crni konjanik mogao da uradi, a da ljudi iz Emondovog Polja to nisu mogli zajedno da reše.

5 Zimska noć

Sunce je skoro zašlo kada su kola stigla do farme. Nije to bila velika kuća, ni približno velika kao neke od farmi koje su se prostirale istočno. Bila su to obitavališta koja su tokom godina rasla kako bi u njima živele čitave porodice. To je u Dve Reke često podrazumevalo tri ili četiri generacije pod jednim krovom, uključujući tetke i strine, ujake i stričeve, rođake i nećake. Smatralo se da su Tam i Rand čudni zato što su živeli sami u Zapadnoj šumi.

Većina soba na njihovoj farmi bila je smeštena na jednom spratu u obliku pravougaonika, bez ikakvih krila ili dodataka. Dve spavaće sobe i ostava na tavanu taman su stale pod strmu krovinu. Iako je boja skoro nestala sa čvrstih drvenih zidova nakon zimskih oluja, kuća je i dalje bila u izvrsnom stanju. Krovina je bila čvrsto povezana, a vrata i prozorski kapci bili su dobro uglavljeni u svojim šarkama.

Kuća, ambar i kameni tor bili su raspoređeni u trougao u dvorištu, a između njih je nekoliko kokošaka lutalo i čeprkalo po hladnoj zemlji. Otvorena šupa za šišanje ovaca i kameni valov stajali su pored tora. Odmah uz polja između dvorišta i drveća vrebala je visoka kupa ostave za sušenje duvana. Malo je farmera u Dve Reke moglo da spoji kraj s krajem bez vune i duvana za prodaju kada naiđu trgovci.

Kada je Rand pogledao u kameni tor, rogati ovan mu uzvrati pogled, ali većina crnpurastog stada mirno je ostala da leži, ili je stajala sa glavama u jaslama. Njihovo runo bilo je debelo i kovrdžavo, ali još je bilo isuviše hladno za šišanje.

„Ne bih rekao da je čovek u crnom plaštu bio ovde“, doviknu Rand svom ocu koji je lagano hodao oko kuće spremnog koplja, napeto ispitujući tlo. „Ovce ne bi bile tako mirne da se taj motao okolo.“

Tam je klimnuo glavom, ali se nije zaustavio. Kada je u potpunosti obišao kuću, uradio je isto oko ambara i tora, još uvek ispitujući tlo. Čak je proverio i pušnicu i sušaru. Izvukavši kofu vode iz bunara, napunio je obe šake i pomirisao vodu, a onda je oprezno dotakao vrhom jezika. Odjednom, nasmejao se i ispio je u brzom gutljaju.

„Pretpostavljam da nije“, reče Randu, brišući ruke o prednji deo kaputa. „Te priče o ljudima i konjima koje ne mogu da vidim naterale su me da na sve živo gledam podozrivo.“ Prelio je vodu u drugu kofu i krenuo ka kući s kantom vode u jednoj ruci, a kopljem u drugoj. „Idem da spremim malo paprikaša za večeru. A kad smo već ovde, mogli bismo i da završimo neke poslove.“

Rand se namrštio, žaleći za Zimskom noći koju je mogao da provede u Emondovom Polju. Ali Tam je bio u pravu. Na farmi posao nikada nije bio gotov; čim bi se jedan završio, iskrsla bi još dva koje je trebalo uraditi. Oklevao je, ali držao je luk i tobolac nadohvat ruke. Ako se mračni jahač pojavi, nije mu padalo na pamet da se suoči s njime samo sa motikom u ruci.

Trebalo je prvo da ispregne Belu. Kada joj je skinuo am i odveo je na njeno mesto u ambaru, pored krave, skinuo je ogrtač i istrljao kobilu šakama punim suve slame, a onda je istimario parom četki. Popeo se uskim merdevinama na tavan i bacio dole seno za nju. Sipao joj je i lopatu zobi, iako je hrane ostalo još vrlo malo i možda je neće biti još dugo vremena, ako uskoro ne otopli. Krava je bila pomužena tog jutra, pre zore. Dala je samo četvrt uobičajene muže; izgledalo je da gubi mleko, budući da se zima odužila.

Ovcama je bilo ostavljeno dovoljno hrane za dva dana — trebalo bi da su sada na ispaši, ali nje nije bilo — i sipao im je još vode. Sakupio je snesena jaja. Bilo ih je samo tri. Kokoške su, izgleda, postajale sve pametnije u skrivanju.

Nosio je motiku u gradinu iza kuće kada je Tam izašao i seo na klupu ispred ambara da ušiva am, stavivši koplje pored sebe. Rand se osećao bolje zbog luka koji je ležao na njegovom ogrtaču, na korak udaljen od mesta gde je stajao.

Nekoliko stabljika korova pomolilo se iznad zemlje, ali toga je bilo više od svega ostalog. Kupus je bio zakržljao, izdanci pasulja i graška jedva su se videli, a od cvekle nije bilo ni traga. Naravno da nisu sve posejali, već samo deo, u nadi da će hladnoća popustiti dovoljno da nešto poraste pre no što se podrum isprazni. Nije mu trebalo mnogo vremena da završi okopavanje, što bi mu savršeno odgovaralo ranijih godina, ali sada se pitao šta će da rade ako ove godine ne iznikne ništa. Nije to bila baš prijatna pomisao. A trebalo je još i naseći drva.