Zenica sveta

I pored toga, osećao je da brže korača j da su mu noge laganije. I dalje mu je bilo nelagodno, mučnina u stomaku nije prestajala, ali strah ga je toliko obuzeo da ga gotovo nije ni primećivao. Više nije moglo ni da se očekuje zbog Pustoši koja je bila udaljena na samo pola milje, čak i da je Moiraina bila u pravu da Pustoš ne može tu da uđe. Nestalo je hiljade usijanih trnaca koji su mu probadali kosti; čim je stupio na tlo Zelenog čoveka, znao je to. On ih je ugasio, pomisli, Zeleni čovek i ovo mesto.

I Egvena i Ninaeva su osećale taj spokoj lepote i smirenost. Rand je to jasno video. Vedro su se osmehivale, doticale cveće prstima i zaustavljale se da ga pomirišu, duboko udišući.

Kada Zeleni čovek to primeti, reče: „Cveće služi tome da bude ukras biljkama ili ljudima, svejedno je. Njima ne smeta, sve dok ih previše ne uzberete.“ Brao je po jedan cvet s ove ili one biljke, ali nikada više od dva. Uskoro su Ninaeva i Egvena nosile cvetne venčiće u kosi, ispletene od ružičaste divlje ruže, žutih zvončića i bele jutarnje zvezde. Ninaevina pletenica koja joj je dosezala do struka izgledala je kao ružičasta i bela bašta. Čak je i Moiraina dobila beli venac od jutarnjih zvezda, koji je bio ispleten tako vesto da je izgledalo kao da cveće i dalje raste.

Rand nije bio siguran da li je ono zaista prestalo da buja. Zeleni čovek starao se o svom šumskom vrtu u hodu. Tiho je razgovarao s Moirainom, brinući se o svemu, a i ne razmišljajući o tome. Lešnik-oči primetile su iskrivljenu granu na jednoj divljoj ruži. Rasla je nezgodno ukrivljena pod granom jabukovog drveta, prekrivenom cvetovima. Zeleni čovek zastade, i dalje pričajući, i pređe rukom preko mesta gde se stabljika ukrivila. Rand nije bio siguran da li su ga oči varale, ili se trnje zaista sklanjalo sa puta kako ne bi ubolo te zelene prste. Kada ogromna prilika Zelenog čoveka produži, grana je nastavila da uspravno raste, šireći crvene latice među belim jabukovim cvetovima. Zeleni čovek se sagnuo da ogromnom šakom uzme sićušno seme koje je ležalo na šljunku. Kada se ispravio, mali izdanak korenjem se probio preko stene do plodnog tla.

„Sve mora da raste tamo gde mu je mesto, prema Šari“, objasni osvrnuvši se, kao da se izvinjava, „i da se suoči s obrtima Točka, ali Tvorac se neće naljutiti ako neznatno pomognem.“

Rand povede Crvenog oko izdanka, pazeći da ga riđanova kopita ne zgaze. Ne bi voleo da uništi nešto što je Zeleni čovek stvorio, samo da bi napravio jedan korak manje. Egvena mu se nasmeši jednim od svojih tajnovitih osmeha, i dotače ga po ruci. Bila je tako lepa, puštene kose pune cveća, i on joj se osmehnu, a ona pocrvene i spusti glavu. Štitiću te, pomisli Rand. Šta god da se desi, pobrinuću se da budeš bezbedna, kunem se.

Zeleni čovek ih povede u središte prolećne šume, do nadsvođenog otvora u brdu. Bio je to jednostavni kameni luk, visok i beo, a na sredini lučnog dela stajao je krug podeljen krivudavom linijom. Jedna polovina bila je hrapava, a druga glatka — drevni simbol Aes Sedai. Sam ulaz bio je u senci.

Za trenutak, svi su jednostavno gledali i ćutali. A onda Moiraina skinu venac sa kose i pažljivo ga okači o granu maline koja je rasla pored kamenog luka. Izgledalo je da je taj njen pokret svima povratio moć govora.

„Da li je unutra?“, upita Ninaeva. „Ono zbog čega smo došli?“

„Zaista bih voleo da vidim Drvo života“, prozbori Met, netremice gledajući u podeljeni krug iznad njih. „Možemo toliko da sačekamo, zar ne?“

Zeleni čovek čudno pogleda Randa, a onda odmahnu glavom. „Avendesora nije ovde. Nisam se odmarao ispod njenih grubih grana već dve hiljade godina.“

„Nismo došli ovamo zbog Drveta života“, odlučno reče Moiraina. Ona pokaza ka luku. „Došli smo zbog onoga što je tamo, unutra.“

„Neću ući sa vama“, kaza Zeleni čovek. Leptirovi oko njega se uskomešaše, kao da su delili sa njim istu uznemirenost. „Postavljen sam da to čuvam pre mnogo, mnogo godina, ali nije mi prijatno kada se suviše približim. Osećam kako se raščinjavam; moj kraj na neki način ima veze s tim. Pamtim kako je napravljena, bar nešto od toga. Nešto.“ Lešnik-oči su zurile, izgubljene u sećanju. Prevlačio je rukom preko ožiljaka. „Bilo je to u prvim danima Slamanja sveta, kada je radost zbog pobede nad Mračnim postala gorka nakon saznanja da sve ipak može biti uništeno pod težinom Senke. Ovo je načinilo stotinu njih, ljudi i žene zajedno. Najveća dela Aes Sedai uvek su tako nastajala, spajanjem saidina i saidara — tako je stvoren i Istinski izvor. Žrtvovali su se, svi, kako bi ga očistili, dok se svuda oko njih svet raspadao. Znajući da će umreti, naložili su mi da je čuvam za nevolju koja će doći. Nisam za to bio stvoren, ali sve se raspadalo, a oni su bili sami i ja sam bio sve što su imali. Nisu me zato stvorili, ali održao sam reč.“ Pogleda ka Moiraini i klimnu glavom za sebe. „Održao sam reč, dok to nije zatrebalo. I sada se završava.“