Zenica sveta

Lanov mač toliko brzo izlete iz kanija da Rand to nije ni video. Ali Zaštitnik zastade. On hitro pogleda ka Moiraini i Ninaevi. Obe su bile prilično udaljene jedna od druge; ako bi stao između Izgubljenih ijedne od njih, to bi ga odmaklo od one druge. Na trenje oklevao, ali kada je Zaštitnik krenuo, Aginor podiže ruku. Bio je to pokret pun prezira: odmahnu čvornovatim prstima kao da tera muvu. Zaštitnik odlete kroz vazduh, kao da ga je udarila ogromna pesnica. Lan udari u kameni luk uz tup tresak. Visio je tu samo na trenutak, pre no što se sruči na zemlju kao mlitava gomila. Mač mu pade nedaleko od ispružene ruke.

„NE!“, zavrišta Ninaeva.

„Miruj!“, zapovedi Moiraina, ali pre no što je bilo ko drugi stigao da se pokrene, Mudrost izvadi nož iz pojasa i pojuri prema Izgubljenom, podižući svoje malo sečivo.

„Svetlost te oslepela“, povika, zamahnuvši ka Aginorovim grudima.

Drugi Izgubljeni pokrenuo se kao poskok. Još dok je spuštala ruku da zada udarac, Baltamelova šaka optočena u kožu polete ka Ninaevinoj bradi. Prsti utonuše u obraz, a palac se zakopa u suprotni. Toliko ju je stiskao da se krv povlačila sa tih mesta, a bledo tkivo se boralo. Ninaeva poče da se trese celim telom, kao da ju je ošinuo bič. Dok ju je Baltamel podizao, neupotrebljeni nož joj ispade iz mlitavih prstiju. Prineo ju je do svog lica u kožnoj maski, i zagledao joj se u lice koje se neprekidno treslo. Stopala su joj visila nad tlom za čitavu stopu; cveće je padalo iz njene kose.

„Gotovo da sam zaboravio na zadovoljstva tela.“ Aginor pređe jezikom preko osušenih usana. Zvučalo je kao da kamen prelazi preko grube kože. „Ali Baltamel pamti mnogo toga.“ Maska kao da se još užasnije nasmeja, a jecaj koji je Ninaeva ispustila opeče Randove uši. Bio je to očaj iščupan iz njenog srca.

Egvena krenu, i Rand shvati da ide da pomogne Ninaevi. „Egvena, ne!“, povika, ali ona se nije zaustavila. Rand je posegao za mačem kada je čuo Ninaevin jecaj, ali ostavio ga je i bacio se na Egvenu. Grunuo je u nju pre no stoje stigla da načini tri koraka, i oboje padoše na zemlju. Egvena je pala pod njegovim naletom. Bila je zaprepašćena i istog trena je počela da se bori kako bi se oslobodila.

Shvatio je da su se i drugi pokrenuli. Perin zavitla sekirom, a oči su mu sijale zlatno i borbeno. „Mudrosti!“, zaurla Met s bodežom iz Šadar Logota u raci.

„Ne!“, povika Rand. „Ne možete da se borite s Izgubljenima!“ Ali oni su protrčali pored njega kao da ga nisu ni čuli. Gledali su Ninaevu i dvojicu Izgubljenih.

Aginor ih pogleda, kao da se uopšte nije zabrinuo... i nasmeši se.

Rand oseti kako se vazduh pokrenu iznad njega, kao od pucnja divovskog biča. Met i Perin nisu prešli ni pola puta do Izgubljenih, kada se ukopaše kao da su udarili u zid, odbiše se od njega i padoše na zemlju.

„Dobro“, reče Aginor. „To je dobar položaj. Ako budete naučili da se unizite kako dolikuje dok nam se budete klanjali, možda ču vas i ostaviti u životu.“

Rand žurno ustade. Možda nije bio u stanju da se bori s Izgubljenima — nijedan običan čovek to nije mogao — ali nikada im neće dozvoliti da pomisle da puzi pred njima. Pokuša da pomogne Egveni da ustane, ali ona mu odgurnu ruke i ustade sama, besno otresajući haljinu. Met i Perin tvrdoglavo su ustali bez pomoći i stali, teturajući se.

„Naučićete“, reče Aginor, „ako hoćete da živite. Sada kada sam pronašao ono što sam tražio“, hitro pogleda u prolaz u kamenu, „imaću vremena da vas podučim.“

„Nećeš moći!“ Zeleni čovek izlete iz šume. Glas mu je bio nalik na grom koji udara drevni hrast. „Vama ovde nije mesto.“

Aginor ga udostoji samo kratkim prezrivim pogledom. „Gubi se! Tvoje vreme je prošlo, a sav tvoj rod, izuzev tebe, odavno je prašina. Živi ono života što ti je ostalo i budi zadovoljan što nisi dostojan da te primetimo.“

„Ovo mesto pripada meni“, reče Zeleni čovek, „i ovde nećete povrediti nijedno živo biće.“

Baltamel odbaci Ninaevu u stranu kao krpu. I tako je i pala, poput zgužvane tkanine, raširenih očiju, mlitava kao da su joj se istopile sve kosti u telu. Baltamel podiže šaku u kožnoj rukavici i Zeleni čovek urliknu kada mu se dim izvi sa puzavica na telu. Vetar u drveću ječao je od njegovog bola.