Zenica sveta

„Želela bih da je pronašao neko drugo mesto“, reče Egvena dok se pela na Belu. Nosiljka, koju je napravio Lan, visila je između čupave kobile i Aldieb, i u njoj je bila Moiraina. Ninaeva je jahala pored nje, držeći uzde bele kobile. Mudrost je spuštala glavu kad god bi videla da je Rand posmatra, izbegavajući njegove oči. Zaštitnik ju je posmatrao kad god bi gledala na neku drugu stranu, ali nije hteo da razgovara s njom. Niko nije morao da pita staje Egvena htela da kaže.

„To nije u redu“, reče Loijal, gledajući hrast. Ogier je bio jedini koji još nije uzjahao. „Nije u redu da Drvobrat padne u Pustoši.“ Pruži uzde svog velikog konja Randu. „Nije u redu.“

Lan otvori usta kada je Ogier pošao ka velikom hrastu. Moiraina, koja je ležala na nosiljci, slabašno je podigla ruku i Zaštitnik ništa nije rekao.

Loijal kleknu pred hrast, sklopi oči i ispruži ruke. Čuperci na ušima su mu bili uspravljeni kada je podigao lice ka nebu i zapevao.

Rand nije mogao da kaže da li je bilo reči ili je to bila samo melodija. Izgledalo je kao da sama zemlja peva tim dubokim glasom, ali bio je siguran da je čuo zvuk leptirovih krila, ponovni cvrkut ptica i prolećni povetarac koji tiho uzdiše. Zadubljen u pesmu, pomisli da je trajala svega nekoliko minuta, ali kada je Loijal spustio ruke i otvorio oči, Rand se iznenadio kada je video da je sunce dobrano iznad horizonta. Kada je Ogier počeo pesmu, dodirivalo je krošnje drveća. Lišće koje je ostalo na hrastu delovalo je zelenije i zdravije no pre. Cveće koje ga je okruživalo bilo je uspravljeno; jutarnje zvezde bile su bele i sveže, a ljubavnički čvorovi ponovo snažno grimizni.

Obrisavši znoj sa širokog lica, Loijal ustade i prihvati uzde od Randa. Njegove duge obrve bile su spuštene. Izgledao je posramljeno, kao da se plaši da će oni pomisliti da se pravi važan. „Nikada ranije nisam pevao tako snažno. Ne bih mogao to da uradim da nešto od Drvobrata nije i dalje tamo. Moje Pesme drveća nemaju njegovu moć.“ Kada se smestio u sedlo, zadovoljno pogleda hrast i cveće. „Ovo malo mesto, barem, neće potonuti u Pustoš. Pustoš neće uzeti Drvobrata.“

„Ti si dobar čovek, Ogiera“, reče Lan.

Loijal se isceri. „Prihvatiću to kao pohvalu, mada ne znam šta bi Starešina Haman rekao.“

Dok su jahali, išli su zbijeni jedni uz druge. Met je jahao iza Zaštitnika, tako da je mogao da upotrebi svoj luk ako bi bilo potrebno, a Perin je bio na začelju sa sekirom prebačenom preko jabuke sedla. Čim su stigli na vrh brda, Pustoš ih je opkolila, izopačena i natrala, u otrovnim prelivima boja. Rand se osvrnu iza sebe, ali vrt Zelenog čoveka je nestao. Jedino se Pustoš pružala iza njih, kao i ranije. Ali ipak, pomisli da je nakratko video ogromnu krošnju hrastovog stabla, zelenu i gustu, koja je zatreperila i nestala. A sada je tu bila samo Pustoš.

Podsvesno je očekivao da će morati da se bore na povratku iz Pustoši, kao što su se borili dok su dolazili, ali Pustoš je bila tiha i mirna poput smrti. Nijedna grana nije drhtala u nameri da ih dohvati, ništa nije ni vrištalo ni zavijalo, ni blizu ni daleko. Delovalo je da se Pustoš skupila, ali ne da bi napala; kao da joj je već bio zadat snažan udarac, i da sada očekuje sledeći. Čak je i sunce bilo manje crveno.

Kada su prošli pored venca jezera, sunce samo što nije bilo u zenitu. Lan ih je sklanjao od jezera i nije čak ni pogledao sedam kula, ali Randu se učinilo da su one bile više no kada ih je prvi put ugledao. Bio je siguran da su krzavi vrhovi viši, a iznad njih skoro da su se mogle videti nesrušene kule koje su sijale na suncu. Barjaci sa zlatnim ždralom vijorili su se na vetru. Zatreptao je i zagledao se, ali kule su i dalje tamo stajale. Gledao ih je krajičkom oka, sve dok Pustoš ponovo nije sakrila jezera.

Zaštitnik odabra logorište pre zalaska sunca, a Moiraina je pozvala Ninaevu i Egvenu da joj pomognu da postavi štitove. Pre nego što je počela, Aes Sedai nešto prošaputa ženama. Ninaeva je oklevala, ali kada je Moiraina sklopila oči, sve tri su to učinile zajedno.

Rand je video kako Met i Perin zgranuto gledaju i zapitao se zašto su toliko iznenađeni. Svaka žena je Aes Sedai, žalosno pomisli. Kao i ja, Svetlost mi pomogla. To nije izgovorio samo zbog toga što je bio sumorno raspoložen.

„Zašto se sve tako razlikuje?“, upita Perin dok su Egvena i Mudrost pomagale Moiraini da legne. „Oseća se...“ On slegnu mišićavim ramenima, kao da nije mogao da pronađe pravi izraz.

„Zadali smo snažan udarac Mračnome“, odgovori Moiraina, namestivši se uz uzdah. „Senka se još dugo neće oporaviti.“

„Kako?“, upita Met. „Šta smo to uradili?“

„Spavaj“, reče Moiraina. „Nismo još izašli iz Pustoši.“