Zenica sveta

„Da“, polako reče Agelmar. Ponovo se zabrinuto namrštio. „Da, Aes Sedai, i ne. Poluljudi i njihovi Troloci bili su uništeni do poslednjeg, ali mi jedva da smo se borili. Moji ljudi kažu da je to bilo čudo. Zemlja je progutala čudovišta, planine su ih zatrpale. Ostalo je samo nekoliko Draghkara, a i oni su bili toliko prestravljeni da je jedino što su mogli da što pre odlete na sever.“

„Zaista čudo“, reče Moiraina. „A proleće se vratilo.“

„Čudo“, reče Agelmar, odmahnuvši glavom, „ali... Moiraina Sedai, ljudi svašta pričaju o tome što se odigralo u procepu. Pričaju da je Svetlost uzela ljudski oblik i da se borila na našoj strani. Da se Tvorac pojavio u procepu da zada udarac Senki. Alija sam video čoveka, Moiraina Sedai. Video sam čoveka, a ono što je on uradio ne može biti, ne sme biti.“

„Točak tka kako Točak želi, gospodaru Fal Dare.“

„Kako ti kažeš, Moiraina Sedai.“

„A Padan Fejn? Da li je na sigurnom? Moram da razgovaram s njim kada se odmorim.“

„Čuvamo ga kao što si zapovedila, Aes Sedai. Pola vremena provodi tako što moljaka stražare, a ostatak tako što im zapoveda, ali... Mir, Moiraina Sedai, šta je bilo s vama, u Pustoši? Pronašla si Zelenog čoveka? Vidim da je učinio da sve buja.“

„Pronašli smo ga“, suvo odgovori ona. „Zeleni čovek je mrtav, lorde Agelmare, a Zenice sveta više nema. Mladi ljudi željni slave više neće imati šta da traže.“

Gospodar Fal Dare se namršti, zbunjeno odmahnuvši glavom. „Mrtav? Zeleni čovek? Ne može biti... Da li to znači da ste pobeđeni? Ali, šta je s cvećem, i svim što raste?“

„Pobedili smo, lorde Agelmare. Pobedili smo, a dokaz je zemlja bez zime. Ali bojim se da to nije poslednja bitka.“ Rand se promeškolji, ali Aes Sedai ga oštro pogleda i on se smiri. „Pustoš i dalje postoji, a kovačnice Takan’dara još rade ispod Šajol Gula. Ima još mnogo Polutana i bezbroj Troloka. Nemoj nikada ni da pomisliš da u Krajinama ne treba biti oprezan.“

„Tako nešto nisam ni pomislio, Aes Sedai“, ukočeno reče Agelmar.

Moiraina pokaza Loijalu da stavi zlatni kovčeg pred nju. Kada je to učinio, ona ga otvori i otkri rog. „Rog Valera“, reče, a Agelmar zaprepašćeno uzdahnu. Rand je pomislio da malo nedostaje da Agelmar klekne.

„Sa time, Moiraina Sedai, nije bitno koliko je Poluljudi ili Troloka ostalo. Sa starim herojima koji su se vratili iz svojih grobnica, poći ćemo za Spaljene zemlje i sravniti Šajol Gul.“

„NE!“ Agelmar iznenađeno zinu, ali Moiraina smireno nastavi. „Nisam ti ga pokazala da bih ti se rugala, već da bi znao da će naša snaga u budućim bitkama biti jednaka snazi Senke. On ne treba da bude ovde. Rog mora biti odnet u Ilijan. Ako nove bitke zaprete, to je mesto na kome se moraju okupiti snage Svetlosti. Tražim od tebe da tvoji najbolji ljudi budu naša pratnja i da se pobrinu da bezbedno stignemo do Ilijana. Ima još Prijatelja Mraka, ali i Polutana i Troloka, a oni koji dođu na poziv roga pratiće onoga ko u njega dune, ma ko to bio. Rog mora stići u Ilijan.“

„Biće kako kažeš, Aes Sedai.“ Ali kada se poklopac kovčega zatvorio, gospodar Fal Dare izgledao je kao čovek kome je uskraćen poslednji pogled na Svetlost.

I nakon sedam dana, zvona su se i dalje oglašavala u Fal Dari. Ljudi su se vratili iz Fal Morana i slavili su zajedno s vojnicima. Sa dugog balkona na kome je Rand stajao, vika i pevanje mešali su se i stapali sa zvonima. Balkon je gledao na Agelmarove vrtove, zelene i rascvetane, ali on se nije obazirao na njih. Uprkos suncu koje je bilo visoko na nebu, proleće u Šienaru bilo je hladnije no što je on na to navikao. Ali znoj mu je ipak svetlucao na golim grudima i ramenima dok je mahao sečivom sa znakom čaplje. Svaki pokret bio je odmeren, ali daleko od praznine u kojoj je lebdeo. I pored stanja u kome se nalazio, mislio je o tome da li bi se toliko veselili u gradu da su znali za barjak koji je Moiraina i dalje krila.

„Dobro je, čobanine.“ Zaštitnik ga je pažljivo posmatrao, oslanjajući se na ogradu s rukama prekrštenim preko grudi. „Dobro ti ide, ali nemoj da se toliko naprežeš. Ne možeš da postaneš majstor sečiva za nekoliko nedelja.“

Praznina nestade kao mehur od sapunice. „Ne interesuje me da budem majstor sečiva.“

„To je majstorsko sečivo, čobanine.“

„Želim samo da moj otac bude ponosan na mene.“ Stisnuo je grubu kožu balčaka. Želim samo da mi je Tam otac. Zabio je mač u kanije. „U svakom slučaju, nemam toliko vremena.“

„Znači, nisi se predomislio?“

„A ti bi se predomislio?“ Ništa se nije promenilo u Lanovom izrazu; oštre ravni njegovog lica izgledale su kao da i ne mogu da se menjaju. „Nećeš pokušati da me zaustaviš? Ili Moiraina Sedai?“

„Možeš da radiš šta hoćeš, čobanine, ili onako kako Točak tka za tebe.“ Zaštitnik se ispravi. „Ostavljam te.“

Rand se okrenu, posmatrajući Lana dok je odlazio. Tada ugleda Egvenu kako stoji tu.

„Predomislio u vezi s čim, Rande?“

Zgrabio je svoju košulju i kaput. Iznenada mu je bilo hladno. „Odlazim, Egvena.“

„Gde?“, upita ga.