Zenica sveta

Randu se činilo da su prošle godine otkako nije bilo potrebno spremati drva. Ali žalopojke neće grejati kuću, zato je dohvatio sekiru, uspravio luk i tobolac uz panj i dao se na posao. Bor za brz vreli plamen, a hrast da drži vatru. Nije prošlo dugo pre no što mu je bilo toliko toplo da je morao da skine kaput. Kada je gomila iscepanog drveta bila dovoljna, naslagao je cepanice uza zid kuće, pored drugih gomila koje su već bile tu. Većina ih je dosezala do strehe. U ovo doba godine, gomile ogreva bile su niske i retke, ali ne i sada. Iseci i spakuj, iseci i spakuj; izgubio se u ritmu sekire i u pokretima slaganja cepanica. Dodir Tamove ruke na njegovom ramenu vratio ga je natrag u stvarnost; u tom trenutku trepnuo je iznenađeno.

Dok je radio, sivi sumrak se spustio i brzo se pretapao u noć. Pun mesec bio je već visoko iznad krošnji, bacajući bledu svetlost dok se nadimao kao da će im pasti na glavu. Nije primetio ni da je vetar postao hladniji. Dronjavi oblaci jurili su preko mračnog neba.

„Hajde da se umijemo, momče, i malo večeramo. Već sam uneo vruću vodu za kupanje pre spavanja.“

„Odgovara mi sve što je vruće“, rekao je Rand, uzimajući svoj ogrtač i prebacujući ga preko ramena. Košulja mu je bila natopljena znojem, a vetar, na koji je zaboravio dok je sekao sekirom, kao da je pokušavao da ga zaledi sada kada je prestao da radi. Prigušio je zevanje, drhteći dok je kupio ostatak svojih stvari. „A i spavanje, kad smo već kod toga. Mogao bih da prespavam celu proslavu.“

„Hoćeš li da se kladiš?“, upita Tam uz osmeh i Rand je morao da mu uzvrati. Ne bi propustio Bel Tin, pa i da nije spavao cele nedelje. Niko ne bi.

Tam nije štedeo na svećama, a vatra je pucketala u velikom kamenom kaminu, što je glavnoj sobi davalo topao i veseo izgled. Široki hrastov sto zauzimao je centralno mesto u sobi, pored kamina. Bio je dugačak dovoljno da za njega sedne tuce ljudi ih više, mada ih se retko skupilo toliko otkako je Randova majka umrla. Nekoliko ormara i kovčega, uglavnom Tamova vešta rukotvorina, stajali su uz zidove. Stolice visokih naslona bile su privučene uz sto. Jedna od njih, tapacirana, koju je Tam zvao svojom stolicom za čitanje, stajala je ispred plamena. Rand je više voleo da čita na ćilimu ispred vatre. Polica s knjigama pored vrata nije bila ni približno velika kao ona u gostionici, ah bilo je teško doći do knjiga. Malo je torbara nosilo sa sobom više od nekoliko primeraka, a i to je trebalo raspodeliti svima koji su ih želeli.

Ako soba i nije delovala tek očišćeno, kako je većina domaćica održavala svoje domove — Tamov držač za lule i Putovanja Džaina Lakonogog bih su na stolu, dok je još jedna knjiga drvenih korica ležala na jastucima njegove stolice za čitanje; deo ama koji je trebalo popraviti ležao je na klupi pored kamina, a nekoliko košulja spremnih za krpljenje bilo je nagomilano na jednoj stolici -iako ne tako besprekorna, još uvek je bila čista i dovoljno uredna, i imala je topao izgled koji je ulivao sigurnost skoro kao vatra. Bilo je moguće zaboraviti na mraz, tu, iza zidova. Tu nije bilo lažnih Zmajeva, ratova ili Aes Sedai. Nije bilo ljudi u crnim plaštevima. Miris iz lonca nad vatrom širio se po sobi i Rand je osetio stravičnu glad.

Njegov otac promešao je po loncu dugom drvenom varjačom, a onda probao jelo. „Još malo.“

Rand je požurio da opere lice i rake; bokal s vodom i lavor bili su na umivaoniku pored vrata. Žudeo je za vrelom kupkom kako bi sprao znoj i oterao hladnoću, ah to će moći tek kada se zagreje voda u velikom loncu u susednoj sobi.

Tam je preturao po ormara i pojavio se s ključem dugim kao njegova šaka, a zatim je zaključao veliku gvozdenu bravu na vratima. Na Randov upitni pogled odgovorio je: „Najbolje da budemo sigurni. Možda umišljam, ili možda ovo vreme utiče na mene, ali...“ Uzdahnuo je i poigrao se ključem na dlanu. „Zaključaću i zadnja vrata“, rekao je i nestao negde u zadnjem delu kuće.

Rand nije mogao da se seti da su ijedna vrata ikada bila zaključana. Niko u Dve Reke nije zaključavao vrata, budući da nije bilo potrebe. Sve do sad, barem.

Odozgo, iz Tamove spavaće sobe čulo se struganje, kao da se nešto vuče po podu. Rand se namršti. Ukoliko Tam iznenada nije odlučio da premešta nameštaj, jedino što je mogao da radi bilo je da izvlači stari kovčeg koji je držao pod krevetom. To je bilo još nešto što se nikada nije radilo, koliko je Rand mogao da se seti.

Napunio je mali lonac za čaj vodom i obesio ga o kuku iznad vatre, a onda postavio sto. Sam je izrezbario činije i kašike. Prednji kapci još nisu bili zatvoreni i s vremena na vreme provirivao je napolje, ali noć je pala i jedino što je mogao da vidi bile su senke koje je bacao mesec. Lako je bilo moguće da je mračni jahač bio tamo negde, ali pokušavao je da ne misli o tome.