Zenica sveta

„Negde. Ne znam.“ Nije želeo da je pogleda, ali nije mogao ni da prestane da je gleda. Nosila je divlje ruže u puštenoj kosi koja joj je pokrivala ramena. Umotala se bolje u plašt. Bio je tamnoplav i izvezen po ivici tankom niskom belog cveća, kako se to nosilo u Šienaru. Pupoljci su joj se protezali sve do lica, ali nisu bili bledi od Egveninih obraza; oči su joj bile krupne i tamne. „Daleko.“

„Sigurna sam da se Moiraini Sedai neće dopasti da odeš tek tako. Posle... posle onoga što si uradio, zaslužuješ neku nagradu.“

„Moiraina i ne zna da li sam živ. Uradio sam ono što je htela, i to je to. Neće čak ni da razgovara sa mnom kada odem kod nje. Nisam baš pokušao da joj se približim, ali, svejedno, ona me izbegava. Ne bi se zabrinula ukoliko odem, a mene nije briga za nju.“

„Moiraina se još nije potpuno oporavila, Rande.“ Oklevala je na trenutak. „Ja moram da idem u Tar Valon zbog svoje obuke. Ninaeva takođe. A Met još nije Izlečen od onoga što ga vezuje za onaj bodež. Perin želi da vidi Tar Valon pre no što ode... kuda god. Mogao bi da pođeš s nama.“

„I da čekam da još neka Aes Sedai, pored Moiraine, sazna šta sam, i da me smiri?“ Glas mu je ogrubeo. Skoro je izgledalo da se ruga. Nije mogao da ga izmeni. „Da li je to ono što želiš?“

„Ne.“

Znao je da nikada neće moći da joj kaže koliko joj je zahvalan što nije oklevala pre no što je odgovorila.

„Rande, ti se ne plašiš...“ Bili su sami, ali ona se ipak osvrnu i progovori tiše. „Moiraina Sedai kaže da ne moraš da dodiruješ Istinski izvor. Ako ne dodiruješ saidin, ako ne pokušavaš da koristiš Moć, bićeš bezbedan.“

„Oh, više ga nikada neću dotaći, makar morao da odsečem ruku zbog toga.“ A šta ako ne mogu da prestanem? Nikada nisam pokušao da je koristim, čak ni kod Zenice. Šta ako ne mogu da prestanem?

„Da li ćeš poći kući, Rande? Tvoj otac sigurno umire od želje da te vidi. Do sada čak i Metovom ocu mora da nedostaje Met. Ja ću se sledeće godine vratiti u Emondovo, Polje. Barem nakratko.“

Prešao je dlanom preko balčaka svog mača, opipavši bronzanu čaplju. Moj otac. Dom. Svetlosti, kako želim da vidim... „Ne kući.“ Negde gde nema ljudi koje bih mogao da povredim, ako ne budem bio u stanju da se zaustavim. Negde gde ću biti sam. Iznenada mu je postalo hladno, kao da je na balkonu padao sneg. „Odlazim nekuda, ali ne kući.“ Egvena, Egvena, zašto si morala da budeš jedna od tih... Zagrli je i prošaputa u Egveninu kosu: „Nikada više kući.“

U Agelmarovom vrtu, pod debelom senicom koja je bila pokrivena belim cvetovima, Moiraina se promeškoljila na ležaljci. Delovi pečata ležali su joj na krilu, a mali.dragulj koji je ponekad nosila u kosi vrteo se i sijao na zlatnom lancu među njenim prstima. Slabašni plavi sjaj nestao je iz kamena, a osmeh joj prelete preko lica. Kamen sam po sebi nije imao nikakvu moć, ali prvo što je naučila o Jednoj moći, još kao devojka u Kraljevskoj palati u Kairhienu, bilo je da koristi kamen za prisluškivanje ljudi koji su mislili da su dovoljno daleko da, ih niko ne čuje.

„Proročanstva će biti ispunjena“, prošaputa Aes Sedai. „Zmaj je ponovo rođen.”

Kraj prve knjige Točka vremena

REČNIK

PRIMEDBA U VEZI SA DATUMIMA U OVOM REČNIKU: Tomanski kalendar (koji je zamislio Toma dur Ahmid) usvojen je približno dva veka posle smrti poslednjeg muškog Aes Sedai i računa godine posle Slamanja sveta (p.s.). Mnogo zapisa uništeno je tokom Troločkih ratova, toliko da je na kraju Ratova došlo do rasprave o tome koja je tačno godina po starom sistemu računanja vremena. Tijam od Gazara predložio je novi kalendar, koji slavi navodnu slobodu od troločke pretnje i računa svaku godinu kao slobodnu godinu (s.g.). Gazarski kalendar široko je prihvaćen samo dvadeset godina nakon što su se Ratovi završili. Artur Hokving pokušao je da ustanovi novi kalendar, koji je vreme računao od osnivanja njegovog carstva (o.o. — od osnivanja), ali ovaj kalendar danas poznaju i upotrebljavaju samo istoričari. Posle sveopšteg uništenja, smrti i meteža Stogodišnjeg rata, Uren din Džubai, Galeb Koji Leti, učenjak Morskog naroda, zamislio je četvrti kalendar, koji je proglasio panarh Farede od Tarabona. Faredski kalendar, koji počinje s onim što je približno određeno za kraj Stogodišnjeg rata i računa godine kao novu eru (n.e.) i danas se upotrebljava.

Adan, Heran: guverner Baerlona.