Zenica sveta

Kofa vode koju je Tam doneo još je stajala kraj kamina, nekim čudom puna i nedodirnuta. Napunio je mešinu iz nje, na brzinu oprao ruke u ostatku vode, i još jednom brzo pogledao da nije nešto zaboravio. Pronašao je svoj luk u kršu, prelomljen tamo gde je bio najdeblji. Zadrhtao je dok je bacao komade uništenog oružja. Moraće da se zadovolji onim što je već sakupio, odlučio je. Nagomila brzo sve ispred vrata, a pre no što je izašao iz kuće iskopa lampu s poklopcem iz gužve na podu. Imala je još uvek ulja u sebi. Upalivši je jednom od sveća, zatvori kapke — delimično zbog vetra, ali uglavnom da ne bi privukao pažnju — i požuri napolje sa lampom u jednoj, a mačem u drugoj ruci. Nije bio siguran šta će pronaći u ambaru. Zbog onoga što je pronašao u toru, nije gajio preterane nade. Ali kola su mu bila potrebna da odveze Tama u Emondovo Polje, a Bela je trebalo da ih vuče. Ipak, morao je da se nada zbog situacije u kojoj je bio.

Ambar je bio otvoren. Jedna vrata visila su na šarkama i škripala dok su se pomerala na vetru. Unutra je, isprva, izgledalo isto kao i uvek. A onda vide prazne pregrade. Njihova vrata bila su istrgnuta iz šarki, a Bele i krave nije bilo. Otišao je brzo na kraj ambara. Kola su bila prevrnuta na stranu. Polovina paoka na točkovima bila je polomljena. Jedna rukanica bila je sada samo stopu dugačak patrljak.

Očaj, protiv koga se sve vreme borio, sada ga je konačno ispunio. Nije bio siguran da će moći da nosi Tama sve do sela, čak i kada bi njegov otac to mogao da podnese. Tama je bol mogao da ubije pre nego groznica. Ali, bilo je to jedino što je preostalo. Uradio je sve što je mogao. Dok se okretao da pođe, pogled mu pade na odsečenu rukanicu kola koja je ležala na podu posutom slamom. Odjednom se osmehnu.

Užurbano stavi lampu i mač na pod, i već sledećeg trenutka rvao se sa kolima, podižući ih uz lomljavu paoka, a onda podmetnu rame kako bi ih prevrnuo na drugu stranu. Neoštećena rukanica bila je pred njim. Zamahujući mačem zasekao je suvu jasenovinu. Na njegovo iznenađenje i zadovoljstvo, veliki iveri leteli su sa svakim zamahom, i presekao ju je brzo kao da je imao dobru sekiru.

Kada je rukanica pala na zemlju, pogledao je sečivo mača u čudu. Čak i najoštrija sekira bi se istupila nakon sečenja tog tvrdog suvog drveta, ali mač je izgledao oštar kao što je i bio. Dotakao je oštricu palcem, a onda ga brzo stavio u usta. Sečivo je i dalje bilo oštro poput brijača.

Ali nije imao vremena za čuđenje. Gaseći lampu — nije bilo potrebe da i ambar izgori uz sve ostalo — uzeo je rukanice i potrčao da pokupi stvari koje je ostavio pred kućom.

Sve to skupa bilo je kabasto, ne toliko teško koliko nezgodno za nošenje. Rukanice su se ukrštale i uvrtale u njegovim rukama dok se teturao preko zaoranog polja. Kada se vratio u šumu, bilo je još gore. Kačile su se za granje i umalo ga oborile s nogu. Lakše bi mu bilo da ih je vukao, ali to bi ostavilo jasne tragove. Nameravao je da to odloži što je više moguće.

Tam je bio tamo gde ga je i ostavio, naizgled u snu. Ponadao se da spava. Iznenada prestravljen, bacio je stvari koje je nosio i prislonio ruku uz očevo lice. Tam je još disao, ali goreo je u groznici.

Dodir je probudio Tama, mada u stanju maglovite ošamućenosti. „Jesi li to ti, momče?“, izustio je. „Brinuo za tebe. Snovi o prošlim vremenima. More.“ Tiho mrmljajući, ponovo je utonuo u san.

„Ne brini“, reče Rand. Prebacio je Tamov kaput i ogrtač preko njega kako bi ga zaštitio od vetra. „Odvešću te do Ninaeve što pre budem mogao.“ Dok je govorio, koliko zbog Tama toliko i zbog svog samopouzdanja, strgao je krvavu košulju sa sebe, jedva primetivši hladnoću u žurbi da je se otarasi, i brzo navukao čistu. Kada je bacio svoju staru košulju, osetio se kao da se upravo okupao. „Bićemo ubrzo bezbedni u selu i Mudrost će sve srediti. Videćeš. Sve će biti u redu.“

Ta misao bila mu je kao svetionik dok je oblačio svoj kaput i saginjao se da previje Tamovu ranu. Kada budu stigli do sela biće bezbedni, a Ninaeva će izlečiti Tama. Samo je morao da ga odvede tamo.

6 Zapadna šuma

Rand nije baš najbolje mogao da vidi šta radi po mesečini, ali izgledalo je da je Tamova rana bila samo plitak rez preko rebara, ne duži od dlana njegove ruke. U neverici je zavrteo glavom. Video je svog oca sa mnogo većim povredama, ali i tada ne bi prestajao sa radom, sem da ih opere. Užurbano je pregledao Tama od glave do pete, tražeći nešto ozbiljno u toj meri da izazove groznicu, ali našao je samo tu jednu posekotinu.

Iako mala, rana je bila dovoljno teška; oko nje je sve bilo upaljeno. Posekotina je bila čak vrelija od drugih delova Tamovog tela, a ono je toliko gorelo da je Rand stegnuo zube, zabrinut. Takva groznica mogla je da ubije ili izmoždi čoveka. Natopio je tkaninu vodom iz mešine i stavio je preko Tamovog čela.