Zenica sveta

Ali, koliko je Rand video, sledećeg jutra ništa se nije promenilo. Naravno, Pustoš je bivala sve slabija dok su jahali prema jugu. Umesto izvitoperenog drveća sve je više bilo zdravog. Plamena vrelina se smanjivala. Natrulo rastinje zamenjivalo je ono koje je bilo samo obolelo. A onda, Rand primeti da više nije bilo ni tako obolelo. Šuma oko njih crvenela se od novih izdanaka koji su potpuno pokrivali grane. Žbunje je bilo prekriveno pupoljcima, a puzavice su pokrile stene zelenilom. Posvuda je bilo divljeg cveća jarkih boja, koje je prošaralo travu. Ličilo je na mesto gde je Zeleni čovek prošao. Činilo se da je proleće, tako dugo zarobljeno zimom, sada jurilo da stigne svuda gde je do sada trebalo da bude.

On nije bio jedini koji je zapanjeno gledao. „Snažan udarac“, promrmlja Moiraina, i nije ništa više rekla.

Puzavice divljih ruža bile su isprepletene oko kamenog stuba koji je označavao Granicu. Ljudi su izašli iz osmatračnica da ih pozdrave. U zvonkom smehu bilo je iznenađenja, a u očima koje su se caklile bilo je čuđenja, kao da nisu mogli da poveruju da je sveža trava iznikla pod njihovim nogama u čeličnim štitovima.

„Svetlost je porazila Senku!“

„Velika pobeda kod Tarvinovog procepa! Stigla nam je poruka! Pobeda!“

„Svetlost nas je ponovo blagoslovila!“

„Kralj Easar snažan je u Svetlosti“, odgovarao je Lan na sve njihove povike.

Stražari su hteli da se pobrinu za Moirainu, ili barem da pošalju pratnju s njima, ali ona je sve to odbila. Čak i dok je bila nepokretna na nosiljci, Aes Sedai je imala takav uticaj da su ljudi u oklopima i pod oružjem ustuknuli, klanjajući se i pokoravajući se njenim željama. Oni su nastavili jašu, a smeh ih je svuda pratio.

Stigli su do Fal Dare u kasno popodne i otkrili su da je grad iza sumornih zidina zaista zvonio od slavlja. Rand je pretpostavljao da nije bilo zvona u gradu koje nije odjekivalo, od najsićušnijeg srebrnog zvonca za amove do ogromnih bronzanih gongova u zvonicima. Kapije su bile širom otvorene, a ljudi su trčali ulicama, smejući se i pevajući. U vojničke perčine i otvore na oklopima zadenuli su cveće. Ostali stanovnici grada još se nisu vratili iz Fal Morana, ali vojnici su tek stigli iz Tarvinovog procepa. Njihova radost je bila sasvim dovoljna da su gradske ulice bile krcate ljudima.

„Pobeda kod Procepa! Pobedili smo!“

„Čudo kod Procepa! Vratilo se Doba legendi!“

„Proleće!“, smejao se osedeli stari vojnik dok je stavljao venac jutarnjih zvezdi oko Randovog vrata. Njegov sopstveni perčin bio je bela cvetna pregršt. „Svetlost nas je ponovo blagoslovila prolećem!“

Kada su saznali da nameravaju da odu u utvrdu, okružili su ih ljudi u oklopima i sa cvećem, trčeći da raščiste put kroz proslavu.

Prvi koga Rand nije video da se smeje bio je Ingtar. „Zakasnio sam“, neraspoloženo reče Ingtar Lanu. „Za sat prekasno da vidim. Mir!“ Glasno zaškripa zubima, ali onda je delovao posramljeno. „Oprostite mi. Žaleći, zaboravio sam na svoje dužnosti. Dobro došao, Graditelju. Dobro došli svi vi. Drago mi je što vidim da ste svi bezbedno izašli iz Pustoši. Dovešću vidara Moiraini Sedai u njene odaje i obavestiti lorda Agelmara...“

„Odvedi me lordu Agelmaru“, zapovedi Moiraina. „Sve nas.“ Ingtar zausti s namerom da se pobuni, ali samo se pokloni pred snagom njenog pogleda.

Agelmar je bio u svojoj radnoj sobi. Mačevi i oklop su mu ponovo bili na svojim držačima, i on je bio drugi koji se nije smejao, već je bio namršten i zabrinut. Briga se pojačala kada je video da su livrejisane sluge unele Moirainu na njenoj nosiljci. Žene odevene u crno i zlatno bunile su se zbog toga što su Aes Sedai doveli k njemu, a da pre toga nije imala priliku da se osveži ili da poseti vidara. Loijal je nosio zlatni kovčeg. Komadi pečata još su bili u Moiraininoj torbici, a baijak Lijusa Terina Rodoubice bio je umotan u njeno ćebe, privezano iza Aldiebinog sedla. Konjušar koji je prihvatio belu kobilu dobi najstroža naređenja da se postara da ćebe niko ne dira i da ga tako odnesu u odaje Aes Sedai.

„Mir!“, promrmlja gospodar Fal Dare. „Da li si povređena, Moiraina Sedai? Ingtare, zašto se nisi postarao da Aes Sedai bude u krevetu i da dovedu vidara?“

„Smiri se, lorde Agelmare“, reče Moiraina. „Ingtar je uradio kako sam mu zapovedila. Nisam toliko krhka koliko ovde svi, izgleda, misle.“ Ona pokaza dvema ženama da joj pomognu da dođe do stolice. Sklopile su ruke na trenutak, uzvikujući da je suviše slaba, i da bi trebalo da je u toplom krevetu, da joj je potreban vidar i vrela kupka. Moiraina podiže obrve. Žene su odjednom zaćutale i požurile su da joj pomognu da dođe do stolice. Čim se smestila, razdraženo im je mahnula da je ostave. „Htela bih da razgovaram s tobom, lorde Agelmare.“

Agelmar klimnu glavom i Ingtar pokaza slugama da napuste sobu. Gospodar Fal Dare odmeri one koji su ostali, a pogotovu, pomisli Rand, Loijala i zlatni kovčeg.

„Čuli smo“, reče Moiraina čim su se vrata zatvorila za Ingtarom, „da ste izvojevali veliku pobedu kod Tarvinovog procepa.“